Zašto građani nemaju poverenja u sudstvo? (REZULTATI ANKETE)

Anketa je bila anonimna, a popunilo ju je 58 ispitanika.

Kako bismo ispitali kakva su uverenja građana o sudstvu naveli smo određene tvrdnje od kojih je trebalo da označe one sa kojima se slažu. 

Dakle, ono što je vidno na osnovu odgovora jeste da anketirani pretežno smatraju da sudstvo nije nezavisno od vlasti, odnosno političkog režima, da je prisutna korupcija, da se sudski procesi odvijaju sporo i da građani nemaju poverenja u sudstvo. 

Ovi rezultati slični su rezultatima pomenutog istraživanja Društva sudija Srbije i Birodija.

Sudija Dragana Boljević rekla je prilikom predstavljanja istraživanja da najveći broj ispitanih građana misli da su neefikasnost suda i visok nivo korupcije najveći problemi sudstva, prenela je agencija FoNet.

O problemima za koje građani smatraju da postoje u sudstvu razgovarali smo sa predsednikom Višeg suda u Požarevcu, sudijom Draganom Vučićevićem.

Politički pritisci

Kada su u pitanju politički pritisci, predsednik Višeg suda Dragan Vučićević navodi kako je sud deo jednog društva, te da je svaki sudija upoznat i sa društveno-političkom situacijom. 

“Neposrednih pritisaka nije bilo. Posredni pritisci mogu da budu trenutna društvena, politička situacija itd. Međutim, sudija radi svoj posao u skladu sa zakonom i on prilikom donošenja odluke ne sme da podlegne bilo kakvom pritisku, jer bi onda odluke donosili prema dnevnim događanjima”, ističe Vučićević.

Dugo trajanje sudskih procesa

Navodi građana da se sudski procesi odvijaju sporo, kako kaže, samo su delimično tačni, ali u većem procentu ne krivicom sudija. 

 “Često u svakom postupku imate dve strane. Jedna strana je zainteresovana da se taj postupak što pre okonča, a druga strana je zainteresovana da on što duže traje. Zbog složenosti postupka, oni često dugo traju, jer ukoliko imate više veštačenja u nekom predmetu, zbog ograničenog broja sudskih veštaka, veštačenja duže traju. Onda druga strana kojoj se ne žuri sa okončanjem postupka, koristi zakonske mogućnosti za odugovlačenje toga postupka. Sud, što se tiče sprečavanja tih zloupotreba, ima dosta ograničene mogućnosti”, objašnjava Vučićević.

Direktne zloupotrebe, kako kaže, sud ima mogućnosti da kazni.

“Međutim svaka stranka kad dobije, na primer, nalaz sa mišljenjem veštaka, ima pravo na izjašnjavanje, pa ima pravo na osporavanje, pa na neposredno saslušanje tog veštaka, a to su sve radnje koje traže vreme. Zbog broja predmeta, sudija nije u mogućnosti da predmet zakazuje svakog meseca, nego se predmeti zakazuju na nekoliko meseci. Ako se zakazuje na 3-4 meseca, znači da će vaš predmet biti zakazan 2-3 puta tokom godine, a ako je složen predmet, to znači da će suđenje da traje više godina”, rekao je Vučićević. 

Kako dalje objašnjava, da je dugo trajanje postupka često posledica zloupotrebe od strane stranaka, najbolje govori činjenica da dugog trajanja postupka nema u krivičnim predmetima.

“Tu imate javnog tužioca ili privatnog tužioca s jedne strane i okrivljenog s druge strane. Pošto niko nije zainteresovan da dugo traju, krivični postupci se brzo završavaju”, kaže Vučićević.

On ističe da se u Višem sudu žalbe rešavaju na mesečnom nivou, te da se ne može govoriti o dugom trajanju postupka. 

Po odluci Visokog saveta sudstva Viši sud u Požarevcu treba da ima 11 sudija, ali ih ima 10. Prema rečima predsednika suda, taj broj sudija uspeva da svojim angažovanjem reši sve predmete koje dobija. 

Korupcija

Kako prenosi FoNet, sudija Dragana Boljević navela je prilikom predstavljanja istraživanja Društva sudija Srbije i Birodija da oko 35 odsto ispitanih misli da je korupcija u sudstvu prisutna u velikoj meri, da 24,7 odsto ispitanih smatra da je korupcija prisutna u srednjoj meri, da je 19,10 odsto ispitanika reklo da je korupcija prisutna u manjoj meri,  da 7,10 odsto ispitanih misli da korupcije nema, dok 13,8  odsto nema stav o pitanju korupcije u sudstvu.

Najnoviji Izveštaj o proceni korupcije u Srbiji 2023. Centra savremene politike pokazao je da u grupe koje građani smatraju najkorumpiranijima, pored političkih lidera, spadaju sudije, kao i javni tužioci. 

