Priča o alergijama: Zašto cela Srbija kija, kašljuca i trlja oči

„Dobi je slobodan", rekao je mali kućni vilenjak iz sveta Harija Potera u trenutku kada je u Dvorani tajni ostao bez gospodara, što i ja svake kasne jeseni zdušno ponavljam.

Jer kada letnje vrućine prestanu, a dani postanu sve kraći i tmurniji, utihne i moja ljuta borba protiv raznih oblika sezonskih alergija... Ili barem ode na zimsku pauzu.

Nos prestane da mi curi, grlo da me svrbi, nema više kijanja i vucaranja tri pakovanja maramica, a ne moram više ni da se kljukam raznim lekovima i kapima.

Jednostavno, prodišem - a disanje je, reklo bi se, prilično važno za opstanak.

Pritom mi deluje da svi oko mene imaju slične probleme.

• Kako preživeti sezonu alergija na polen
• Koliko je efikasna borba protiv ambrozije u Srbiji
• Ima li leka: Sve manji broj pedijatara u Srbiji, a posla sve više
• Šta je suvoća vagine i kako se rešava problem

„Nažalost, iako su pre jednog veka bile skoro nepoznate, alergijske bolesti danas imaju karakter epidemije", navodi alergološkinja Denisa Dizdarević za BBC na srpskom.

Prema podacima Evropske akademije za alergologiju i kliničku imunologiju (EAACI), do 2025. godine probleme sa alergijama imaće polovina ljudi u Evropi.

„Broj obolelih primetno pokazuje uzlaznu putanju poslednjih decenija", kaže Mohamed Šamdži iz EAACI-ja, za BBC na srpskom.

Kao uzrok tog porasta on, pre svega, naglašava splet „genetskih i ekoloških faktora".

To u praksi znači „promenu načina života i ishrane usled sve veće urbanizacije", veće zagađenje, kao i „smanjenu izloženost određenim mikroorganizmima u ranom detinjstvu."

„Očekuje se stalni porast alergijskih bolesti u godinama koje dolaze", ukazuje Šamdži, profesor imunologije i kliničke alergologije Imperijal koledža u Londonu.

Iz Ministarstva zdravlja do trenutka objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC-a na srpskom o broju ljudi sa alergijama u Srbiji.

O porastu alergija

Slične probleme kao ja ima i 37-godišnji Tomislav Marković iz Beograda.

Po lepom i toplom prolećnom danu, koji prati lagani povetarac, umesto da uživa, on - kija, uz nesnosan svrab očiju i grla.

„Trenutno je situacija prilično neprijatna, teško mi je da obavljam čak i najosnovnije aktivnosti, stalno osećam nelagodnost i umor", navodi Marković za BBC na srpskom.

„Najteže mi je kad nisam u stanju da provedem kvalitetno vreme napolju sa decom", dodaje.

Prema podacima Nacionalne zdravstvene službe Velike Britanije (NHS), problema sa alergijama najviše ima „od marta do septembra", posebno kada je „toplo, vlažno i vetrovito".

„Ta sezona vremenom počinje sve ranije, a u proseku traje duže dve ili tri nedelje, što znači više simptoma i obolelih", navodi Dizarević iz Centra za alergije i astmu Crne Gore.

Zapravo sve kreće još od februara i traje do novembra, sa kratkom pauzom u julu, dodaje.

„Studije pokazuju i da je polena zbog klimatskih promena i globalnog otopljavanja sve više."

Marković je alergičan i na polen ambrozije, koju Dizdarević naziva „kraljicom alergenog bilja", tako da su mu simptomi trenutno na vrhuncu.

U medicinskom svetu, to što oseća zove se alergijski rinitis.

Do njega dolazi kada imuni sistem sistem pogrešno identifikuje bezopasnu supstancu kao uljeza, zbog čega ona postane alergen, piše Enciklopedija Britanika.

Protiv tog uljeza, telo se bori oslobađanjem hemikalija koje se zovu histamini, a koji izazivaju simptome poput svraba u nosu, grlu i očima.

Osim polena raznih biljaka, poput zloglasne ambrozije, mogu ga izazvati i različite supstance u zatvorenom prostoru, poput prašine, grinja, dlaka, insekata.

„Od alergijskog rinitisa pati 10 do 30 odsto odraslih u Evropi, kao i oko 40 odsto dece", navodi Šamdži.

Brojke za Srbiju i Balkan nisu poznate.

Dizdarević navodi da alergijski rinitis „na našim prostorima" ima više od 20 odsto tinejdžera, a astmu više od osam odsto ljudi.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Kada se alergijski rinitis pogorša, dolazi do alergijske astme.

Disajni putevi se stežu usled koncentracije alergena, što znači kašalj i teže disanje.

„Alergijsku astmu ima oko 10 odsto odraslih i pet do 10 odsto dece u Evropi", ističe Šamdži.

Međutim, sezonske alergije nisu jedini problem.

Ljudi mogu biti alergični i na lekove, toplotu, hladnoću, ujed pčele ili ose, kao i na hranu.

