Muzika: Mama Kes se „nije ugušila dok je jela sendvič sa šunkom“, tvrdi ćerka

Ovo je pokušaj da se ispravi jedna rokenrol nepravda. Jedan od najslavnijih muzičkih mitova naprosto nije istinit.

Ćerka Mame Kes Eliot iz folk vokalne grupe Mamas end Papas, Oven Eliot-Kugel, ima jasnu poruku povodom uzroka smrti njene majke:

„Postojao je sendvič sa šunkom, ali ga ona nije pojela i nije se ugušila dok ga je jela. I zato je dosta bilo sa tim šalama."

A bilo ih je mnogo, tih šala, gotovo pola veka, a među onima koji su je pričali bio je čak i Majk Majers u ulozi Ostina Pauersa.

I istoimenom filmu iz 1997. godine, specijalni agent iz prošlosti koji se probudio u sadašnjosti pravi spisak prijatelja koje poznaje u Londonu, a potom ih briše sa spiska kad se seti da su umrli.

Nakon što pomene Džimija Hendriksa i Dženis Džoplin, on sa žalošću uzdahne: „Mama Kes. Preminula. Sendvič sa šunkom."

• Kako je Marvin Gej pokrenuo muzičku revoluciju
• Najbolja prijateljica i ljubavnica Vitni Hjuston: „Bile smo sve jedna drugoj"
• Kako se Beograd seća Tine Tarner, rokenrol kraljice i njenih koncerata

Kes Eliot („Mama" je bio nadimak koji je nije volela da koristi kasnije u karijeri) pevala je na nekim od najupečatljivijih singlova iz sredine 1960-ih, među kojima su „California Dreamin'", „Monday Monday" i „Dream a Little Dream".

Njen moćni glas je bio ključni element harmonija zbog kojih su Mamas end Papas bili tolio voljeni.

Ona je 1974. godine otpočela solo karijeru i upravo je završila dvonedeljni deo nastupa u London Paladijumu, kad je umrla u 32. godini u stanu u Mejferu koji je pozajmila od kolege američkog pevača Harija Nilsona.

Autopsija je navela da je uzrok smrti srčani udar i da nije bilo droge u njenom sistemu.

Njeno jedino dete Oven imala je u to vreme sedam godina i bila je kod kuće u SAD kad je primila tu tužnu vest.

Sada, pred 50. godišnjicu smrti njene majke 29. jula, ona je napisala memoare Moja mama, Ka.

I kao posvetu, i kao način da ispravi netačnost u vezi sa sendvičem sa šunkom.

„To je više nego izluđujuće, gotovo nemerljivo", kaže ona tokom telefonskog razgovora iz Los Anđelesa, objašnjavajući kako je izgledalo biti primoran da 50 godina živiš sa legendom o sendviču sa šunkom.

„Čak i kao mala devojčica, dok sam se družila se drugarima iz škole, koji nisu znali ko mi je mama, odlazila bih da se igram kod kuće nekih od njih i često bi se desilo da neki od njihovih roditelja prokomentariše: 'Hej, da li ti je mama stvarno umrla tako što se ugušila dok je jela sendvič sa šunkom?'

„Smetalo mi je zato što je to bila tako grozna priča, a ja sam znala da nije istinita.

„I delovalo je svirepo da se jedna takva glasina raširi. Mučilo me je to."

Poslednji sati Kes Eliot

Razumljivo, obavila je iscrpan rad na rekonstrukciji onoga što se desilo u danima pred smrt njene majke; raspored koji je obuhvatao njen poslednji nastup u Paladijumu pre nego što je „ostala budna 36 sati".

Trebalo je da ide na rođendansku žurku Mika Džegera čitave noći, potom da stigne na branč organizovan u njenu čast, nakon čega bi usledila čajanka koju je održao američki novinar.

„Kad je stigla u svoj stan, bilo je veče narednog dana", dodaje njena ćerka.

„Bila je gladna, a njena plesačica joj je napravila sendvič od jedine stvari koje je bilo u stanu, šunke, i ostavila ga na stočiću kraj njenog kreveta. Ona ga nikad nije čak ni zagrizla."

Ono što posebno smeta Eliot-Kugel je da se mit sa sendvičem nadovezuje na drugi problem koji je čitavog života mučio njenu majku - kilaža.

Od sedme godine se Kes borila sa gojaznošću.

Kao tinejdžerki su joj bili prepisani amfetamini da bi joj ubrzali metabolizam.

Eliot-Kugel to opisuje kao „početak veoma lošeg vrzinog kola".

Agresivne dijete i uzimanje lekova pratiće Kes tokom čitavog njenog života.

Ali ono zbog čega je posebno ponosna na majku je da se ova „trudila i istrajavala sve dok nije uspela u životu".

„Znala je još kao tinejdžerka da želi da bude muzičarka i svima je govorila da će biti najslavnija debeljuca koja je živela na planeti.

