Ekologija

Traže da se ekocid uvrsti u međunarodne zločine: Genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i zločine agresije

Tri pacifičke države Vanuatu, Fidži i Samoa predstavile su značajan predlog na Međunarodnom krivičnom sudu. Ove zemlje su zatražile da ekocid, ozbiljno uništavanje životne sredine, bude priznato kao međunarodni zločin. Ova inicijativa predstavlja ključni korak ka globalnom priznanju ekocida kao ozbiljnog prekršaja protiv mira i sigurnosti svih živih bića.

Ekocid se odnosi na velike i nepopravljive štete koje su nanete prirodi, a koje mogu imati katastrofalne posledice po čovečanstvo i biodiverzitet. Ako predlog bude usvojen, ekocid bi se uvrstio među postojeće međunarodne zločine; genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i zločine agresije—prema Rimskom statutu Međunarodnog krivičnog suda.

Predlog koji su predstavile ove tri pacifičke zemlje predstavlja prvi formalni korak ka globalnom usvajanju ekocida kao krivičnog dela. Ako bude prihvaćen, otvoriće vrata za dalju diskusiju i razmatranje na međunarodnom nivou, što bi moglo imati dugoročne posledice za pravnu zaštitu životne sredine.

Ovaj potez dolazi usred rastuće globalne zabrinutosti zbog klimatskih promena, gubitka biodiverziteta i sve većih ekoloških katastrofa koje pogađaju sve delove sveta. Pacifici, koji su među najugroženijim područjima zbog podizanja nivoa mora i drugih posledica klimatskih promena, naglašavaju hitnost i značaj ovog predloga.

Sledeći korak u ovom ambicioznom procesu je pokretanje pregovaračke kampanje. Ovaj korak, iako izazovan i potencijalno dugotrajan, predstavlja ključni deo putanje ka usvajanju zakona koji bi mogao doneti krivičnu odgovornost za ozbiljno uništavanje životne sredine.

Ako pregovori budu uspešni, sledeći korak je usvajanje predloga zakona. Nakon što predlog bude usvojen, potrebno je da sve države članice ratifikuju novi zakon.

Naša sagovornica, Zoe Lujić, osnivač i izvršni direktor organizacije “Earth Thrive” (zvaničnog predstavnika međunarodne kampanje priznanje ekocida kao zločina za Srbiju" kaže da postoji jedna problematična stavka nove definicije zakona o ekocidu, a to je što “sada mora da se pokaže i dokaže da je počinilac ekocida ili imao prethodno znanje da će posledice delanja biti ubitačne po prirodu ili je počinilac bio toliko drzak i bezobziran i nije mario za posledice činjenja ekocidnog dela.” 

“S obzirom na to da je sada, srećom, ekološki i društveni aktivizam postao mnogo jači i da se negativne posledice raznih projekata jasno i glasno predočavaju donosiocima odluka, teško ćće moći da se kriju iza ‘nisam znao’ odbrane onda’’, navela je.

Inače, originanu definiciju zakona o ekocidu je 2010. predložila Polly Higgins sa kojom je Lujić radila niz godina od početka kampanje za Međunarodni zakon o ekocidu 2009.

Već danas mnoge kompanije ne žele da budu asocirane sa pojmom ekocida, što je nasa sagovornica, Lujić testirala 2023. godine, na godišnjoj skupštini akcionara Rio Tinta u Londonu, kada je rekla da bi otvaranje rudnika litijuma Jadar mogao da dovede do ekocida,što se prisutnim direktorima Rio Tinta nikako nije svidelo pa joj je zbog toga oduzet mikrofon i više joj nije data prilika da priča ili pita dodatna pitanja.

Ukratko, zakon o ekocidu bi predstavljao pravni okvir za kažnjavanje masovnog uništavanja ekosistema kao krivičnog dela, koje bi bilo ravno zločinu genocida. Ovaj zakon ima za cilj da pruži pravnu zaštitu vitalnim ekosistemima planete Zemlje i da obezbedi odgovornost za one koji svojim delovanjem ili nedelovanjem doprinose masovnom uništavanju prirode.

Ako zakon bude usvojen, svako ko je svojim delovanjem ili nečinjenjem doprineo masovnom uništavanju prirode mogao bi biti krivično gonjen pred Međunarodnim krivičnim sudom. To uključuje ne samo pojedince, već i visoke zvaničnike, uključujući šefove država, ukoliko su njihovi postupci ili propusti doveli do ekocida i potpadaju pod njihovu nadležnost.

Da bi se nešto proglasilo ekocidom, moraju se zadovoljiti određeni kriterijumi. To uključuje težinu uticaja štete nanesene prirodi, dugotrajnost negativnog uticaja, ili veliku fizičku rasprostranjenost tog uticaja. Ovi kriterijumi osiguravaju da samo ozbiljni slučajevi budu tretirani kao ekocid, što omogućava precizno definisanje i odgovaranje na ozbiljne ekološke prekršaje.

Ovaj novi zakon, ako bude usvojen, mogao bi značajno unaprediti međunarodni pravni okvir za zaštitu životne sredine i pružiti snažniji instrument za borbu protiv globalnih ekoloških kriza.