Omot ploče „Definitivno možda” grupe Oejzis „živeće večno”

Prošlo je 30 godina otkako je „Definitivno možda" (Definitely Maybe) grupe Oejzis pretvorio braću Galager u zvezde - bukvalno ih preselivši iz mančesterske dnevne sobe na najveće svetske bine.

Supersonic. Shakermaker. Live Forever.

Kako je leto dostizalo vrhunac 1994. godine, zvezde grupe bile su u usponu sa svakim novim singlom koji je bio uspešniji od prethodnog.

LP koji nam je doneo ove himne, razmetljivi i ratoborni „Definitivno možda", postao je najbrže prodavani debitantski album u britanskoj istoriji kad je objavljen 29. avgusta.

• Braća Galager se pomirila: Oejzis ponovo na okupu posle 15 godina
• Izgubljena pesma Oejzis: Kakve su reakcije

Pomogao je da se zapali fitilj Britpopa i doveo grupu do njihovih rekordno posećenih nastupa u Nebvortu svega dve godine kasnije pred 250.000 ljudi.

Bliski saradnik Oejzisa Brajan Kenon kaže da je to bio „meteorski uspon".

„Kao sa Bitlsima. Sve je kliknulo na svoje mesto i postali su jako brzo masivno popularni."

Za obožavaoce, omot albuma sa pet članova benda u dnevnoj sobi ritam gitariste Pola „Bounheda" Artursa u njegovom domu u Vest Didsberiju, postao je jednako poznat kao i pesma koje su mogle da se nađu unutra.

Umetnički direktor Kenon, koji je potpisan kao autor koncepta i dizajna omota, objašnjava da ideja o Oejzisu koji „kulira" duguje mnogo slici Fabulozne četvorke u sobi tokijskog hotela tri decenije ranije, kao i jednom drugom, mnogo starijem, izvoru.

„Smatrao sam da je to naprosto fantastična slika", kaže on vadeći uramljeni primerak kompilacijskog albuma Bitlsa u sedištu njegove dizajnerske kompanije Mikrodot u Kendalu, na obodu Jezerske oblasti.

„Fotografija na zadnjoj strani omota 'Kolekcije Bitlsovih stariteta' nastala je u Japanu sredinom šezdesetih. Oni znaju da je fotograf prisutan, ali je to jedna prava spontana fotografija.

„Odatle je potekla ideja.

„Većina grupa na prvom albumu prave nekakvu pozu, ali Oejzis sede i gledaju na televizoru vestern sa Klintom Istvudom 'Dobar, loš, zao', što je meni bilo urnebesno smešno.

„Druga inspiracija bio je 'Portret Arnolfinijevih slikara' Jana van Ajka iz 15. veka. Naslikana je u poznijem stilu flamanske Renesanse gde su slike prepune vizuelnih metafora."

Dok je enigmatsko ulje na platnu sadržalo papuče, psa i narandže, omot Oejzisa, koji je fotografisao Majkl Spenser Džons, imala je fudbalere Rodnija Marša i Džordža Besta, muzičara Berta Bakaraka, ružičastog flaminga i paklu cigareta Benson end Hedžis.

„Ogledalo na zidu je iz mog stana", rekao je Kenon, „ali svi ti sitni detalji među kojima i globus na naduvavanje potekli su iz kuća inženjera Marka Kojla i roudija Fila Smita."

Uprkos reputaciji Noela i njegovog mlađeg brata Lijama kao kavgadžija, foto-sesija iz maja 1994. godine prošla je bez ikakvih problema, prema Kenonu, koji naglašava važnost test sesije za koju kaže da je izvedena nekoliko nedelja ranije.

„Otišao sam tamo sa fotografom, a ja i Bounhedova žena smo sedeli u različitim pozama.

„To je praktično mrtva priroda nad kojom imate potpunu kontrolu. Fotografija na omotu naprosto je samo kliknula. Savršena je. Nema jednu osobu za koju mislite da je trebalo da je namestimo da radi nešto drugo.

