Da li veštačka inteligencija priča smešnije viceve od ljudi

Jedne večeri u junu, komičarka Karen Hobs osećala se nervoznije nego inače pred nastup uživo.

Dobro poznata komičarka u britanskim revijalnim komičarskim krugovima, ona je naviknuta na nemilosrdnu stend-ap scenu.

Revijalni komičari nastupaju po pabovima, klubovima, pozorištima i na festivalima.

Kao umetnička forma, ona je eklektična, nepredvidiva i slavno lišena „smeha iz sažaljenja".

A Hobs je nastupala u nekim od najnemilosrdnijih prostora u Velikoj Britaniji.

A opet ove konkretne večeri, iznad Socijalnog kluba u Kovent Gardenu u Londonu, Hobs je izašla na scenu opremljena ne svojim uobičajenim materijalom, već stend-ap komedijom koju je za nju napisala platforma veštačke inteligencije ČetGPT.

„Ako se budete neprestano smejali, svi ćemo ostati bez posla!", poručila je publici.

• Kako veštačka inteligencija odgovara na uobičajena pitanja o zdravlju
• Zašto je smeh važan i kada nam najviše pomaže
• „Internet budućnosti će se spojiti sa ljudskim mozgom“: Mičio Kaku, vizionarski fizičar

U roku od dve godine, četbot OpenAI-ja ČetGPT razvio se od užestručnog kurioziteta za šefove tehnološkog sektora do prve alatke koja je približila veštačku inteligenciju masama.

Ali kad je u pitanju umetnost, podložno je raspravi da li generativna veštačka inteligencija, po samoj svojoj prirodi, zaista može da bude kreativna.

Veliki jezički modeli, kao što je ČetGPT, rade tako što obrađuju milijarde linija teksta izvučenih sa interneta i iz drugih izvora, raspakujući obrasce i veze između reči i rečenica.

Koristeći te podatke, veštačka inteligencija generiše reakcije koje su, statistički gledano, najverovatniji odgovor na zadati prompt.

U skladu sa tim, alatke veštačke inteligencije mogu da reprodukuju samo informaciju koja već postoji u nekom obliku.

To može, međutim, da se manifestuje u jedinstvenoj kombinaciji ideja.

Da li se to računa kao kreativnost filozofsko je pitanje koje trenutno nema zadovoljavajućeg odgovora.

Da li robot može da bude smešan?

„Jedan način na koji veštačka inteligencije može da priča viceve je da radi ono što radi svaki petogodišnjak - ponavlja uspešnu šalu koju je čula ili da pokuša da napravi očiglednu varijaciju na nju", kaže Les Kar, profesor mrežne nauke sa Univerziteta u Sauthemptonu, koji se u slobodno vreme bavi stend-ap komedijom iz hobija.

„Dakle, komičari koji su proveli poslednjih pet godina postavljajući sve više i više vlastitog sadržaja na TikTok, Instagram i Jutjub - kako bi stekli više sledbenika- treba da budu zabrinuti da bi OpenAI, Gugl i Fejsbuk mogli da ukradu njihov rad, na isti onaj način na koji su zabrinuti pisci i slikari."

„Vicevi su nešto što ljudi vole da dele na internetu ili na društvenim mrežama, i tako je veoma teško reći odakle je potekao četbotov vic. Da li ga je veštačka inteligencija izmislila ili samo ponovila?".

Kad je Hobs dala prompt veštačkoj inteligenciji da stvori komičarski set, ona je naišla na još jedan, neočekivani problem.

ČetGPT se automatski odlučio za glas muškog komičara, šaleći se na račun svoje devojke opsednute šopingom.

Kad je od veštačke inteligencije zatražila da preradi šale u ženski glas, ona je prebacila devojku opsednutu šopingom u prvo lice.

Šale koje je proizveo za nju često su potpadale pod grube, lenje stereotipe vezane za milenijalske žene: „Moj društveni život cveta. Ako pod cvetanjem mislite na mog najboljeg prijatelja biljku u saksiji po imenu Vilson", jedan je tipičan primer humora veštačke inteligencije.

• Gugl tvrdi: Novi model veštačke inteligencije Džemini će nadmašiti čoveka
• ČetGPT gubi glas zbog sličnosti sa Skarlet Johanson
• „Idealan partner”: Kineskinje se radije zabavljaju sa virtuelnim nego stvarnim muškarcima
• Budućnost je stigla: Da li biste voleli da imate elektronski nos

Ne iznenađuje da se modeli veštačke inteligencije muče da stvore zadovoljavajuću gradnju postavke šale i njene poente, kaže Majkl Rajan, student na masteru i ekspert za veštačku inteligenciju na Univerzitetu Stenford.

„Dobro urađena stend-ap komedija može da navede publiku da se smeje uz pomoć neke smešne priče, sve do urnebesne poente na kraju", kaže on.

„Komičar zna tačno kuda ide sa tim vicem i na kraju odvede publiku tamo."

Ali, za razliku od ljudskog komičara, veštačka inteligencija ne ume da se adaptira u realnom vremenu, makar još ne - „To nije kako savremeni Veliki jezički modeli funkcionišu", kaže Rajan.

Međutim, to bi uskoro moglo da se promeni.

Istraživanje je već u toku kako bi veštačkoj inteligenciji omogućilo bolje razumevanje sveta oko nje.

„Istraživači već rade na usavršavanju njenih audio mogućnosti", dodaje Rajan.

