Otrov škorpije: Potraga za jednom od najskupljih tečnosti na svetu

Iz kombija izlazim u potpuni mrak i na čist planinski vazduh, a pod nogama mogu da osetim da je teren uglavnom kamenit sa delovima meke zemlje.

Trojica muškaraca idu pažljivo ispred mene i nose lampe koje emituju ultraljubičastu svetlost pomoću koje pretražuju okolinu.

Svi drže par velikih hvataljki i nose čizme do gležnjeva, košulje dugih rukava i naočare za zaštitu od UV zračenja.

Oni su istraživači sa Univerziteta za obrazovanje u Lahoru, gradu u središnjem Pakistanu, a mi smo u podnožju Sulejmanovih planina, na jugu zemlje, u blizini grada Taunsa.

To je savršeno mesto za pronalaženje škorpiona i zmija otrovnica.

„Ovde ih ima u izobilju i upravo je to razlog zašto smo došli na ovo mesto", kaže mi doktor Mohsin Ahsan dok polako korača.

• Koliko je pčelinji otrov delotvoran po zdravlje i ko ga koristi u Srbiji
• Otrov iz pčela ubija neke ćelije raka dojke
• Srpski naučnik otkriva tajne Šekspirovih otrova

Ahsan i njegov tim traže neke od najsmrtonosnijih škorpija otkrivenih u Pakistanu da bi njihov otrov koristili za medicinska istraživanja.

Sva trojica su izuzetno iskusni lovci na škorpije.

Ovi naučnici hvataju žive škorpije više od 10 godina, uprkos opasnostima putovanja u oblasti gde su ekstremne vrućine i riziku od ujeda zmije ili mogućeg smrtonosnog uboda crne škorpije.

Njen otrov napada nervni sistem, što dovodi do paralize i respiratorne insuficijencije kod ljudi sa slabim imunitetom.

„Ali za nas je ovo takođe najznačajnija vrsta, cenjena zbog kvaliteta otrova", kaže Ahsan.

Uslovi večeras bez mesečine su idealni, dodaje on.

Škorpioni izlaze iz njihovih domova - tunela pod zemljom, pukotina ili ispod kamenja - ubrzo posle zalaska sunca i u lovu provode tri do četiri sata tragajući za insektima i drugim beskičmenjacima.

Posle nekoliko minuta, jedan od naučnika daje signal i svi se grupišu.

Pod UV svetlošću, nešto malo svetli zeleno.

„To je crna škorpija", kaže Ahsan, saginjući se da bolje pogleda.

Velika je, dugačka oko 10 centimetara, sa ogromnim kleštima i debelim repom, a kesica sa otrovom je odmah iza bodlje.

Pod svetlošću se vidi kako kleštima hvata noćnog leptira, brzo ga ubada i parališe, a onda nestaje zajedno sa plenom.

Sve se ovo dešava u nekoliko sekundi.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Doktor Ahsan kaže da svi škorpioni svetle pri UV osvetljenju zahvaljujući proteinu u njihovom egzoskeletu (spoljašnjem kosturu).

On kopa tunel u koji je otišla škorpija, podiže životinju hvataljkom i stavlja je u posudu.

Sve to vreme, škorpion ne ispušta njegov plen.

Škorpije mogu da se vide do ponoći.

Tim uspeva da prikupi više od desetina škorpiona, među kojima su indijski crveni i arapske vrste, kao i crne škorpije.

Ovog puta nema nikakvih nezgoda.

Zapravo, od početka programa, bila je samo jedna ozbiljna nezgoda kada je studenta doktorskih studija ubola žuta škorpija - vrsta iz agresivne porodice Androctonus kojoj pripada i crna škorpija.

„Morao je u bolnicu na lečenje, ali na sreću nije postalo previše ozbiljno", kaže šef odeljenja za zoologiju na univerzitetu, doktor Mohamed Tahir.

„Stavili smo led na mesto gde ga je škorpija ubola, a zatim su mu lekari dali lekove protiv bolova", dodaje.

