Više od četiri miliona ljudi u Srbiji živi u mestima sa prekomerno zagađenim vazduhom, mnogi nisu ni bili obavešteni

Izveštaj uključuje identifikaciju ključnih problema i procena delotvornosti postojećih mera zaštite vazduha na nacionalnom nivou, a zaključak je da su dosadašnji napori dali ograničene rezultate.

„Samo u 12 od 29 gradova, sa preko 50.000 stanovnika postojao je monitoring koncentracije PM čestica u realnom vremenu. Približno 80 opština ni na koji način nije bilo obuhvaćeno monitoringom kvaliteta vazduha, što znači da približno 1.500.000 stanovnika ni na koji način nisu bili obavešteni o kvalitetu vazduha u sredinama u kojima žive. Takođe, samo 3 od 21 gradova iz III kategorije kvaliteta vazduha (prekomerno zagađen vazduh) su imala usvojen Plan kvaliteta vazduha, dok zagađen vazduh izaziva 1 u 10 smrtnih slučajeva u Srbiji“, pokazuju rezultati ovog izveštaja.

Povodom predstavljanja ovog izveštaja 24. i 25. juna u Boru i Smederevu organizovane su tribine pod nazivom „Podseti me šta to beše čist vazduh„, na kojima su stručnjaci iz oblasti zaštite životne sredine, javnog zdravlja, civilnog društva, obrazovnih institucija i medija diskutovali o kvalitetu vazduha, ali i o sprovedenim aktivnostima iz Programa zaštite vazduha u Srbiji za period od 2022. do 2030. sa Akcionim planom. Govorilo se o merama, pre svega na lokalnom nivou, ali i preporukama za unapređenje kvaliteta vazduha.

 
„Sagorevanje fosilnih goriva vodeći je izvor PM2.5 na otvorenom i najveći pojedinačni doprinos prevremenoj smrtnosti povezanoj sa zagađenjem vazduha u Srbiji, sa 36 odsto ukupnog broja prevremenih smrti povezanih sa zagađenjem česticama PM2.5. Ugalj je odgovoran za 26 odsto svih prevremenih smrti izazvanih česticama PM2.5. Kada se posmatraju pojedinačni uzroci smrtnosti od zagađenog vazduha po dijagnozama, odnosno grupama bolesti, na prvom mestu se radi o hroničnoj opstruktivnoj plućnoj bolesti, zatim o dijabetesu, ishemijskoj bolesti srca, raku pluća, moždanom udaru, infekcijama donjih puteva za disanje i smrtima kod novorođenčadi“, navodi RERI.

Finasiranje aktivnosti zaštite vazduha
Analiza Zakona o završnom računu za 2022. godinu pokazuje da je došlo do smanjenja budžeta od 21 odsto odnosno 7 odsto u odnosu na iznos koji je planiran Zakonom o budžetu za istu godinu. Na račun monitoringa kvaliteta vazduha, vode i sedimenata izvršena je uplata u iznosu od 88.831,415 dinara dok je isto vreme 139.870,052 dinara uplaćeno za smanjenje zagađenja vazduha iz individualnih izvora.

Sa druge strane, analizom podataka iz saopštenja Republičkog zavoda za statistiku za 2022. godinu primetan je pozitivan trend u smislu povećanih ulaganja i operativnih troškova za zaštitu vazduha. Značajan porast investicija ukazuje na pojačane napore i resurse usmerene ka smanjenju zagađenja vazduha, što može biti reakcija na rastući problem zagađenja ili rezultat novih regulatornih zahteva i političke volje.

Kontinuirano povećanje tekućih izdataka potvrđuje intenzivnije operativne aktivnosti i angažman u svakodnevnim naporima za zaštitu životne sredine. U istom saopštenju Republičkog zavoda za statistiku navodi se da su troškovi za zaštitu životne sredine činili 1,0% bruto domaćeg proizvoda. Troškovi za aktivnosti zaštite vazduha su iznosili 19,95% (13.707,0 miliona RSD) u 2021. godini i 24,65% (17.077,1 miliona RSD) u 2022. godini, investicije za zaštitu vazduha su bile 42,06% (12.536,2 miliona RSD) u 2021. godini i 57,09% (15.548,1 miliona RSD) u 2022. godini, tekući izdaci za aktivnosti zaštite vazduha su iznosili 3,01% (1.170,7 miliona RSD) u 2021. godini i 3,36% (1.529,0 miliona RSD) u 2022. godini.

Unapređenje kvaliuteta vazduha na lokalnom nivou
U međuvremenu, u Boru, u aprilu 2023. godine, došlo je do znatnog povećanja koncentracije arsena i teških metala, posebno kadmijuma, u vazduhu, nakon što su novi pogoni topionice bakra i fabrike sumporne kiseline Serbia Zijin Copper Ogranak TIR počeli sa probnim radom, ukazali su Godišnjem izveštaju o kvalitetu vazduha.

U junu 2023. godine, nakon što je Gradska uprava Bora inicirala proces javnog uvida u Nacrt plana kvaliteta vazduha za aglomeraciju grada Bora, RERI je podneo primedbe i sugestije u vezi istog navodeći propuste koji su učinjeni povodom objave javne rasprave i izrade plana.