„Naša sesije su uvek bile svedene. Prosto ne vidim potrebu za tim da gomila ljudi stoji unaokolo, a poslednja stvar koju želite na svetu je da neko iz muzičke kompanije visi tu i gura nos u sve."

Jesu li, međutim, razmatrane neke alternativne ideje?

Kenon se priseća jednog, donekle zbunjujućeg, predloga.

„Lijamova ideja bila je nož koji viri iz kocke putera. Nemam pojma o čemu je on to trtljao i da li je bio ozbiljan. Nakon toga se više nismo trudili da sazivamo sastanke sa bendom."

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Kenonov rad sa Oejzisom započeo je godinu dana ranije, nakon što se zbližio sa Noelom preko ljubavi prema obući.

„Kola priča da smo se upoznali u liftu razgovarajući o patikama", kaže on.

„To je verovatno pomalo romantizovana verzija onoga što se desilo, ali je manje-više to zaista to.

„Radio je za Inspajrel Karpets u istoj zgradi u kojoj sam imao malenu kancelariju i zapodenuli smo razgovor zato što smo obojica voleli adidas patike. Nosio sam par koji sam kupio u Italiji kad sam vodio mamu u Rim za njen 60. rođendan.

„Noel je video moj rad sa grupom Verv i rekao mi 'kad mi budemo potpisali ugovor' - ne 'ako', zato što su znali koliko su dobri - 'želim da nam ti radiš omot'."

Njegov najraniji zadatak bio je redizajn logoa benda, zamenivši motiv uskovitlane britanske zastave upotrebljen na njihovoj demo kaseti jednostavnim crno-belim kvadratom inspirisanim etiketom Deka Rekordsa iz šezdesetih.

Za „Definitivno možda", biće tu i još jedan mnogo ličniji momenat - ispisivanje naslova albuma rukom da bi se uklopio u neformalnu atmosferu omota.

On je sačuvao parče papira koje je skenirano za štampu.

U doba pre interneta - a zapravo u vreme kad nije još imao ni vlastiti kompjuter - proces dizajniranja često se pokazao zahtevnim.

„U ono vreme uradili biste fotografiju i morali biste da polepite sve slike na table", priseća se Kenon.

„Kad sam isporučivao „Definitivno možda", nisam imao ni kola. Moj drug Metju Senki me je odvezao u London u njegovom pežou 205 zato što je to bila jedina kopija dizajna i nisam mogao da rizikujem da se izgubi negde u pošti.

Kenonovo partnerstvo sa bendom obuhvatilo je svako njihovo izdanje sve do kompilacije B-strana singlova The Masterplan iz 1998. godine, ali onda je došlo do „velike promene", kaže on razočarano.

„Bounhead je otišao, basista Gigsi je otišao, Oven Moris više nije producirao ploče, čak ni Noel više nije pisao sve pesme.

„Da bi se uklopili u sve to, rekli su: 'Promenićemo i pravac dizajna za omote'. I to je bilo to."

• Lijam Galager kao batler Erika Kantone u novom spotu
• Svađa svih svađa: Priča o „viktorijanskom pesničenju" braće Galager tokom snimanja čuvenog albuma
• Noel Galager kažnjen, nije hteo da otkrije ko je napravio prekršaj vozeći njegov auto

Danas, i dalje u dobrim odnosima sa bendom, on prodaje suvenire onlajn u vezi sa vrhuncem njihove slave iz devedesetih i ima prodavnicu u centru Mančestera.

A da bi se obeležio 30. rođendan Definitivno možda, album će biti objavljen sa drugačijim omotom - u omotu na izvlačenje na kojem je Beounhedova dnevna soba bez benda uz pomoć neiskorišćenih snimaka Majkla Spensera Džonsa, zajedno sa crno-belim snimcima omota koje je načinio Kenon u studijima Monou Veli i Somils, gde je album snimljen.

Međutim, obožavaoci će se sa najviše ljubavi sećati originala.

„Jako sam ponosan na njega", kaže on.

„On će - da parafraziram - živeti večno."

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]