Zoe Lujić: Oštro se protivimo širenju industrijske šumske biomase u Srbiji, na Balkanu i šire

Ukupno 41 ekološka organizacija sa Zapadnog Balkana, Nemačke i širom Evrope i sveta pozvala je nemačku državnu razvojnu banku KfW da prekine finansiranje energije iz šumske biomase u Srbiji kako bi se izbegli dalji rizici degradacije šuma i zavisnost Srbije od visokougljeničnih izvora energije.

KfW banka je glavni finansijer kontroverznog programa za obnovljivu energiju u jugoistočnoj Evropi – razvoj tržišta biomase u Srbiji, vrednog 32 miliona evra. Program je započeo 2017. godine i već je doveo do izgradnje četiri kombinovane termoelektrane u četiri srpske opštine: Priboju, Malom Zvorniku, Novom Pazaru i Majdanpeku. Svaka od njih ima kotao na drva i jedan veći kotao na fosilna goriva.

Sredinom maja ove godine, banka KfW je odobrila dva nova ugovora za dodatnih 9,9 miliona evra zajma za još šest postrojenja na drvnu biomasu u šest novih opština. Potpuni detalji sporazuma za drugu fazu ostaju neotkriveni, navode organizacije.

KfW finansira drvnu bioenergiju u Srbiji iz sredstava Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj, čiji je cilj smanjenje emisije gasova staklene bašte i podrška pravednoj tranziciji. Međutim, planirana investicija ugrožava šume u Srbiji, utičući na raznovrsne divlje životinje i ekosisteme koje podržavaju, te pogoršava postojeće visoke nivoe zagađenja vazduha. U pismu se ističe da je bespravna seča rasprostranjena u Srbiji i da ne postoji adekvatan pravni i administrativni okvir za zaštitu šuma i svih sisara, ptica, gljiva i drugih oblika života koji od njih zavise.

500 naučnika je u otvorenom pismu 2021. godine upozorilo da će dodatna seča šuma za bioenergiju „pojačati zagrevanje decenijama i vekovima. To je tačno čak i kada drvo zamenjuje ugalj, naftu ili prirodni gas.” Štaviše, deo tog „klimatskog finansiranja“ iskorišćen je za izgradnju novih kotlova na fosilna goriva pored onih na drva.

Zoe Lujić iz organizacije Earth Thrive ističe da industrijska šumska biomasa krši prava šuma i živih šumskih zajednica da žive, postoje, bujaju i prirodno se razvijaju. „Oštro se protivimo širenju industrijske šumske biomase u Srbiji, na Balkanu i šire,” poručila je Lujić.

Nataša Kovačević, aktivista za dekarbonizaciju sektora daljinskog grejanja iz organizacije CEE Bankwatch Network, navodi da se ne može sakupiti dovoljno drveća da pokrije planove Srbije za daljinsko grejanje na biomasu bez nanošenja ozbiljne štete šumama u zemlji. „Sipanje dodatnog novca u spaljivanje drveća za toplotu znači hranjenje nelegalnih aktivnosti seče, pogoršanje već lošeg kvaliteta vazduha i podsticanje klimatske krize. Takođe istiskuje sredstva koja su hitno potrebna za održivija energetska rešenja,” dodala je Kovačević.

Almut Ernsting iz organizacije Biofuelwatch naglasila je da KfW mora prekinuti dalju podršku energiji iz biomase u Srbiji, ponovo proceniti prioritete finansiranja i podržati stvarne alternative grejanja kao što su solarna, geotermalna energija, primena velikih toplotnih pumpi i mere energetske efikasnosti kako bi se osigurale istinske klimatske i prirodne koristi. „Gospodin Sven Giegold, državni sekretar u Federalnom ministarstvu za ekonomske poslove i klimatske mere i predsednik Upravnog odbora KfW-a, treba da interveniše kako bi osigurao da KfW izvrši reviziju u tom smislu,” navela je Ernsting.

Jana Balenthien, aktivistkinja za šume iz organizacije Robin Wood i članica nemačke mreže German network ausgebrannt, izjavila je da Nemačka ima ogromnu odgovornost za uništavanje šuma širom sveta. „Nije prvi put da BMZ finansira projekte koji promovišu sagorevanje šumske biomase. Ne možemo prihvatiti da nemačka razvojna banka KfW postane instrument za promovisanje štete po klimu na međunarodnom nivou. Potrebno je temeljno preispitivanje,” zaključila je Balenthien.