Svet postaje sve topliji – evo kako to utiče na naš mozak

Kada je Džejk imao pet meseci, doživeo je prvi epileptični napad – njegovo maleno telo se ukočilo, a zatim je počelo trzanje udova.

„Bilo je izuzetno vruće, pregrejao se, i doživeli smo nešto za šta smo tada mislili da će biti najstrašnija stvar koju ćemo ikada videti", kaže njegova majka Stefani Smit.

„Nažalost, nije bila najstrašnija."

Napadi su počeli da se javljaju češće tokom vrućih perioda.

Čim bi došli sparni, zagušljivi letnji dani, porodica je morala da primenjuje razne načine rashlađivanja i ulagala je velike napore da napade drži pod kontrolom.

Nakon genetskog testiranja koje je urađeno kada je Džejk imao 18 meseci, dijagnostikovan mu je Dravetov sindrom, genetski poremećaj koji uzrokuje težak oblik epilepsije i pogađa oko jedno od 15.000 dece.

Ovi epileptični napadi često su praćeni intelektualnim teškoćama i nizom pridruženih stanja kao što su autizam i ADHD (neurorazvojni poremećaj pažnje i hiperaktivnosti), uz poteškoće u govoru, kretanju, ishrani i spavanju.

Toplota i nagle promene temperature mogu da izazovu epileptični napad.

Džejk sada ima 13 godina, ali je doživeo bezbroj napada zbog promena vremenskih prilika, kaže njegova majka.

„Sve toplija leta i učestali toplotni talasi dodatno otežavaju svakodnevni život sa ovim ionako razornim stanjem", kaže Smit.

• Temperaturni inferno: Toplotni talas u Srbiji i širom Evrope
• Šta je 'temperatura vlažne sijalice' i zašto je važna
• Kako klimatske promene utiču na privredu Srbije

Dravetov sindrom je samo jedno od brojnih neuroloških stanja koja se pogoršavaju usled visokih temperatura, objašnjava profesor Sandžaj Sisodija sa Univerzitetskog koledža u Londonu, jedan od pionira u istraživanju uticaja klimatskih promena na ljudski mozak.

Kao neurolog specijalizovan za epilepsiju, često je slušao od porodica njegovih pacijenata da su problemi izraženiji tokom toplotnih talasa.

„I pomislio sam, pa naravno, zašto klimatske promene ne bi uticale i na mozak?

„Uostalom, mnogi procesi u mozgu su uključeni u način na koji se telo nosi sa temperaturom."

Proučavajući naučnu literaturu, otkrio je čitav niz neuroloških stanja koja se pogoršavaju porastom temperature i vlažnosti, među kojima su epilepsija, moždani udar, encefalitis, multipla skleroza, migrena, i još mnoga druga.

Otkrio je i da uticaji klimatskih promena na naš mozak već postaju vidljivi.

Na primer, tokom toplotnog talasa u Evropi 2003. godine, oko sedam odsto dodatnih smrtnih slučajeva bilo je neposredno povezano sa neurološkim problemima.

Slične brojke zabeležene su i tokom toplotnog talasa u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK) 2022. godine.

Ali vrućina može da utiče i na druge funkcije mozga – da nas čin razdražljivijim, agresivnijim i sklonijim depresiji.

Dakle, kako zagrevanje usled klimatskih promena može da utiče na naš mozak?

Ljudski mozak u proseku je retko više od stepena Celzijusa topliji od osnovne telesne temperature.

Međutim, naš mozak, kao jedan od organa u našem telu koji najviše troše energiju, proizvodi značajnu količinu sopstvene toplote dok razmišljamo, pamtimo i reagujemo na svet oko sebe.

To znači da telo mora naporno da radi da bi se ohladilo.

Krv koja cirkuliše kroz mrežu krvnih sudova pomaže održavanju temperature mozga, odvodeći višak toplote.

Ovo je neophodno jer su moždane ćelije izuzetno osetljive na toplotu.

Smatra se da i funkcionisanje pojedinih molekula koji prenose signale između ćelija zavisi od temperatura, što znači da prestaju efikasno da rade ako se mozak pregreje ili previše ohladi.

„Ne razumemo u potpunosti kako su pogođeni različiti elementi ovog složenog sistema", kaže profesor Sisodija.

„Ali možemo to da zamislimo kao sat u kojem sve komponente više ne rade usklađeno."

Iako ekstremna toplota menja način funkcionisanja svakog mozga - na primer, može negativno da utiče na donošenje odluka i podstakne rizično ponašanje – najteže pogađa ljude koji imaju neurološka stanja.

Za to postoji mnogo razloga.

Na primer, kod nekih bolesti dolazi do poremećaja znojenja.

„Termoregulacija je funkcija mozga i može da se naruši ako određeni delovi mozga ne funkcionišu kako treba", objašnjava Sisodija.

Kod nekih oblika multiple skleroze, osnovna telesna temperatura deluje izmenjeno.

Pored toga, pojedini lekovi koji se koriste za lečenje neuroloških i psihijatrijskih stanja, poput šizofrenije, utiču na regulaciju telesne temperature.

Zato su ljudi koji ih uzimaju podložniji toplotnom udaru, ili medicinski rečeno, hipertermiji, i u većem su riziku od smrti od toplote.

Toplotni talasi, naročito povišene noćne temperatura, mogu značajno da naruše kvalitet sna, što utiče na raspoloženje i može da pogorša simptome određenih stanja.

„Loš san ljudi koji imaju epilepsiju može da poveća rizik od napada", navodi Sisodija.

Postoje i dokazi da se tokom toplotnih talasa povećava broj hospitalizacija i stopa smrtnost ljudi koji pate od demencije.