Stručnjaci rade na modelima veštačke inteligencije koji su sposobni da „razumeju društvene faktore i da budu sposobni da se prilagode publici baš kao i komičarskom tajmingu."

Rajan je jedan od vođa krupnog analitičkog projekta za testiranje ograničenja viceva generisanih veštačkom inteligencijom.

Njegovo istraživanje rasvetlilo je njena aktuelna ograničenja, ali Rajan veruje da će eksplozivni rast tehnologije proizvesti Velike jezičke modele sposobne da generišu „istinski smešne komičarske setove nastale uz pomoć veštačke inteligencije u narednih nekoliko godina".

Moglo bi da prođe dosta vremena pre nego što veštačka inteligencija bude u stanju da reprodukuje nastup na sceni koji su komičari iz stvarnog sveta usavršavali godinama.

• Zašto nas hvataju napadi smeha
• Zašto se smejemo kad ne treba
• Zašto vrištimo iz zadovoljstva

Ali kad je u pitanju pisanje jednog smešnog vica, istraživači su već ostvarili određeni napredak.

Scenarista Sajmon Rič napisao je 2023. godine tekst za časopis Tajm o njegovim iskustvima korišćenja neobjavljenog OpenAI-jevog modela zvanog kod-davinči-002, razvijenog konkretno za kreativne zadatke.

Rič je sarađivao sa drugom dvojicom pisaca na knjizi poezije koju je napisala veštačka inteligencija (a koju je kasnije pročitao Verner Hercog), ali ne pre nego što je zatražio od mašine da izbaci neke viceve.

Rezultati su bili toliko dobri, kaže Rič, da je zbog toga imao noćne more.

Rič je ubacio u veštačku inteligenciju niz naslova sa satirične internet stranice Onion i tražio od nje da proizvede neke slično ironične vlastite naslove.

„Budžet za film o Betmenu skočio na 200 miliona dolara jer je režiser insistirao da se da koristi pravi Betmen", napisala je veštačka inteligencija, u jednom navedenom primeru.

Potom je tu bila, „Priča o ženi koja je udomila psa sa žestoko upletenim krznom inspirisaće vas da otvorite novi tab i posetite drugu internet stranicu".

Humor je subjektivan, ali su robotove šale daleko nadmašile Ričova očekivanja.

Dru Gorenc, doktorand sa Univerziteta u Južnoj Kaliforniji specijalizovan za psihologiju onoga što šale čine duhovitim, veruje da je komedija generisana uz pomoć veštačke inteligencije onoliko dobra koliko je dobar model prompta koji joj je zadat.

„Većina ljudi, pa i komičari, neće imati dobar nastup ako ih na licu mesta neznanac zamoli da 'kažu nešto smešno'. Što je konkretniji prompt, biće bolji odgovor", kaže Gorenc.

A neki modeli bi mogli da proizvedu bolje rezultate od drugih.

ČetGPT i Guglov Džemini, na primer, pravljeni su za primenu opšte namene.

Veštačka inteligencije specijalizovana za humor verovatno će izbacite bolje viceve od modela iz glavnog toka.

Pogledajte video o filmu Oneiro:

Ulaganje u ljude

Za Alison Pauel, docentkinju komunikacija na Londonskoj školi ekonomije koja se bavi uticajem veštačke inteligencije na naše medije, planovi da se digitalizuje komedija jednako su uzaludni kao što su nepraktični i neetički.

Razvijanje generativnih modela veštačke inteligencije zahteva „ogromne" količine energije i troškova, ističe ona.

„Verovatno bi bilo jeftinije, zanimljivije i dovelo bi do mnogo više iznenađenja ulagati u mlade komičare, i u kulturnu proizvodnju, umesto se truditi da ulažete u resurse neophodne da bi se posao obavio kompjuterskim putem."

„Veća bi korist bila od ulaganja u ljudske komičare - koji imaju mnogo raznih vrsta ideja koje statistički nisu slične onima koje su već viđene ranije - i koji mogu da budu smešni u svim različitim ljudskim kulturama i lingvističkim kontekstima."

U Londonu ovog leta, Hobs je upozorila publiku da su ona i oni u rukama novih sajber-gospodara.

Pozitivna reakcija na njen set napisan uz pomoć veštačke inteligencije mogao bi da bude preloman trenutak za stend-ap komediju.

Srećom po nju, bilo je tek povremenih izliva smeha, a i oni su se dešavali uglavnom samo kad bi Hobs sama pravila grimase za publiku, otkrivši vlastitu užasnutu reakciju na humor generisan veštačkom inteligencijom.

„Jednom sam dao ženi lepak umesto karmina. Još ne priča sa mnom", pročitala je Hobs zbunjenoj publici.

„Dejting je kao šoping", napisala je veštačka inteligencija u još jednom izričito rodno orijentisanom trenutku.

„Izađete tražeći nešto što želite, a završite sa nečim što vam ne treba."

„Bukvalno se nikad nisam osećala gluplje u životu", rekla je Hobs na sceni svega nekoliko trenutaka kasnije.

Što nas dovodi do jedne dublje istine.

Veštačka inteligencija može da imitira korake u konstruisanju šala.

Možda može čak i da dočara neke nijanse.

Ali samo ljudski komičar može da se izbori sa neuspehom kad mu šale ne uspeju pred publikom.

Modeli veštačke inteligencije tek treba da otkriju ovaj konkretni tajni sastojak.

Komičari mogu da odahnu, jer neće još u skorije vreme morati da skidaju prašinu sa svojih rezimea.

Pogledajte video: Šta je veštačka inteligencija

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]