Projekat "Đerdap 3" za Srbiju izvestan, za Rumuniju uz preduslove

Oprečne izjave o tome stižu iz Beograda i Bukurešta.

Nepoznata je i cena projekta, a problematično je i to što bi se izvodio na području Nacionalnog parka "Đerdap", najvećeg zaštićenog područja koje se prostire na istoku Srbije uz srpsko-rumunsku granicu.

Nakon sastanka resorne ministarke Dubravke Đedović sa ambasadorkom Rumunije u Beogradu 20. maja, Ministarstvo rudarstva i energetike je saopštilo da je Vlada Srbije proglasila izgradnju reverzibilne hidroelektrane "Đerdap 3" projektom od posebnog značaja, kao i da su formirani timovi "i na srpskoj i na rumunskoj strani koji će usko sarađivati u budućnosti".

Međutim, Ministarstvo energetike Rumunije je u odgovoru za Rumunski servis Radija Slobodna Evropa (RSE) istaklo da "srpska strana ovaj projekat može da realizuje samo u bliskoj saradnji sa Rumunijom" i da "trenutno ne postoji zajednička rumunsko-srpska radna grupa u vezi sa projektom 'Đerdap 3'".

"Projekat može biti pozitivan i Rumunija bi mogla imati spremnost da se pridruži sa ravnopravnim učešćem. S druge strane, međutim, posledice po životnu sredinu i plovnost moraju se pažljivo uzeti u obzir, a srpska strana ovaj projekat može da realizuje samo u bliskoj saradnji sa Rumunijom", navode u rumunskom Ministarstvu energetike.

RSE je zatražio dodatna pojašnjenja od srpskog Ministarstva rudarstva i energetike, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.

Dvojaka funkcija 'Đerdapa 3'

U okviru Elektroprivrede Srbije (EPS) radi 16 hidroelektrana na sedam reka – Dunavu, Drini, Limu, Uvcu, Zapadnoj Moravi, Visočici i Vlasini.

U ovim elektranama proizvodi se nešto više od 38 odsto ukupnog elektroenergetskog potencijala EPS-a., prenosi eKapija pisanje RSE.

Trenutno najveća hidroelektrana je "Đerdap 1" koja je puštena u rad 1972. godine na Dunavu, na srpsko-rumunskoj granici. Projekat su zajednički realizovali vlade tadašnje socijalističke Jugoslavije i Rumunije.

"Đerdap 3" bi, kako se navodi na sajtu EPS-a, bila reverzibilna hidroelektrana izgrađena na 1007. kilometru Dunava.

To znači da bi imala dvojaku funkciju: kada elektroenergetski sistem Srbije ima višak električne energije, voda bi se zahvatala iz Đerdapskog jezera i pumpala u dva gornja bazena.

U danima najvećeg opterećenja elektroenergetskog sistema radila bi kao akumulaciona elektrana.

U Srbiji već postoji jedna hidroelektrana koja radi na tom principu, u Bajinoj Bašti na zapadu zemlje.

Više pročitajte na LINKU.