Danas je Svetski dan prevencije samoubistva

Svetski dan prevencije samoubistva obeležava se na inicijativu Međunarodne asocijacije za prevenciju samoubistva, uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na samoubistvo kao jedan od vodećih uzroka prerane smrti koji je moguće sprečiti.

Psiholog Vladan Bošković nedavno je za Boom 93 objašnjavao kako edukacija mladih o mentalnom zdravlju može pomoći da nauče kako da prepoznaju znakove mentalnih problema, kako da se brinuti o svom mentalnom zdravlju i kako potražiti pomoć kada je potrebno.

,,Rano prepoznavanje i lečenje mentalnih problema može sprečiti pogoršanje simptoma i dugoročne posledice. Mladi bi trebalo biti podstaknuti da održavaju zdrave i funkcionalne veze sa porodicom, prijateljima i da uzmu aktivnog učešća u različitim društvenim aktivnostima. Ne treba zanemariti ni redovnu fizičku aktivnost koja doprinosi smanjenju rizika od razvoja anksioznosti i depresivnih misli. Sve više podataka govori u prilog i da uravnotežena ishrana sa mnogo povrća, voća, žitarica i proteina može pomoći u održavanju dobrog mentalnog zdravlja“, kazao je on.

Dragana Petrović, psiholog u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Požarevcu je kazala je nedavno za Boom 93 da uglavnom početak mentalnog poremećaja zavisi od tipa poremećaja, to je širi spektar adolescencije koji izaziva adolescentnu krizu. U psihologiji se ovi koreni traže još u ranijim periodima.

,,Sve se povezuje sa prethodnim iskustvima u porodici, okruženju, socijalnom razvoju, psihofizičkom razvoju i to sve prati jedan razvoj ličnosti. Koreni se najčešće i najtačnije javljaju i pre nastanka adolescencije – kretanja sa problemima“, nagovestila je ona.

Adolescencija je razdoblje intenzivnog rasta, razvoja i promena, što može dovesti do raznih ponašanja koja su normalna za ovaj životni period. Međutim, ponekad se ta ponašanja mogu preklapati s problemima koji ukazuju na mentalne probleme. Kako ih razlikovati?

,,U okruženju porodice se primeti ili u školi. Deca koja imaju problem mogu se u školi primetiti sa slabim uspehom, izolaciji od socijalnog okruženja ili po agresivnom ponašanju, često impulsivnom. Postoje i oni nevidljivi simptomi, ono što se dešava u dečijoj glavi. Takve simptome možemo da primetimo kroz neku vrstu anksioznosti, depresije, povlačenja. Ponekad roditelji misle da su im deca mirna, sede u sobi, da je sve u redu, da nemaju problem sa vršnjačkim nasiljem, kao ni nemaju problem sa rizičnim grupama, ali zato imaju problem sami sa sobom, imaju svoje čak i neke suicidne misli“, rekla je Petrović.

Na sajtu Svetske zdravstvene organizacije navode se ključne činjenice u vezi sa samoubistvima:

• Više od 700.000 ljudi umre zbog samoubistva svake godine.
• Za svako samoubistvo postoji mnogo više ljudi koji pokušaju samoubistvo. Prethodni pokušaj samoubistva je važan faktor rizika za samoubistvo u opštoj populaciji.
• Samoubistvo je četvrti vodeći uzrok smrti među stanovništvom uzrasta od 15 do 29 godina.
• Sedamdeset sedam posto globalnih samoubistava dešava se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
• Gutanje pesticida, vešanje i vatreno oružje su među najčešćim metodama samoubistva u svetu.

Upravo su društvena stigma i tabu za otvorenu diskusiju o samoubistvu prepreke koje dovode do lošeg kvaliteta podataka o samoubistvima i pokušajima samoubistva.

Svetski dan prevencije samoubistva obeležava se od 2003. godine.

Nacionalna SOS telefonska linija radi 24 časa dnevno, svakog dana u godini, a pozivi su besplatni.

Broj telefona je 0800/309-309

Svim zainteresovanim građanima i svima kojima je pomoć potrebna (osobama u krizi, njihovim porodicama, prijateljima, kolegama i okolini) dostupan je multidisciplinarni tim edukovanih profesionalaca iz domena mentalnog zdravlja 24 časa dnevno.