Borba protiv genitalnog sakaćenja: „Sada znam kako je biti žena u celosti”

Upozorenje: Ovaj članak sadrži slike koje bi mogle biti uznemirujuće za neke čitaoce.

„Prestravila me je pomisao da će me ponovo seći, iako je ovoga puta to bilo uz moj pristanak.

„Ali morala sam to da uradim zbog mog mentalnog zdravlja."

Šamsa Šarave govori o odluci da se podvrgne rekonstruktivnom zahvatu nakon što su joj klitoris i stidnica odstranjeni pre 25 godina, kada je bila šestogodišnja devojčica.

Genitalno sakaćenje obavili su u Somaliji članovi njene šire porodice i babica, kod kuće.

• Šta je „sakaćenje ženskih genitalija“, gde se radi i zbog čega
• Majke koje se bore protiv obrezivanja žena

Pogledajte video: Operacija kao put oporavka posle ženskog obrezivanja: „Sada znam kakav je osećaj biti kompletna žena"

Prema nedavnom izveštaju Unicefa, Dečjeg fonda Ujedinjenih nacija, više od 230 miliona devojčica i žena je genitalno osakaćeno širom sveta.

Samo u Africi, genitalno je osakaćeno više od 140 miliona žena i devojaka, navode u izveštaju.

U Somaliji, Gvineji i Džibutiju, većinu devojčica obrezuju - oko 90 odsto stanovništva.

Veruje se da genitalno sakaćenje jamči nevinost mlade devojke, što se izuzetno ceni u ovim sredinama.

Mnogi u Somaliji povezuju nevinost žena sa čašću porodice.

Veruju da čast porodice ostaje neokaljana ako se devojke genitalno sakate.

U Somaliji smatraju da neobrezane žene nisu moralne ili da imaju jak seksualni nagon, za koji veruju da može da uništi ugled porodice.

Šamsa kaže da je tokom odrastanja imala jake bolove tokom svake menstruacije.

„Samo sam želela da nikada više ne osetim bol", kaže ona.

Krajem 2023. godine kada je imala 30 godina, Šamsa je odlučila da istraži mogućnosti rekonstruktivnog zahvata da okonča njenu agoniju.

Već je živela u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK) i na društvenim mrežama se borila protiv genitalnog sakaćenja žena.

Znajući da mnoge žene koje su u istoj situaciji ne znaju da li mogu bilo šta da učine da poboljšaju kvalitet života, odlučila je da podigne svest o mogućnostima rekonstruktivnih hirurških zahvata.

„Nema dovoljno informacija o samoj operaciji, zato o tome i govorim", kaže Šamsa.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Rekonstrukcija klitorisa se obavlja iz funkcionalnih razloga, a ne zbog estetike.

Ona obuhvata rekonstrukciju klitorisa i usne stidnice i uklanjanje cista i ožiljnog tkiva kako bi se smanjio bol i obnovio seksualni život žene.

U nekim slučajevima se vaginalni otvor povećava do normalne veličine.

Nakon mnogo istraživanja, Šamsa je otkrila da je jedina mogućnost za njoj potrebnu operaciju u Nemačkoj.

Otvorila je stranicu za prikupljanje sredstava i uspela je da sakupi 28.000 evra.

Uprkos velikodušnosti ljudi, od kojih neki nikada ranije nisu čuli za genitalno sakaćenje žena, nije uspela da sakupi dovoljno novca za operaciju i sopstvene troškove.

Na kraju je potrošila više od 34.000 evra za brigu o ćerki tokom njenog odsustva, let u Nemačku i operaciju.

Zapala je u dugove, a bolnici treba da isplati još 3.800 evra.

„Nisam mogla da odem na kontrolni pregled jer ne mogu to da priuštim", kaže Šamsa koja još od operacije nije bila kod doktora.

„Plaćati popravku štete koju niste sami izabrali ili je niste načinili je zaista nepravedno."

Hirurški zahvat kao lek?

Postoje četiri različite vrste genitalnog sakaćenja žena.

Prva je delimično ili potpupno uklanjanje klitorisa.

Druga je potpuno ili delimično uklanjanje klitorisa i malih usnih stidnica (unutrašnje usne koje okružuju vaginu), uz ili bez uklanjanja velikih usana (spoljnih debelih nabora kože).

Treća podrazumeva sužavanje vaginalnog otvora i zatvaranje koje se vrši sečenjem i premeštanjem usnica.

Četvrta, najdrastičnija vrsta obrezivanja obuhvat uklanjanje klitorisa, stidnice i svega ostalog i zašivanje preostalog tkiva.

U poslednjih nekoliko decenija, plastični hirurzi razvijaju posebne medicinske tehnike pokušavajući da poprave štetu načinjenu genitalnim sakaćenjem žena.

Prvu tehniku za takvu operaciju razvio je 2004. godine francuski urolog Pjer Folde.

Od tada su i drugi hirurzi razvili različite tehnike rekonstrukcije.

Pogledajte zašto UN traži zabranu obrezivanja žena

Međutim, u Africi gde je potražnja za ovakvim zahvatima najveća, pristup rekonstruktivnoj hirurgiji je ograničen.