U anketi koju je sproveo Boom93, 43 ispitanika (74,14%) smatra da je prisutna korupcija među sudijama.

“Ja bih prvo voleo da se objave svi statistički podaci o korupciji u svim sferama društva. Kada bi se objavili ti podaci, videlo bi se da je u sferi sudstva ta korupcija sigurno zastupljena u najmanjem obimu”, rekao je povodom ovog pitanja predsednik Višeg suda u Požarevcu Dragan Vučićević.

Kako ističe, o korupciji se često govori na osnovu neproverenih informacija i na osnovu neposrednih ličnih zaključaka.

“U svakom predmetu imate dve stranke. Stranka koja je dobila spor ona će pozitivno da govori o sudu, stranka koja je izgubila spor imaće negativni odnos prema sudu i često je objašnjenje tih učesnika u postupku da je sud korumpiran, da je sudija dobio novac itd.”, navodi Vučićević.

Prema njegovim rečima, u oblasti sudstva korupcija je zbog samog sudskog postupka svedena na najmanju moguću meru.

“Vama sudi jedan sudija ili veće –  ako imamo dvoje sudija porotnika, to je troje sudija. O vašoj žalbi će odlučivati veće od troje sudija. O vanrednom pravnom sredstvu će odlučivati veće od tri do pet sudija. Kada sve saberete, tom korupcijom bi trebalo da bude obuhvaćeno i idealno usaglašeno 10-12 ljudi”, kaže Vučićević.

Navodi da korupcija sigurno postoji, o čemu svedoči nekoliko slučajeva u kojima su procesuirane sudije koje su podlegle korupciji. Međutim, veruje da je obim zastupljenosti korupcije je u sudstvu najmanji u odnosu na sve ostale društvene oblasti. 

U poslednjih deset godina, prema njegovim rečima, u Požarevcu nije bilo sudija koje su procesuirane zbog korupcije. 

Iskustvo građana u praksi

U anketi Boom93, 65,5% anketiranih navelo je da je prisutvovalo nečijem  suđenju, a 67,2% njih učestvovalo je u sudskom sporu bilo kao tužena bilo kao strana koja tuži. Dakle, veći broj anketiranih imao je uvid u to kako sudstvo funkcioniše u praksi. 

Jedno od pitanja koje je bilo upućeno onima koji su prisustvovali suđenjima bilo je da li su u toku suđenja uočili nešto za šta oni lično smatraju da je nepravedno ili nije u skladu sa zakonom. Ovo su neki od odgovora:

“Dogovori između sudija i advokata, predmet dobija advokat koji je dobar sa sudijom…”

“Milion puta sam primetila, jer mi je to posao. Trebalo bi mnogo vremena za obrazlaganje. Ne poštuje se raspravno načelo.”

“Na suđenju su mi naveli prekršaj koji nikad nisam napravio, niti učestvovao u nečemu u vezi prekršaja koji su mi naveli da sam napravio, niti sam ikada bio na lokaciji gde su mi rekli...”

“Nedopustivo je da sudija ili tužilac ne dozvole okrivljenom da kaže bilo sta!!!”

“Nepoznavanje zakona od strane sudija, odugovlačenje postupaka, bliskost sudija sa pojedinim advokatima.”

“Onaj koji treba da se osudi, a uvek se zna unapred, nema pravo glasa u sudu, oseća se poniženo i pre presude, čak mu je zabranjeno da slobodno govori...”

“Sudija je toliko bila pristrasna da ni jedan zahtevani dokaz nije izvela. Zakazuje ročišta bez ikakvog cilja i obrazloženja šta se radi na ročištu. Bukvalno samo odredi datum i tako u nedogled.”

“Zakoni se tumače, a ne primenjuju tako da za isti spor mogu dva Suda da donesu dve dijametralno suprotne odluke.”

Da nisu uočili ništa što nije u skladu sa zakonom odgovorilo je 10 anketiranih, a bilo je i onih koji se ne sećaju ili navode da nisu kompetentni da o tome govore.

Ipak, nije mali procenat onih koji nisu imali lično iskustvo kada je funkcionisanje sudova u pitanju (34,5% nije prisustvovalo ničijem suđenju, a 32,8% nije učestvovalo ni kao tužena strana ni kao strana koja tuži).

Rezultati istraživanja Društva sudija Srbije i Birodija pokazali su da 75 odsto ispitanika nije imalo direktno iskustvo sa sudstvom, ali ima formiran stav.

Prema rečima predsednice Društva sudija Srbije Snežane Bjelogrlić  istraživanje je pokazalo da građani nemaju dovoljno znanja o sudstvu i svojim pravima i obavezima tokom sudskog postupka.

