Cilj nove Strategije razvoja energetike Srbije dekarbonizacija energetskog sektora

"Do 2030. godine, ukupna instalisana snaga vetroelektrana i solarnih elektrana treba da bude 3,5 GW, čime će skoro svaki drugi proizvedeni megavat-sat biti iz zelene energije. Do 2040, kapacitet iz OIE bi trebalo da bude povećan skoro tri puta", kazao je on na prvoj javnoj raspravi o Nacrtu Strategije razvoja energetike u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Istakao je da ovi ambiciozni ciljevi mogu da ostvare ukoliko taj teret podele javni i privatni sektor.

"Taj proces smo uspešno započeli prvim aukcijama za tržišne premije iz OIE, a prve značajnije promene u našem energetskom portfelju očekujemo do kraja ove decenije", kazao je Kovačević.

Strategija, prema njegovim rečima, predviđa intenzivna ulaganja u povećanje energetske efikasnosti u svim sektorima, kao i nastavak investicija u prenosnu mrežu.

"U naredne tri do četiri godine treba da budu završene sve sekcije Transbalkanskog koridora. Planirani su i projekat Panonskog koridora, koji treba da udvostruči kapacitet prenosne mreže ka Mađarskoj, Centralnobalkanskog koridora koji će povećati kapacitete ka Bugarkoj i projekat Beogrid koji će omogućiti evakuaciju OIE iz Banata ka beogradskom region", naveo je on.

Dodao je da će se nastaviti i investicije u distributivni sistem, gde su započeta velika ulaganja u rekonstrukciju niskonaponske mreže, zamenu brojila, digitalizaciju i automatizaciju distributivnog sistema.

Kako je istakao, u sektoru gasa i nafte, prioritet je diversifikacija snabdevanja, s obzirom na visoku zavisnost od uvoza ovih energenata.

"Izgradnjom naftovoda Srbija-Mađarska obezbedićemo veću sigurnost snabdevanja sirovom naftom, a radiće se i na povećanju kapaciteta za skladištenje rezervi nafte i naftnih derivata. U gasnom sektoru, nastavićemo da radimo na diversifikaciji pravaca i izvora snabdevanja izgradnjom interekonekcija ka Rumuniji koja ima svoje rezerve gasa, kao i ka Severnoj Makedoniji, gde se jačaju veze sa Južnim gasnim koridorom i LNG terminalima", kazao je Kovačević.

Nacrt Strategije, prema njegovim rečima, promoviše i pripremanje Srbije za veću upotrebu vodonika u energetici, kroz uspostavljanje zakonske regulative, jačanje tehnološkog i naučno-istraživačkog potencijala.

On je naglasio da je kroz Nacrt Strategije stavljena na sto tema nuklearne energije i podsetio da je nedavno potpisan Memorandum o razumevanju o primeni razvoja nuklearne energije u Srbiji, koji je okupio državne institucije, stručnu i naučnu zajednicu.

"Jedan od prvih koraka za uspostavljanje širokog dijaloga na ovu temu je ukidanje moratorijuma na nuklearnu energiju. U narednim decenijama, biće potrebno da na održiv način rešimo kako ćemo zameniti baznu energiju iz termoelektrana, gde se nuklearna energija nameće kao najbolje rešenje koje obezbeđuje i sigurnost snabdevanja i karbonsku neutralnost. Pred nama je dug put i mnogo rada, ali nova Strategija daje važan okvir za razvoj i unapređenje našeg energetskog sektora", rekao je Kovačević.

Direktor Elektroprivrede Srbije (EPS), koji je i Predsednik Odbora za energetiku PKS, Dušan Živković izjavio je da je energetska kriza zahtevala novu strategiju energetike.

"Kriza je doprinela da shvatimo koliko su energetski suverenitet i energetska sigurnost prioritet svake države i regiona", kazao je Živković.

Naglasio je da će EPS biti nosilac energetske tranzicije, koja je u Srbiji već počela.

"U Srbiji već postoji nešto malo manje od 800 megavata nezavisnih proizvođača električne energije. Nova strategija energetike je nešto što nam treba i što će nam omogućiti da sagledamo kako da u narednom periodu energetske kompanije i privreda u suživotu dođu do željenih ciljeva, prvenstveno do dekarbonizacije", naveo je Živković.

Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS Mihailo Vesović rekao je da nova strategija energetike preduslov za razvoj srpske privrede i esencija onoga što se govori o energetskoj, zelenoj transformaciji.

On je ukazao na opštu neizvesnost koja se odnosi na to u kom smeru će se kretati geopolitička dešavanja i cene energenata na tržištu, što je postalo nepredvidivo.

"Ta neizvesnost čini ovu strategiju vrlo bitnom, da može da odgovori na promene koje će se dešavati u sledećem periodu", naglasio je Vesović.

Dodao je i da strategiju energetike definišu i klimatske promene.

"Za nas je važno da je prepoznat i vodonik, kao jedna od novih oblasti energetike, a otvara se i mogućnost primene nuklearne energije", rekao je Vesović.

On je naveo da će nova strategija energetike omogućiti da se otvori novi niz poslova.

"Za nas je ova strategija možda važnija i od strategije insustrijske politike i usloviće mnoge druge strategije, jer daje okvir na osnovu koga država dugoročno mođe da odredi koje oblasti i na koji način će podsticati, omogućava kontinuitet te podrške i usmerava privredu u oblasti ka kojima će ići energetski sektor", zaključio je Vesović.

Javna rasprava o Nacrtu Strategije razvoja energetike trajaće do 15. avgusta, a 30. i 31. jula biće organizovana u Nišu i Novom Sadu.