Najskuplja struja u Evropi: Zašto je cena struje na tržištu u utorak dostizala 700 evra po megavatsatu?

U Francuskoj je u tom trenutku jedan megavat koštao 67 evra, a u Nemačkoj 63 evra, piše Danas.

Već u 19 sati cena megavata u Srbiji je skočila na 600 evra, a u okruženju na oko 560-580 evra.

U 20 sati, odnosno osam uveče, cena struje na tržištu u Srbiji se približava nivou od 700 evra za megavat (693 evra), ali zato u Rumuniji dostiže neverovatnih 801 evro, a u Mađarskoj 775 evra.

U 21 sat, u Rumuniji megavat struje košta 733 evra, u Mađarskoj 705 evra, u Srbiji 550 evra, u Bugarskoj i Grčkoj 575 evra.
Od 22 sata tržište počinje da se hladi, cene su prepolovljene i tokom noći se kreću oko 100 evra za megavat.

Ono što je do skoro bilo nezamislivo, cena struje u sred dana, na 40 stepeni, niža je od ovog. Recimo, juče u podne megavat u Srbiji je koštao 95 evra, a u Rumuniji, Mađarskoj, Grčkoj 81 evro.

Ove cene nisu one koje plaćaju građani, već one koje plaćaju uvoznici struje, pre svega elektroprivrede.

Jučerašnja slika na tržištu električne energije u regionu ponavlja se skoro svakog dana ovog leta, samo jučerašnje cene od 700 do 800 evra bile su baš ekstremne, na nivou onih s jeseni 2022. godine u sred energetske krize u Evropi.

Šta se zapravo dešava? Stručnjak za energetiku Željko Marković objašnjava da se uveče, sa smrkavanjem i smanjenjem proizvodnje struje iz solarnih kapaciteta, zahteva energija iz baznih kapaciteta, kao što su termoelektrane.

„Od 19 do 21 sat je pik u potrošnji i zato skače cena. Balkan je najviše pogođen ovim visokim temperaturama, zbog čega je najveća tražnja za električnom energijom, a cena se određuje tamo gde se seku ponuda i tražnja“, objašnjava Marković.

Recimo, u Francuskoj i Nemačkoj su prijatne temperature i nema potrebe za tolikom energijom za hlađenje, pa su zato i cene znatno niže.

U Srbiji, pored vrućine, na manju ponudu struje deluju i redovni remonti kapaciteta za proizvodnju.

U toku su kapitalni remonti Termoelektrane „Nikola Tesla“ A2 i Termoelektrane i kopova „Kostolac“ A1 i B1, a u toku je i revitalizacija reverzibilne hidroelektrane „Bajina Bašta“.

Više pročitajte na LINKU.