„Imala je taj predosećaj još kao dete. Mislim da je to kul. Mislim da je to prilično kul."

Preseljenje iz Baltimora u Njujork posle škole dovelo je do toga da Kes postane deo folk cene Grinič Vilidža, pre nego što se uputila u Vašington, a potom i u Kaliforniju, da bi se pridružila Mamas end Papas, ali tek nakon odlaganja tokom kog je osnivač benda, Džon Filips, morao da bude ubeđivan da Kasina težina neće usporiti uspeh benda.

Eliot-Kugel veruje da bi sve bilo potpuno drugačije za njenu majku da su postojali isti stavovi prema „fet-šejmingu" (podrugivanje zbog kilaže) tada kao što postoji danas, opisavši majku kao „pionirku".

„Utrla je put svim onim mladim ženama danas koje su krupnije građe a uspele su u muzičkom biznisu i prihvaćene su onakve kakve jesu.

„Zaista verujem da je pomogla da se pripremi teren za mnoge druge."

U knjizi se navode primeri svakoga, od Dina Martina do njenih vlastitih kolega iz benda, koji javno zbijaju šale na račun Kesine debljine, i kako je morala to da „trpi i proguta" da bi opstala, naročito kad su bili u pitanju televizijski nastupi.

Ranih 1970-ih, Kes se redovno pojavljivala u američkim zabavnim emisijama, bila je gostujuća voditeljka Tunajt šoa i redovno je gostovala u Emisiji Kerol Barnet, ali po izvesnu cenu.

Redovno je nastupala u skečevima u kojima bi se ismevala njena kilaža.

Eliot-Kugel navodi jednu konkretnu tačku u kojoj se pojavljuje „stvarno gojazna verzija Litl Bo Pip" kao simptomatičnu za ono što je njena majka morala da trpi da bi ostala pred očima javnosti.

Da sve bude zanimljivije, međutim, ona brani stih iz hita Mamas end Papas „Creeque Alley": „I niko se ne goji sem Mame Kes."

„Stvarno ne verujem da je Džon Filips napisao taj stih da bi bio protumačen na taj način", insistira ona.

„Znate kako mladež ima običaj da kaže da je nešto 'fet' (phat, za razliku od fat)? E, pa to je nešto dobro, kul, kompliment.

„Mislim da bih radije to pamtila tako. Želim da verujem da je to tako napisano."

Memoari se takođe bave mnogim veselijim stvarima, sa Eliot-Kugel koja deli dragocene uspomene na majku, među kojima je popodne u krevetu kad su gledale Čarobnjaka iz Oza, pevanje zajedno uz „Top of the World" Karpentersa kad bi pesma krenula na radiju u kolima, i ono što se ispostavilo da je poslednji rastanak na aerodromu u Los Anđelesu.

„Kad je bila u gradu, bila je veoma posvećena", ona diplomatski sumira Kesin majčinski stil.

Nije saznala da je njen otac studijski basista Čak Dej sve dok nije napunila 19 godina.

• Šejn Mekgovan: Slavan po muzici i ispadima
• Ejmi Vajnhaus, dragulj koji je prerano nestao
• Nina Simon, pevačica sjajnog glasa i teške naravi

Izvor mita o sendviču sa šunkom

Knjiga otkriva i kako je Eliot-Kugel konačno saznala, decenijama kasnije, pravo poreklo mita o sendviču sa šunkom.

Ručala je sa majčinom prijateljicom novinarkom Sju Kameron i razgovor se dotakao Kesine smrti.

„Rekla sam: 'Samo bih stvarno volela da saznam odakle je potekla ta priča'. Ona je prestala da jede, spustila nož i viljušku, pogledala me u oči i rekla: 'Ja sam to uradila'."

Kameron je potom objasnila da je 1974. godine, kad je čula vest, ona pozvala Kesinog menadžera Alana Kara u Londonu da bi saznala šta se desilo.

Eliot-Kugel nastavlja priču: „Toliko je mnogo njenih vršnjaka umrlo od prekomerne doze droge da je Kar zaista želeo da je zaštiti. A tu je bio sendvič pronađen na licu mesta."

Kar je improvizovao i smislio priču o tome kako se ugušila jedući sendvič sa šunkom, zamolivši Kameron da napiše to tako u Holivud reporteru kako bi odvratilo spekulacije sve dok ne bude bilo više informacija.

Kad je saznala istinu, Eliot-Kugel je osetila veliko olakšanje.

„Alan Kar je želeo da zaštiti zaostavštinu svoje klijentkinje i na neobičan način jeste u tome uspeo. I ja sada to razumem, ima smisla."

Samo bi volela da sada svi znaju pravu istinu.

Knjiga „Moja Mama, Kes" iz pera Oven Eliot-Kugel je objavljena 9. maja

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]