Podaci iz izveštaja pokazuju da je u Smederevu, u 2022. godini broj prekoračenja dozvoljenih graničnih vrednosti emisije od 40µg/m3 za PM10 bio 89 dana od 35 dana godišnje koliko je propisano zakonom.

U Valjevu, u novembru 2022. godine, RERI i Lokalni odgovor su podneli Pritužbu na rad Gradske uprave Grada Valjeva i Ministarstva zaštite životne sredine na adresu Zaštitika građana, a u skladu sa članom 28. stav 1. Zakona o zaštitniku građana.

 
U pritužbi je navedeno šest obrazloženja u kojima su opisani razlozi za izbegavanje izvršenja odgovornosti nadležnih institucija. Već krajem februara 2023. godine, u Valjevu je zabeležen maksimalan broj dana sa prekoračenjima srednjih dnevnih graničnih vrednosti PM10 čestica od 50 µg/m³, dostigavši ukupno 35 dana prekoračenja, što je maksimalan broj dozvoljen Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha za jednu kalendarsku godinu.

U Popovcu, u prvih 10 meseci 2023. godine zabeleženo je prekoračenje srednjih dnevnih graničnih vrednosti PM10 čestica od 50 µg/m³, sa ukupno 105 dana prekoračenja što znatno premašuje maksimalan broj od 35 dana sa prekoračenjima koji je dozvoljen Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha.

Šta kažu stručnjaci?
Mirko Popović, programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu je naglasio da svaki korak koji preduzmemo ka unapređenju kvaliteta vazduha i promociji obnovljive energije nije samo politička odlučnost, već i pravna obaveza prema zaštiti životne sredine i zdravlju građana.

Prim. dr Elizabet Paunović, bivša direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije je istakla da zagađen vazduh predstavlja značajan javnozdravstveni problem, uzrokujući porast hroničnih respiratornih bolesti, kardiovaskularnih bolesti, i rizika od karcinoma.

 
„Dugotrajna izloženost PM2.5 česticama može pogoršati postojeća stanja i povećati smrtnost, posebno među ranjivim grupama stanovništva kao što su deca, stariji i osobe sa hroničnim bolestima. Političke odluke i regulatorne mere su od suštinskog značaja za unapređenje kvaliteta vazduha. Jedino potpunom primenom politika zaštite životne sredine možemo očekivati značajna poboljšanja u zdravlju populacije”, navela je dr Paunović.

Srđan Kukolj, savetnik za energetiku i klimatske promene (RERI) smatra da zgađenje vazduha nije samo javnozdravstveni problem već i izazov za održivi razvoj.

„Povećanje incidencije respiratornih i kardiovaskularnih bolesti direktno je povezano sa energetskom politikom i upotrebom fosilnih goriva. Neophodno je da se hitno preduzmu mere za prelazak na obnovljive izvore energije i smanjenje emisija zagađujućih materija za unapređenje kvaliteta života naših građana“, dodao je on.

Toplica Marjanovića iz Društva mladih istraživača Bor podsetio je na to da su u Srbiji energetski sektor, individualna ložišta i saobraćaj prepoznati kao najveći zagađivači koji narušavaju kvalitet vazduha, dok u manjim sredinama dominira industrijsko zagađenje.

„Dodatni problem predstavlja nedostatak monitoringa svih zagađujućih materija širom Srbije, dok u nekim mestima ne postoji ni nadzor nad emisijama hemijskih, metalurških i prerađivačkih postrojenja i sektora proizvodnje građevinskih materijala. Svi ovi zagađivači negativano utiču na zdravlje i kvalitet života lokalnog stanovništva i dovode do degradacije životne sredine”, zaključio je on.

Program zaštite vazduha
U 2023. godini, analizom primene Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa Akcionim planom ustanovljeno je da od 12 planiranih aktivnosti u 2023. godini, 6 aktivnosti nije sprovedeno dok su 3 delimično i 3 potpuno sprovedene.

Programom je predviđeno ukupno 17 mera i 54 aktivnosti usmerenih na unapređenje kvaliteta vazduha za period od 2022. do 2030. godine.

Glavna preporuka

Kako se navodi u Izveštaju, glavna preporuka je da Srbija treba hitno da donese novi Zakon o zaštiti vazduha, koji integriše najbolje prakse iz direktiva EU i preporuke iz Globalnog vodiča za kvalitet vazduha Svetske zdravstvene organizacije.

Zakon treba jasno definisati aktivnosti usmerene na upravljanje kvalitetom vazduha, odgovornosti na nacionalnom i lokalnom nivou, imenujući i nova radna tela koja već zbog svoje prirode posla treba da budu nosioci aktivnosti usmerenih na unapređenje kvaliteta vazduha, izradu podzakonskog akta za kontrolu emisija, izradu podzakonskog akta za smanjenje zagađenja vazduha po sektorima (energetika, industrija, saobraćaj, poljoprivreda, građevinarstvo, upravljanje otpadom, i druge), izradu podzakonskog akta za multisektorsku saradnju, izradu podzakonskog akta za upotrebu naučnih saznanja i podataka, izradu podzakonskog akta za donošenje odluka, protokol o izveštavanju kvalitetata vazduha.

Izradu zakona treba da prati nediskriminatorni pristup odnosno da celokupni proces bude inkluzivan uvažavajući mišljenja i predloge naučne zajednice, organizacija civilnog sektora i eksperata.