Da li će nam rate biti veće od januara: Zašto se pad kamatnih stopa ne vidi na stambenim kreditima

Centralne banke – i evropska, i naša – spuštaju svoje kamatne stope što će se neminovno odraziti i na cene kredita. Blago pada i euribor – kamatna stopa po kojoj evropske banke jedna drugoj pozajmljuju novac i koji čini deo „formule“ za izračunavanje kamatnih stopa kod čak 85 odsto stambenih kredita vezanih za evro u Srbiji. Međutim, rate stambenih kredita u Srbiji miruju do kraja godine, do kada traje posebna mera NBS o ograničenju kamatnih stopa.

Da bi rate od januara 2025. ostale na istom nivou, odnosno kamatne stope ostale na nivou od oko četiri odsto, euribor koji je trenutno oko 3,7 odsto, trebalo bi da padne na oko 1,5 odsto, što je prema rečima našeg sagovornika, profesora Univerziteta Singidunum Nikole Stakića, trenutno – neizvodljivo.

A da li će se ova mera, „oročena“ do kraja decembra 2024, produžiti i na 2025. godinu – još je nepoznanica.

„U ovom trenutku još uvek je preuranjeno donositi bilo kakve zaključke o potrebi eventualne dodatne reakcije regulatora u portfoliju stambenih kredita. Izvesno je da dosadašnji efekti mera govore u prilog tome da su željeni rezultati postignuti, te da je i ova regulatorna reakcija Narodne banke Srbije usledila u pravom trenutku i u adekvatnom obimu. Takođe je izvesno da će NBS nastaviti da prati i analizira sve efekte mera, stanje u domaćem bankarskom sektoru i kretanja na međunarodnom tržištu, te da će u slučaju prepoznavanja bilo kog potencijalnog sistemskog rizika blagovremeno intervenisati, kao i do sada“, navela je nedavno Narodna banka Srbije.

Za evro vezano 99% stambenih kredita

U Srbiji je, prema podacima Narodne banke, 99 odsto stambenih kredita vezano za evro, a skoro 85 odsto tih zajmova je ugovoreno sa promenljivom kamatnom stopom. Na sve te kredite (uz uslov da ne prelaze iznos od 200.000 evra) već gotovo deset meseci (od oktobra 2023) primenjuje se mera NBS doneta u septembru 2023. godine, koja podrazumeva ograničenje kamatne stope.

Nikola Stakić, profesor Univerziteta Singidunum, za portal N1 podseća da je NBS, donoseći odluku o privremenom ograničavanju kamatnih stopa na stambene kredite do kraja decembra 2024, korisnike svrstala u tri grupe i da sve tri imaju neku vrstu administrativne kamatne stope.

Najveći broj građana, kaže, spada u grupu koja do kraja godine plaća fiksnu kamatnu stopu od 4,08 procenata.

„Ono što bi građani trebalo da znaju je da – kada isteknu uslovi moratorijuma, od prvog januara 2025. godine imaćemo prilagođavanje na tržišne kamatne stope“, ukazuje on.

Šta to, konkretno, znači?

Dobra stvar je, kaže Stakić, što su kamatne stope generalno na finansijskom tržištu počele da padaju.

To će, navodi on, uticati na cenu novca i kada je reč o euriboru.

“Imajući u vidu nivoe kamatnih stopa i ono što ono što građani trenutno plaćaju, to ne znači da će građani isto tako manje plaćati na ime kamate kada bude ukinut moratorijum. Primera radi, ako je ta fiksirana kamatna stopa na stambene kredite sada 4,08 odsto, to bi značilo da bi kamatne stope na međunarodnom tržištu trebalo da padnu na nivo od jedan do 1,5 odsto da bi rate ostale nepromenjene. Zašto? Zato što na tih 1,5 odsto ide bankarska marža koja se kreće od 2,5 do tri odsto, i tada bi situacijia bila ‘na nuli’, odnosno u tom slučaju bismo mogli da kažemo da korisnici kredita ne bi osetili promenu na svojim mesečnim ratama“, objašnjava Stakić.

Međutim, to je, u ovom trenutku, kako ističe – neizvodljivo.

„Jer, euribor je nešto ispod četiri odsto, ima tendenciju pada, ali ne može u tako kratkom vremenskom intervalu, a i pitanje je da li bi uslovi to dozvolili – da padne do tog nivoa od jedan do 1,5 odsto“, navodi on.

Imamo, dodaje, neka očekivanja na tržištu da će Evropska centralna banka sniziti kamatnu stopu jednom ili eventualno dva puta po 0,25 procentnih poena u ovoj godini.

“Kada uzmemo tu činjenicu i napravimo paralelu sa administrativnom kamatnom stopom u Srbiji, videćete da postoje razlike”, navodi naš sagovornik.

Više pročitajte na LINKU.