Koliko je dužna privreda: Na svaki sopstveni dinar – 1,61 pozajmljeni

„Privredna društva su tokom 2023. godine povećala finansijske kapacitete, a pri tome su blago popravila finansijski položaj, što se odrazilo na izvesne pozitivne pomake u delu zaduženosti i likvidnosti“, objavila je Agencija za privredne registre u Godišnjem izveštaju o poslovanju privrede u 2023. godini.

Kada je reč o zaduženosti, ukupne obaveze su tokom 2023. zabeležile niži rast, po stopi od 5,8 odsto, dostigavši na kraju godine 14.368 milijardi dinara, piše N1.

Podsetimo, godinu pre, u 2022, ukupne obaveze privrede su porasle za 11,1 odsto, dostigavši na kraju pretprošle godine 13.320 milijardi dinara.

U 2023. godini privreda je poslovala sa dobitkom – ostvarivši umeren rast.

„Poslovna 2023. godina je deveta godina za redom u kojoj je privreda bila profitabilna, a ostvaren pozitivan neto rezultat od 972 milijarde dinara je za 12,3 odsto veći od prošlogodišnjeg. Preko tri petine privrednih društava (67.831) zabeležilo je neto dobitak u ukupnom iznosu od 1.297 milijardi dinara, što je za 3,6 odsto više nego u 2022″, navodi APR.

Sa neto gubitkom je poslovalo 29.412 privrednih društava, a on iznosi 325 milijardi dinara i smanjen je za 15,8 odsto.

Neto rezultat u 2023. godini nije evidentiralo 13.565 privrednih društava.

„Finansijski kapaciteti privrede najvećim delom su bili koncentrisani u sektoru Prerađivačka industrija (5.024 milijardi dinara poslovne imovine i 2.315 milijardi dinara kapitala), koji se ističe i prema visokim ukupnim obavezama (3.175 milijardi dinara) koje čine 22,1 odsto ukupnog duga privrede, ali i prema vrednosti sopstvenih izvora finansiranja (1.815 milijardi dinara), sa udelom od 20,4 odsto na nivou privrede, pri čemu je stepen ukupne zaduženosti blago smanjen (sa 1,79 na 1,75)“, naveo je APR.

Sektor trgovine na veliko i malo beleži pad stepena ukupne zaduženost sa 2,09 na 1,95 – što znači da na dinar sopstvenog kapitala umesto 2,09 sada koristi 1,95 pozajmljenih dinara.

Sektor građevinarstva beleži gotovo nepromenjenu strukturu izvora finansiranja, tako da je i stepen ukupne zaduženosti ostao na približno istom nivou kao i prethodne godine (na jedan dinar sopstvenog kapitala 2,2 pozajmljena dinara) i, kako ističe APR – predstavlja jedan od najviših.

Sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, smanjio je nivo ukupnih obaveza (za 6,3%), dok su sopstveni izvori finansiranja povećani (za 12,8%), te je stepen ukupne zaduženosti opao (sa 1,15 na 0,95 – na jedan sopstveni dinar preduzeća ovog sektora koriste 95 para pozajmljenih).

„Najizraženiji rast finansijskih kapaciteta evidentiran je u sektoru informisanje i komunikacije, u kome je poslovna imovina uvećana za 20,2 odsto, a kapital za 18,2 odsto, te su vredeli 1.469 milijardi dinara odnosno 586 milijardi dinara. Pored toga, on se intenzivno zaduživao koristeći sopstvena sredstva nešto sporijim tempom, što je dovelo do blagog rasta stepena ukupne zaduženosti (sa 1,61 na 1,64)“, navodi APR.