Predsednik Višeg suda u Požarevcu smatra da građani nemaju dovoljno znanja o funkcionisanju sudova i da su posebno bili zbunjeni reformom pravosuđa 2009-2010. godine, kada su promenjeni nazivi sudova. 

“I danas se dešava da, kada prilikom prijema stranaka, počnem da pričam o Višem sudu, njima nije jasno ko je ko, iako su došli u Viši sud. Kada kažem ’okružni sud’, onda im je sve jasno. To je posebno kod ljudi koji su malo stariji i koji su navikli na raniju mrežu sudova”, navodi Vučićević. 

Zbog čega građani nemaju poverenje u sudstvo?

Na kraju ankete Boom93 anketirani su mogli da obrazlože koji su razlozi zbog kojih nemaju poverenja u sudstvo. Navodimo neke od odgovora:

“Bio sam deo grupnog sudskog spora u kome su za isti slučaj sudije donosile različite presude. Neki tužioci su dobili, a neki izgubili istu parnicu. Mnoge presude su kasnije pod pritiskom političara i države preinačene, a na štetu tužioca.”

“Donete presude koje su javno objavljene, sporost sudskih procesa, biografije izabranih sudija.”

“Ima ih prilično. Sudije nisu kvalifikovane adekvatno. Ima sumnjivih diploma i ispita. Partijski su poslušnici u 99% slučajeva. Nemaju izgrađenu samostalnost u donošenju odluka naravno zakonitih. Itd.”

“Imam poverenja, ali i rezerve. Odavno se ne biraju najbolji na tu funkciju.”

“Iskustvo koje imam i kao tužena strana i kao strana koja tuži je da su sudije nezainteresovane, da su nedovoljno informisane, tj. rade razne vrste parnica i lutaju jer nemaju dovoljno iskustva. Na stranu korumpirane sudije,  koje će se prodati za bilo šta. Sudija može od čistog spora da okrene i da izgubi zato što je on to tako video razumeo ili šta god, a da se ne pozabavi više materijom. Mogla bih da pišem do sutra.”

“Koruptivno sudstvo, političko postavljanje bez vođenja računa o rezultatima rada kandidata i bez stručne selekcije, sporost u procesima.”

“Ne verujem u sistem, i to me najviše plaši. Pravosuđe, policija i BIA rade u partijskom interesu.”

“Nemam, jer sam upravo doživela da mi tužilac odbaci tužbu za nasilje u porodici, iako je nasilnik sve priznao na saslušanju, a obrazloženje je bilo da me je tukao da bi me smirio, a ne da bi vršio nasilje. Tako da je sve moguće...”

“Nemamo poverenja više uopšte u državni aparat. Laži, prevare na sve strane. Zašto bi sudstvo bilo drugačije? Ima tu i časnih sudija, koji budu vrlo brzo degradirani. Zakon ne važi za sve isto, manja krivična dela se rasvetljavaju ekspresno (običan građanin), krupna krivična dela obično završe u fiokama do zastare. Tako da samo slep čovek ne može  da vidi stanje u ovoj napaćenoj zemlji.”

“Razlog tome je to što znam da lokalne kabadahije dobijaju mnogo blaže kazne i oslobađajuće presude u odnosu na "običnog" čoveka. Sud je u velikoj meri zavisan, ali ih ne krivim, mislim da je bolje nego što je bilo pre svakako.”

Predsednik Višeg suda izdvojio je dva razloga zbog kojih smatra da su stavovi građana o sudstvu pretežno negativni.

“O sudovima se najčešće govori u negativnom kontekstu, i to svakako utiče na građane da stvore predstavu da sudovi loše rade, što nije istina, a tome su delimično doprineli i predstavnici medija. Kada sam jednom prilikom novinaru naših poznatih dnevnih novina rekao da treba da piše o rezultatima rada suda, da je, na primer Viši sud ranijih godina bio u vrhu pravosuđa što se tiče rezultata rada, ažurnosti itd., on mi je odgovorio da to nije vest, da to ne prodaje novine i da o tome nema svrhe da piše. Drugi razlog je što u sporovima svako ko izgubi spor smatra da je sud korumpiran, da je sudija nestručan i da ne znaju da radi”, smatra Vučićević.

Zaključuje da se poverenje građana u sudstvo može povećati većom saradnjom sudova i medija, većom edukacijom novinara o radu sudova i pored spominjanja sudova u negativnom kontekstu, izveštavanjem i u  pozitivnom kontekstu u pogledu rezultata koje postižu sudovi. 

O važnosti informisanja građana o radu sudstva pisali smo analizirajući prvi deo ankete koju je Boom93 sproveo. Više o toj temi pročitajte na LINKU.