Trenutno su dostupni samo u Keniji gde pacijenti moraju da plaćaju iz svog džepa, i u Egiptu, gde nevladine organizacije mogu da pokriju troškove za neke žene.

U nekim evropskim zemljama ovakve operacije je moguće obaviti po veoma niskoj ceni.

Rekonstrukcija klitorisa je pokrivena zdravstvenim osiguranjem u Belgiji, Nemačkoj, Francuskoj, Švedskoj, Finskoj, i Švajcarskoj, a dostupna je i u Holandiji.

Prema rečima lekara specijaliste za genitalno sakaćenje u Keniji, u nekim afričkim zemljama sve više lekara specijalizira rekonstruktivnu hirurgiju.

„Postoji nekoliko evropskih i američkih hirurga koji to obavljaju za zajednice u dijaspori", kaže Adan Abdulahi, hirurg iz Najrobija.

„Ali ne može svaki hirurg da obavi ovu operaciju. Složena je i svaki pacijent je drugačiji".

Abdulahi kaže da ovakvi zahvati mogu biti korisni za sve žene koje su podvrgnute bilo kojoj vrsti obrezivanja, ali da se pomoć najviše pruža onima koje su najviše osakaćene.

„Zahvat pozitivno utiče na porođaj, posebno kod obrezivanja kojim se sužava vagina", kaže on.

Kaže da se i drugi problemi, poput bola tokom seksualnog odnosa, mogu značajno poboljšati ili izlečiti nakon operacije, i dodaje da njegove pacijentkinje često imaju više samopouzdanje „i osećaju da su potpune žene".

'Zahvati su naporni za telo'

Haja Bilkisu, nemačka državljanka rodom iz Sijera Leonea, imala je nekoliko operacija rekonstrukcije genitalija.

Ona savetuje druge žene da temeljno istraže šta tačno podrazumeva svaki zahvat pre nego se podvrgnu operaciji.

„Rekonstrukcija ne podrazumeva samo rekonstrukciju klitorisa", kaže.

„Mnoge žene koje su obrezane imaju ožiljke, zadebljalo tkivo.

„Morate o tome da razgovarate sa vašim doktorom.

„Kako mogu da se uklone ožiljci? Šta može da se učini da stidnica bude elastičnija?"

Objašnjava da to nije važno samo za seksualni odnos, već i za porođaj.

Svaka operacija koju je imala Haja trajala je oko šest sati.

„To je naporno za vaše telo, pod anestezijom ste.

„Posle morate da uzimate lekove. Nisam mogla da hodam ukupno tri nedelje", kaže ona.

Zbog mogućih posledica operacija na telo, neki lekari zagovaraju nehirurške procedure.

Doktorka Reham Avad je suosnivačica klinike u Egiptu Restore, osnovane 2020. godine za pružanja raznih tretmana genitalno osakaćenim ženama.

Avad kaže da je odlučila da otvori sopstvenu kliniku još tokom stažiranja kada se susrela sa genitalno osakaćenom ženom.

• „Žene su najsnažnija bića na svetu" - poručuje nova mis univerzuma
• Kako je joga pomogla jednoj ženi da se oporavi od silovanja, trauma i depresije
• „Otac me je oblačio kao dečaka 10 godina da bi me zaštitio i da bih mogla da živim slobodno"
• Žene i muškarci ravnopravni tek za 100 godina

Zbog toga je završila specijalističku hiruršku obuke za lečenje obrezanih žena.

Ona kaže da iako operacija može da olakša život, ponekad su posledice sakaćenja toliko teške da čak ni najnaprednije hirurške tehnike ne mogu mnogo da učine da se funkcije povrate.

„Definitivno ne mislim da je operacija rešenje za sve", kaže ona.

„Zapravo smo smanjili njihov broj".

Avad kaže da oko polovina žena koje se leče na njenoj klinici sada koriste nehirurške tretmane za povećanje protoka krvi u toj regiji.

Takvi tretmani se primenjuju uporedo sa psihološkim terapijama koje pomažu ženama koje su obrezane u dobu kada su mogle da zapamte to iskustvo da prevaziđu traume.

Ona objašnjava da postoji nekoliko nehirurških tretmana, kao što je krvna plazma bogata trombocitima, tehnika koja se sada koristi u različitim oblastima medicine.

„Krvna plazma [može] do pospeši regeneraciju i stimuliše pojačan protoka krvi i da smanji upale na mestima gde se ubrizgava", kaže ona, iako upozorava da su zbog visoke cene ovi tretmani nedostupni mnogima kojima su potrebni.

Novo telo

Rezultati operacije mogu da izazovu jaka osećanja kod pacijentkinja.

Haji iz Sijera Leonea je trebalo vremena da se navikne na novo telo.

„Prvi put kada sam zaista videla moj klitoris, bila sam iznenađena jer mi je izgledalo kao da ne pripada meni", kaže ona.

„Obrezana sam kada sam imala osam godina. Nikad nisam pogledala taj deo tela".

Šamsa kaže da je uprkos dugovima srećna što je uložila u takav hirurški zahvat.

„Kada sam se oporavila, morala sam da naučim kako da živim sa mojim novim klitorisom i stidnicom", kaže ona.

„Ali sada znam kakav je osećaj biti žena u celosti".

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]