To delimično može da bude zbog godina, jer stariji ljudi teže regulišu telesnu temperaturu, ali njihovo kognitivno oštećenje takođe može da oteža prilagođavanje ekstremnoj vrućini.

Na primer, možda ne piju dovoljno tečnosti, ili zaborave da zatvore prozore, ili izađu napolje po velikoj vrućini kada ne bi trebalo.

Porast temperature takođe je povezan sa većim brojem moždanih udara kao i stope smrtnosti.

U studiji koja je analizirala podatke o smrtnosti od moždanog udara u 25 zemalja, istraživači su otkrili da su najtopliji dani bili uzrok dva dodatna na svakih 1.000 smrtnih slučajeva od ishemijskog moždanog udara.

„Možda se ne čini mnogo", kaže dr Betan Dejvis, gerijatar u Univerzitetskoj bolnici u Saseksa u UK-u.

„Ali imajući u vidu da godišnje od moždanog udara umre sedam miliona ljudi širom sveta, toplota uzrokuje više od 10.000 dodatnih smrti od moždanog udara godišnje."

Ona i njene kolege upozoravaju da će klimatske promene verovatno dodatno pogoršati ovu situaciju u narednim godinama.

Zemlje sa srednjim i niskim prihodima koje su već najviše pogođene klimatskim promenama i koje već imaju najviše stope moždanih udara, beležiće i nesrazmerno veliki broj moždanih udara izazvanih toplotom.

„Porast temperature dodatno će produbiti zdravstvene nejednakosti, kako među zemljama tako i među društvenim grupama u istim državama", kaže dr Dejvis.

Sve više dokaza ukazuje na to da su stariji i ljudi nižeg socioekonomskog statusa izloženi većem riziku od smrti usled vrućine.

• Loše vesti: Klimatske promene drastično pogoršavaju alergije
• Zašto je važno zadržavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusovih
• Izgubljeni svetovi koji niču iz glečera

Topliji svet takođe ugrožava neurološki razvoj najmlađih.

„Postoji veza između ekstremne vrućine i loših ishoda trudnoće, kao što su prevremeni porođaji", kaže Džejn Hirst, profesorka zdravlja žena u svetu na Imperijal koledžu u Londonu.

Nedavni sistematski pregled naučnih studija pokazao je da su toplotni talasi povezani sa povećanjem broja prevremenih porođaja za 26 odsto, što može dovesti do kašnjenja u razvoju nervnog sistema i kognitivnih poteškoća.

„Međutim, mnogo toga još uvek ne znamo", dodaje Hirst.

„Ko je najugroženiji i zašto?

„Jer očigledno je da se 130 miliona žena svake godine porodi, mnoge od njih u zemljama gde je vruće, a to se njima ne dešava."

Prekomerna toplota izazvana klimatskim promenama može dodatno da optereti mozak, čineći ga podložnijim oštećenjima koja mogu da dovedu do neurodegenerativnih bolesti.

Vrelina takođe čini da barijera, koja u normalnim uslovima štiti mozak, bude propustljivija, što povećava rizik od prodiranja otrova, bakterija i virusa u moždano tkivo.

Ova pretnja može da postane još značajnija daljim porastom temperatura, jer će se istovremeno širiti i komarci koji prenose viruse povezane sa neurološkim oboljenjima, kao što su Zika, čikungunja i denga groznica.

„Zika virus može da inficira fetus i izazove mikrocefaliju (abnormalnu malu veličinu glave)", kaže Tobijas Zuter, medicinski entomolog na Švajcarskom institutu za tropsko i javno zdravlje.

„Više temperature i blaže zime znače da sezona razmnožavanja komaraca počinje ranije u godini i traje duže."

Toplotni talasi mogu da utiču na čitav spektar činilaca, od električnih impulsa nervnih ćelija, preko rizika od samoubistva i anksioznosti izazvane klimom, pa sve do stabilnosti lekova koji se koriste za neurološke poremećaje.

Ali naučnici još uvek istražuju kako tačno porast temperatura utiče na naš mozak.

Ljudi različito reaguju na vrućinu – neki se dobro nose sa njom, a nekima je nepodnošljiva.

„Različiti činioci mogu biti odgovorni za ove različite osetljivosti, a jedan od njih može da bude genetska predispozicija", kaže Sisodija.

Genetske varijante mogu da utiču na strukturu proteina što nekim ljudima povećava osetljivost na uticaje klimatskih promena.

„Ono što danas vidimo kod ljudi koji imaju neurološke poremećaje, to bi moglo da se ispolji i kod ljude koji nemaju nikakvu dijagnozu kako se klimatske promene budu pojačavale."

Ima još mnogo pitanja koja zahtevaju odgovore.

Na primer, šta ima najveći uticaj - maksimalna dnevna temperatura, dužina trajanja toplotnog talasa ili noćna temperatura?

To može da se razlikuje od osobe do osobe ili da zavisi od neurološkog stanja.

Ali, ono što je ključno za razvoj strategija koje mogu da zaštite najugroženije jeste da se utvrdi ko je u opasnosti i zašto.

Neke od mera zaštite su sistemi ranog upozorenja i osiguranje koje bi nadoknadilo dnevnice radnicima na otvorenom koji zbog ekstremne vrućine ne mogu da rade.

„Era globalnog zagrevanja je završena, a počela je era globalnog ključanja", izjavio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, kada je potvrđeno da je jul 2023. godine bio najtopliji mesec od kada se vrše merenja.

Klimatske promene se dešavaju i sve su intenzivnije.

A era usijanog mozga tek počinje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Klimatske promene: Zašto ima više poplava
• Proverili smo najčešće klimatske mitove o hrani
• Zašto polarni medvedi više nisu vizuelni simbol klimatskih promena