Stiže nova milijarda duga: Za šta sve država uzima nove kredite?

U Skupštini Srbije trenutno je u postupku osam predloga zakona o novim zaduživanjima države Srbije za finansiranja raznih projekata koji su ili započeti ili će tek biti započeti, piše Danas.

Srbija će, ukoliko svi predlozi zakona uspešno prođu skupštinsku proceduru, imati nešto više od milijardu evra novog duga, plus kamate koje će plaćati na kredite.

Pored toga, država očekuje odlaganje vraćanje dva kredita Fondu za razvoj Abu Dabija, oba u iznosima od po milijardu dolara.

Međutim, to odlaganje sa sobom vuče povećanje kamatne stope zajma na četiri odsto, uključujući administrativne troškove po stopi od 0,5 odsto godišnje na glavnicu povučenog i neotplaćenog zajma.

Od novih zaduživanja, Srbija čeka odobrenje zajma od Vlade Francuske.

Vlada Francuske protokolom koji je potpisan 23. septembra prošle godine, odobrila je Vladi Srbije finansijsku podršku u iznosu od 121,5 miliona evra.

Tu finansijsku podršku čine zajam francuskog Trezora u maksimalnom iznosu od 24.348.272 evra i ugovor o kreditu u maksimalnom iznosu od 97.151.728 evra.

Kako je objašnjeno, ovaj zajam će se koristiti, pre svega, za nabavku francuske robe i usluga u Francuskoj.

Moguće ga je koristiti i za nabavku srpske robe i usluga ili robe i usluga iz trećih zemalja, ali u vrednosti do 50 odsto iznosa te podrške.

Dug će se vraćati po kamatnoj stopi, koja će biti na snazi od dana isteka važenja referentne komercijalne kamatne stope (CIRR), koju je utvrdio „Bpifrance Assurance Export“ 17. oktobra 2023. godine.

Ta kamata biće uvećana za rezervnu maržu od 0,2 odsto za šest meseci i 0,44 odsto za 12 meseci.

Sledeći na redu je Sporazum o zajmu između KfW i Srbije za projekat energetske efikasnosti u objektima javne namene.

Ovaj zajam će, ukoliko bude odobren u Skupštini Srbije, iznositi 50 miliona evra.

Srbija će kamatu plaćati na svaki isplaćeni iznos zajma po stopi koju odredi KfW u roku od dva bankarska dana pre isplate.

Ta kamatna stopa će se sastojati od svop stope koju objavljuju Rojters ili Blumberg terminali, a biće uvećana i za maržu od 0,60 odsto godišnje.

Datum dospeća prve rate od 2.380.000 evra je 30. decembar 2028. godine, nakon čega se rate u iznosu od 2.381.000 evra isplaćuju na svakih šest meseci, a poslednja rata dospeva 30. decembra 2038. godine.

Srbija, takođe, očekuje još jedan zajam od KfW za Program razvoja tržišta biomase u Republici Srbiji. Ovaj zajam biće odobren u ukupnom iznosu koji ne prelazi 20 miliona evra.

Kako se dodaje, Srbija kao zajmoprimac će obezbediti da se ovaj zajam koristi isključivo za finansiranje izgradnje i konverzije sistema daljinskog grejanja na obnovljive izvore energije.

Prva rata otplate ovog duga, u iznosu od 952.000 evra, dospeva 30. decembra 2028. godine i zatim na svakih šest meseci do 30. decembra 2038. godine, s tim što je glavnica za poslednjih osam rata 953.000 evra.

Država Srbija, takođe, čeka kredit od 183.941.730,60 evra od Kineske banke (Bank of China).

Zakonom o budžetu za 2024. godinu predviđeno je zaduživanje kod kineskih banaka za projektovanje i izvođenje radova na izgradnji kanalizacione  infrastrukture u Srbiji – „Čista Srbija” u iznosu do 190 miliona evra.

Ovaj kredit će se, kako je objašnjeno, koristi za nastavak sprovođenja tog projekta i dalje ulaganje u unapređenje sistema za upravljanje otpadnim vodama.

Ukupni troškovi druge faze Projekta procenjuju se na 216.402.036 evra, uključujući i zajam banke od 183.941.730,60 evra, koji čini 85 odsto ukupne vrednosti projekta. Preostalih 15 odsto će se finansirati iz sredstava budžeta Srbije.

Ovaj kredit će se otplaćivati tokom 180 meseci uz varijabilnu kamatnu stopu zasnovanu na šestomesečnom EURIBOR-u plus marža od 1,75 odsto godišnje. Euribor inače iznosi trenutno 3,7 odsto.

Više pročitajte na LINKU.