„Najčešće su u pitanju jaja, mleko, kikiriki, orasi, soja, pšenica, riba i školjke", kaže Šamdži.

„Takve alergije u Evropi ima oko šest do osam odsto dece, kao i dva do tri odsto odraslih."

One mogu biti i veoma opasne.

Sedamnaestogodišnja tinejdžerka iz Velike Britanije, preminula je 2022. godine, pošto je pojela hranu koja je sadržala orahe, na koje je bila alergična.

Dizdarević naglašava da 50 miliona Amerikanaca ima neku alergiju, među kojima je i 5,6 miliona dece sa alergijama na hranu, kao i da je širom sveta je povećan broj alergija na lekove.

„Nimalo optimistično", navodi kratko.

'Opaki neprijatelj'

Denisa Dizdarević, alergološkinja

To su hronične, dugogodišnje bolesti sa mnogo lica.

Mogu se pojaviti na jednom organu, na primer nosu, trajati nekoliko godina, potom u potpunosti nestati, pa se posle nekog vremena pojaviti na drugom organu, plućima ili koži.

Često su udružene, postoje na više organa u isto vreme.

Pacijenti mogu biti i osetljivi na više alergena u isto vreme.

Pritom se mogu javiti u bilo kom životnom dobu, pa i šestoj i sedmoj deceniji života.

Značajno utiču na kvalitet života, smanjuju radnu sposobnost i produktivnost i značajno su socioekonomsko opterećenje društva, a mogu biti i opasne po život.

Zahtevaju kompleksno i dugo lečenje.

Kako sprečiti dalji rast?

NSH savetuje zaštitu očima naočarama za suncem, kao i mazanje raznih masti, pa i vazelina oko nozdrva, kao neku vrstu barijere.

Šamdži ipak navodi nekoliko širih strategija koje mogu pomoći u smanjenju rizika, ili barem efikasnom upravljanju simptomima.

• Za bebe i decu

Tu su dve tačke važne: dojenje i uvođenje čvrste hrane.

„Dojenje u prvih četiri do šest meseci bebe je veoma važno, zato što ima potencijal da ublaži verovatnoću razvoja alergija", navodi profesor Imperijal koledža u Londonu.

„Zatim, uvođenje male količine kikirikija, jaja i ribe posle prvih šest meseci, uz nastavak dojenja, može doprineti smanjenju rizika od alergija na hranu."

• Za sve starosne grupe

„Izloženost određenim faktorima iz životne sredine i 'dobrim bacilima' u ranom životnom periodu može pomoći izgradnju snažnog imunološkog sistema", kaže Šamdži.

„To znači igranje napolju, kontakt sa kućnim ljubimcima i izbegavanje prekomerne upotrebe antibiotika."

Doktori savetuju i da se prozori ne otvaraju rano jutru, kao i da veš preko noći ne ostaje napolju, jer će se polen zalepiti za njega.

Posle ulaska u kuću dobro je istuširati se i presvući.

Korisno je znati i da nivo polena vrhunac dostiže na početku i kraju dana, pa tada možda ostati u kući.

Trebalo bi pratiti i prognoze polena, to jest kad šta cveta, naročito one biljke koje vam smetaju.

• Lična borba

U prevodu, odlazak kod doktora.

„Imunoterapija kroz injekcije ili tablete može pomoći u postepenom smanjenju osetljivosti tokom vremena", ukazuje Šamdži.

„Na taj način se alergije mogu izlečiti za tri do pet godina."

Markoviću je lekar preporučio antihistaminike i sprej za nos.

„Pomogne donekle, ali i dalje osećam nelagodnost, posebno u teškim danima", navodi on.

„Trudim se da što više vremena provedem u zatvorenom prostoru, kako ne bih bio previše izložen alergenima."

Dizdarević dodaje da je važno „blagovremeno započinjanje preventivne antialergijske terepije", što znači dve do tri nedelje pre početka simptoma.

Kao ključnu meru ističe redovno uzimanje propisane terapije tokom sezone alergija.

• Sistemska borba

Na kraju, važno je i šta sve nadležni rade u borbi protiv alergena.

Iz EAACI-ja ohrabruju vlade, kao i nadležne u zdravstvu, da alergije shvate kao hronična upala stanja koja mogu „značajno da uvećaju troškove zdravstvene zaštite".

„Jasno je da postoji hitna potreba za razvijanjem i implementacijom strategija borbe sa alergijskim bolestima na svim nivoima društva", dodaje Dizdarević.

• Zaštita životne sredine

Klimatske promene i zagađenja vazduha tesno su povezane sa porastom alergija, kaže Dizdarević.

„Zagađenje vazduha tu ima dvostruku ulogu - direktan toksičan i oštećujući efekat na kožu i sluznice, a potom i povećavajući alergenost polena."

Ona zato uz nekoliko važnih koraka borbe, poput „jačanja imuniteta, balansirane ishrane, fizičke aktivnosti, pravovremene dijagnoze i lečenja, kao i konekciju sa prirodom", naglašava i „brigu o okruženju".

„Moramo biti odgovorni stanovnici planete koju smo samo pozajmili od budućnosti."

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]