Francuska vidi smrt migranata kao problem koji stvara Velika Britanija

Francuski spasioci su spakovali opremu sa dobro uvežbanom efikasnošću.

Medicinske šatore.

Nosila.

Sigurnosne kordone.

Ubrzo pošto su poslednja tela odvezena sa keja u Bulonju, otišla su i preostala kola hitne pomoći, ostavljajući samo malu grupu zvaničnika da stoji na sve manjem svetlu pored nekoliko izlizanih ribarskih mreža u blizini lučkog zida.

• Misterija oko tinejdžerke koja je dohvatila pušku da bi zaštitila porodicu
• Koliko zarađuju krijumčari ljudi i zašto se bave ovim poslom
• Najveća tragedija u Lamanšu: Trudnica i troje dece među poginulima

„Ovo je tako uznemirujuće", rekao je Frederik Kuvilije, gradonačelnik Bulonje, o načinu na koji je duga kriza, koja se stalno razvija, preoblikovala i izmenila severnu obalu Francuske.

„Ovi ljudi beže od smrti i na kraju umiru ovde. Žene, deca, uvereni da će naći bolji život preko Lamanša", rekao je Kuvilije, pokazujući na zapad, prema sivom moru.

Neposredno posle ovakvih incidenata postoji, primetio sam, pošto sam bio svedok nekoliko već ove godine, sve veći jaz u načinu na koji Francuzi i Britanci na njih reaguju.

U Velikoj Britaniji zvaničnici su se brzo osudili krijumčarske bande.

Svaki incident, svaka smrt se smatra rezultatom kriminalne aktivnosti.

Što, naravno, i jeste.

I ovaj put, šverceri su ugurali previše ljudi u nešto što nalikuje na čamce, sa ni približno dovoljno prsluka za spasavanje.

Ovde u severnoj Francuskoj policija čini slično.

Oni su zaokupljeni nadgledanjem obale.

Sada imaju više radne snage, vozila, opremu za noćno osmatranje i specijalne dronove koji mogu da otkriju grupe migranata koji se kriju u dinama.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Ali policija je svesna da, kako proširuju svoje operacije - veliki deo toga sada finansiraju britanski poreski obveznici - krijumčarske bande reaguju, pronalazeći nove načine prelaska, često stavljajući same migrante u sve veći rizik.

Bande sada kreću brodovima u unutrašnjost zemlje, iz kanala ili daleko niz francusku obalu, a to znači i mnogo duže putovanje da bi prešli prometni deo vode prepun trgovačkih brodova i izložen jakim strujama.

Brodove na naduvavanje sve sumnjivijeg kvaliteta i petrpavaju ljudima - ponekad je njih 90 na brodu koji je dizajniran da primi 40 osoba.

To je problem koji se pogoršava jer vlasti uspevaju da ometaju snabdevanje brodovima donesenim na obalu iz dubine Evrope.

I sve više krijumčara koristi nasilje.

Nekad bacaju kamenje na policiju, a takođe koriste i noževe.

Nedavno sam pregledao snimak koji su mi pokazali policajci u lokalnoj žandarmeriji, koji je izgledao kao još jedna oštra borba na plaži u zoru, sa policajcima sa štitovima koji se brane od kiše kamenja.

I sam sam svedočio borbi u aprilu.

Cilj krijumčara je da sebi obezbede nekoliko dragocenih sekundi dok brodove i putnike ubace u more, posle čega policija, zabrinuta da bi ih mogli optužiti da izlažu ljude još većem riziku, retko interveniše.

Ali dok policija ima svoje dužnosti i opasnosti s kojima se suočava, za francuske političare i civile u letovalištima duž ove obale, reakcija na još jedan smrtonosni incident nije da se fokusiraju na kriminalne radnje krijumčara, već na motive migranata, na ono što toliko njih i dalje tera da se izlažu opasnosti.

Da je ovo krivica Britanije, toliko puta su mi ponovili mnogi - od lokalnih gradonačelnika, penzionera, parova koji šetaju pse na plažama na kojima sada strahuju da bi mogli naići na tela pronađena na obali.

Posmatrajući ovu krizu kako se razvija decenijama, od kampova oko Kanalskog tunela i luka za trajekte, do ovog novijeg fenomena malih brodova, mnogi Francuzi duboko osećaju kako su njihovi životi i zajednice transformisani krizom koju vide kao britanski proizvod.

Francuski ministar unutrašnjih poslova, Žerald Darman je govorio o tome u utorak, 3. septembra u luci u Bulonju.

On je osudio krijumčare, ali se veći deo njegovih komentara bavio loše regulisanom tržištem rada u Velikoj Britaniji, koje poput magneta privlači mlade Eritrejce, odlučne Sudanece, Avganistance, Sirijce i Irance na ovu obalu, uverene da će, ako uspeju da pređu ovaj poslednji, mali deo vode, ili barem polovinu, završiti u zemlji gde mogu pronaći posao, čak i bez odgovarajuće dokumentacije.

Darman je pozvao, kao što je to učinio mnogo puta, na novi migrantski sporazum između Britanije i Evropske unije.

Takođe je dotakao i široko rasprostranjeno verovanje ovde u Francuskoj, da bez obzira koliko se truda ulaže u suzbijanje krijumčarskih bandi, to nikada neće biti dovoljno.

Kao i da je ovu krizu pokrenulo desetine hiljada zahteva odlučnih migranata, a ne motivi za sticanje profita labavne mreže kriminalaca.

Postoji još jedna razlika u načinu na koji Britanija i Francuska reaguju na takve trenutke.

To se može videti u novinskim naslovima i na televiziji.

Kriza zbog malih brodova može biti velika vest u Velikoj Britaniji, ali u Francuskoj - zemlji koja je trenutno zauzeta političkim nemirima i, iskreno, umorna od situacije na severnoj obali - čak ni dvanaest smrtnih slučajeva u Lamanšu jedva da privlači pažnju medija.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]