Iako postoje protivotrovi, oni uglavnom nisu dostupni u Pakistanu.

Otrov škorpiona je jedna od najskupljih tečnosti na svetu, kaže mi Tahir.

„Neki izveštaji ukazuju da bi se za litar ovog otrova mogli dobiti milioni dolara na međunarodnom tržištu", dodaje on.

To je delimično i zato što ga je tako teško dobiti.

Na Univerzitettu u Fejsalabadu, uhvaćeni škorpioni drže se u odvojenim posudama, jer jedni druge posmatraju kao dobar zalogaj.

Daje im se nekoliko dana da se aklimatizuju, a zatim se prikuplja otrov, svaki put tek sićušna kap.

Kapi su toliko sićušne da se pri jednom prikupljanju otrova iz desetine škorpiona dobije samo nekoliko mikrograma otrova, koji mora da se čuva u posebnim zamrzivačima na temperaturi od minus 86 stepeni Celzijusa.

Ova izuzetno vredna tečnost, naravno, nije na prodaju.

Projekat koji sprovodi univerzitet je odobrila vlada Pakistana i otrov se koristi za istraživanja ili se deli sa saradnicima iz drugih institucija u državi i inostranstvu.

U Pakistanu postoje i drugi lovci na škorpione, zahvaljujući švercerima koji varaju seljane da za njih rade skoro besplatno.

„Ovim ljudima se obećavaju milioni rupija ako uhvate, na primer, škorpiona teškog 80 ili 100 grama", priča Ahsan.

Škorpije ove veličine ne postoje, kaže on, ali većina seljana to ne zna.

U potrazi za lakim novcem, počinju da hvataju sve škorpije koje nađu, ali kako njihov ulov neminovno teži daleko manje od traženog, šverceri im isplaćaju samo nekoliko stotina rupija.

„Ali šverceri ove škorpije prodaju na crnom tržištu izvan Pakistana, gde ih kupuju farmaceutske kompanije, ljudi koji se bave istraživanjem i oni koji žele da ih drže kao kućne ljubimce", kaže Ahsan.

Paradoksalno, iako je otrov škorpije veoma toksičan, smatra se da ima veliki potencijal za primenu u medicini.

Doktor Ahsan kaže da je univerzitet sproveo ispitivanja na laboratorijskim miševima koja ukazuju da jedinjenja koja sadrži otrov mogu da pomognu u borbi protiv ćelija raka tako što ometaju njihov rast i izazivaju odumiranje ćelija.

Kada istraživanje bude završeno, oni nameravaju da objave rezultate u međunarodnom časopisu.

Tahir objašnjava da otrov takođe može da bude koristan protiv bola.

„Neki otrovi sadrže peptide koji mogu da blokiraju signale bola u nervnom sistemu, što je obećavajuće na putu za upravljanje hroničnim bolom", objašnjava on.

Otkriveno je i da peptidi u otrovu mogu da smanje upale.

Tim sa Univerziteta GC u Lahoru odvaja ove peptide od otrova, a zatim sprovodi ispitivanja da utvrdi koliko su učinkoviti.

Tahir kaže da su postigli obećavajuće rezultate i da se nada da će se na osnovu ovog istraživanja razviti novi antiinflamatorni lekovi u budućnosti.

Jedan tim istraživača koji radi pod njegovim nadzorom takođe pokušava da razvije protivotrov za ujede škorpiona.

Oni geografski označavaju i identifikuju vrste škorpiona u određenoj oblasti Pakistana, a njihov otrov se zatim ubrizgava u životinje kako bi se utvrdilo koliko je otrovan.

„Kada utvrdimo toksičnost otrova neke vrste, uzimamo određene biljke i korov sa tog istog područja i pripremamo protivotrov za tu vrstu škorpije", kaže Tahir.

Mogući protivotrov se zatim ispituje da bi se videlo da li je delotvoran.

Tim se nada da će njihov rad obezbediti da protivotrovi koji spašavaju živote jednog dana budu dostupni i u Pakistanu.

Pogledajte i video o otrovu škorpije

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]