Vučić o merama za Kosovo: „Nema rešenja zadovoljavajućeg za Srbe“

„Rešenje za kosovsko-metohijski problem koje bi bilo zadovoljavajuće za Srbe ne postoji, ne postoji čudotvorac koji to može da donese."

Tim rečima predsednik Srbije Aleksandar Vučić počeo je obraćanje o tenzijama na Kosovu iz poslednjih nekoliko meseci, najavljeno kao reakcija na nedavne postupke zvanične Prištine.

Potom je najavio niz mera, među kojima je najviše socijalnih, koje bi trebalo da pomognu kosovskim Srbima i ojačaju prisustvo Srbije na Kosovu.

Među njima su, između ostalog, zahtev za raspisivanje izbora na severu Kosova, gde većinski živi srpsko stanovništvo, povratak na ono što je postignuto u procesu dijaloga Beograda i Prištine, kao i hitno formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).

Nije poznato ko će te mere u praksi sprovesti.

• Tri tačke nove runde napetosti na Kosovu
• Slučaj Banjska: Podignuta optužnica protiv Radoičića i još 44 ljudi
• Zašto je važan most na reci Ibar u Kosovskoj Mitrovici
• O pravu i politici: Šta Kosovu nedostaje na putu do potpune nezavisnosti

Kosovska policija je nedavno upala u institucije na severu Kosova, koje su i dalje funkcionisale po srpskom sistemu, i zatvorila ih.

Priština ih naziva „paralelnim" i nelegalnim.

Prethodno je na Kosovu ukinuta upotreba dinara, a zatvorene su i Pošte Srbije, dok je Srbija prestala da izdaje automobilske tablice za gradove na području Kosova.

Za mere koje je najavio, Vučić kaže da su reakcija na takve postupke Prištine.

„Šta god mi uradili, niko neće biti zadovoljan sem malog kruga racionalnih ljudi koji hoće da budu fer i prema sebi i prema drugima", rekao je Vučić.

„Nikada nismo bili fer i pošteni kada smo govorili o Kosovu."

Institucije Srbije na Kosovu danas postoje samo u oblasti zdravstva i školstva.

Koje su mere najavljene?

Vučić ih je podelio u pet celina.

• „Povratak na ono što je postignuto u procesu dijaloga"

To u praksi znači nekoliko stvari.

Prvi je zahtev za organizovanjem izbora na u četiri opštine severa Kosova sa srpskom većinom - u Leposaviću, Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu i Zubinom Potoku.

Prethodne izbore, održane 2023. godine, Srbi su u znak protesta bojkotovali, kada na čelo tih opština dolaze albanski gradonačelnici, koje kosovski Srbi ne priznaju.

Vučić je najavio i da Srbija traži povratak Srba u policiju na severa kosova, kao i povratak tužilaca i sudija na funkcije.

Svi oni su 2022. godine, takođe u znak protesta, napustili funkcije.

Kao jednu od tačaka, Vučić je najavio i zahtev za „oslobađanjem političkih zatvorenika", kao i „neodložno i konačno formiranje Zajednice srpskih opština", zamišljene kao mehanizam zaštite kosovskih Srba.

Ona je predviđena još Briselskim sporazumom iz 2013. godine, ali još nije formirana.

Na kraju, Srbija traži i „omogućavanje nesmetanog platnog prometa i poštanskih usluga".

„Sve to je predviđeno potpisanim dokumentima i sporazumima", naveo je Vučić.

„Uklanjanje ključnih posledica jednostranih i nekoordinisanih akcija (kosovskog premijera Aljbina) Kurtija, predstavlja nužnu pretpostavku za smisleni napredak u procesu dijaloga."

• Kosovo kao „područje posebne socijalne zaštite"

U narednih 45 dana, kako je naveo, Srbija će Kosovo proglasiti područjem posebne socijalne zaštite, kako bi mogla da se poveća finansijska podrška kosovskim Srbima.

Da bi se to dogodilo, potrebno je doneti zakon u Narodnoj skupštini Srbije.

„Odmah ćemo izdvojiti 20.000 dinara mesečno za oko 5.000 nezaposlenih", rekao je Vučić.

Reč je o ljudima koji su ostali bez posla kada je zvanična Priština zatvorila institucije koje su funkcionisale po sistemu Srbije.

Učenici iz srpskih sredina sa Kosova će dobijati besplatne udžbenike, kao i 5.000 dinara mesečno „užinskog dodatka", najavio je Vučić.

Dodao je i da će kosovskim Srbima biti omogućen besplatan građevinski materijal za izgradnju objekata, najavio zapošljavanje lekara i medicinskog osoblja, kao i podsticaje za poljoprivredu, sport, turizam.

„Širimo broj ljudi koji će uživati povlastice i dobijati podršku Beograda i centralne Srbije", rekao je Vučić.

Biće, dodao je, stalnih kontrola kako se taj novac u praksi troši.

• „Otpornost srpskih institucija na Kosovu"

Vučić je zapravo najavio i da srpske institucije na Kosovu neće biti ukinute.

Ljudi koji su u njima radili će ubuduće raditi u „modernim pisarnicama", koje će tek biti izgrađene na severu Kosova i „imati redovne i uredne plate".

Reč je o, kako je naveo, 5.800 ljudi.

Nije objašnjeno ko će te institucije izgraditi.

• Uspostavljanje posebnog tužilaštva

To tužilaštvo će, kako je najavio, imati mogućnost da „goni sve koji učestvuju u progonu kosovskih Srba".

Time se, kako navodi, popunjava pravni vakuum.

Njegov pun naziv glasiće: Tužilaštvo za procesuiranje zloupotreba i kršenja osnovnih ljudskih prava, uzurpaciju imovine, ugrožavanje telesnog integriteta i dostojanstva građana Republike Srbije na prostoru Kosova i Metohije.

Nije objašnjeno kako će to tužilaštvo delovati na teritoriji Kosova.

• Odluka o „nelegalnosti svih institucija na teritoriji Kosova"

Srbija će ubuduće, najavio je Vučić, sve odluke kosovskih institucija, koje su suprotne Briselskom i drugim sporazumima, tretirati kao „nevažeće i nepostojeće".

Okupacija

U medijima se pred Vučićevo obraćanje kao jedna od potencijalnih mera pominjala i mogućnost da sever Kosova proglasi okupiranom teritorijom.

Vučić kaže da su „pravni eksperti bili protiv toga".

„Ako bi bila proglašena okupacija, albanskim grupama bismo dali status legalne oružane sile - to je prvi i najvažniji razlog protiv toga.

„Ne dajemo im bilo kakav pravni legalitet i legitimitet, jer ovo što su uradili je gola sila."

Okupacija bi, dodaje, značila i sukob dve države.

Govorio je o najavi prištinskih vlasti da će otvoriti most preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici, koji je zatvoren od 1999. godine.

Otvaranje tog mosta, kako je naveo, biće dokaz da „žele sukobe".

Rekao je i da Kosovo može „samo da sanja o nezavisnosti" i o članstvu u Ujedinjenim nacijama.

Prema Ohridskom sporazumu iz 2023. godine, Srbija se obavezuje da neće sprečavati pristup Kosova međunarodnim institucijama, poput Saveta Evrope, Evropske unije i NATO Alijanse.

Šesnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.