Rusija i Ukrajina: SAD i Velika Britanija bez odluke za Kijev o korišćenju raketa

Britanski premijer Keir Starmer nije signalizirao odluku da se Ukrajini dozvoli da koristi rakete dugog dometa za gađanje ciljeva unutar Rusije, nakon razgovora sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom u Vašingtonu.

Na pitanje da li je ubedio Bajdena da dozvoli Ukrajini da koristi rakete „storm šedou", Starmer je rekao da su imali „dugu i produktivnu diskusiju o brojnim temama, uključujući Ukrajinu, Bliski istok i Indo-Pacifik".

Bela kuća je saopštila da su takođe izrazili „duboku zabrinutost zbog toga što Iran i Severna Koreja obezbeđuju oružje Rusiji".

Predsednik Vladimir Putin upozorio je zapadne nacije da ne daju dozvolu Ukrajini.

Putin je rekao da bi takav potez predstavljao „direktno učešće" NATO u ratu u Ukrajini.

• Putin povlači novu crvenu liniju na raketama dugog dometa
• Šta su projektili „storm šedou” i zašto su ključni za Ukrajinu

Međutim, Kurt Volker, bivši specijalni predstavnik SAD za pregovore o Ukrajini, rekao je za BBC da ruski predsednim želi da spreči dalje akcije Zapada.

„Razlog zašto Putin kaže te stvari je da bi postigao efekat odvraćanja, a ne zato što to ima ikakvog uticaja na ono što će on zaista da uradi.

Komentarišući debatu o raketama dugog dometa, on je rekao da SAD „preteruju u osećaju da bi ovo bilo toliko provokativno za Rusiju da bi stvorilo neku vrstu nove eskalacije", dodao je on.

Obraćajući se novinarima uoči sastanka sa britanskim premijerom u Beloj kući, Bajden je rekao: „Ne razmišljam mnogo o Vladimiru Putinu".

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

SAD i Velika Britanija nisu dale Ukrajini dozvolu da koristi rakete dugog dometa protiv ciljeva unutar Rusije iz straha od eskalacije.

Međutim, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je više puta pozivao zapadne saveznike Kijeva da im daju dozvolu, insistirajući da je to jedini način da se okonča rat.

Otkako je Rusija pokrenula invaziju u februaru 2022. godine, Moskva svakodnevno bombarduje ukrajinske gradove i linije fronta.

Mnogi od projektila i bombi koji su pogodili ukrajinske vojne položaje, stambene blokove, energetsku infrastrukturu i bolnice lansirani su duboko sa ruske teritorije.

Kijev kaže da to što mu nije dozvoljeno da pogodi baze iz kojih se ovi napadi događaju, otežava samoodbranu.

• Treći napad na Kijev od početka nedelje, nastavljeno granatiranje Belgorodske oblasti u Rusiji
• Najmanje sedam mrtvih u novom napadu Rusije na ukrajinske gradove
• Zelenski smenio šefa avijacije posle pada aviona F-16

Velika Britanija je ranije rekla da Ukrajina ima „jasno pravo" da koristi oružje koje je obezbedio London za „samoodbranu" što „ne isključuje operacije unutar Rusije", nakon iznenadnog prekograničnog upada Kijeva prošlog meseca.

Međutim, ovo isključuje upotrebu projektila dugog dometa „storm šedou" na teritoriji van međunarodno priznatih granica Ukrajine.

SAD su ranije ove godine dostavile Ukrajini rakete dugog dometa, ali kao i drugi zapadni saveznici Kijeva, bez odobrenja za upotrebu na ciljevima duboko u Rusiji.

Upitan da li su ga zastrašile Putinove pretnje o potencijalnom ratu sa NATO-om, Starmer je rekao da „najbrži način da se reši" rat u Ukrajini „leži kroz ono što Putin zapravo radi".

Dodao je da je sastanak u Beloj kući sa Bajdenom bio prilika da se razgovara o strategiji u vezi sa Ukrajinom, a ne samo o određenom koraku ili taktici.

Razgovarali su i o situaciji na Bliskom istoku, gde rat Izraela i Hamasa besni skoro godinu dana, i „drugim oblastima širom sveta".

Pogledajte kako ekstremisti isteruju stanovništvo sa Zapadne obale

On je rekao novinarima da će dobiti još jednu priliku da razgovaraju o ovim pitanjima na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija sledeće nedelje.

Na odvojenom brifingu u petak, uoči sastanka dvojice lidera, portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je da Vašington ne planira nikakvu promenu u ograničenjima koja je postavio na ukrajinsku upotrebu oružja proizvedenog u SAD za udar na rusku teritoriju.

Ranije u petak, Moskva je proterala šest britanskih diplomata, oduzevši im akreditaciju i optužujući ih za špijuniranje.

Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije odbacilo je optužbe kao „potpuno neosnovane".

• Rusija optužila šest britanskih diplomata za špijunažu, ukinula im akreditive

U intervjuu za BBC, britanski analitičar odbrane Džastin Kramp rekao je da Putin testira novu laburističku vladu i odlazeću Bajdenovu administraciju.

„Na kraju krajeva, Rusija već isporučuje oružje protivnicima Ujedinjenog Kraljevstva i već je angažovana u 'aktivnim merama' kao što su subverzija, špijunaža, sabotaža i informacione operacije protiv interesa članica NATO-a.

„Ovo bi se sve moglo ubrzati, ali biranje borbe protiv čitavog NATO-a nije nešto što Rusija može sebi priuštiti s obzirom na to koliko se teško bore protiv samo Ukrajine", dodao je Kramp.

SAD su u petak, 13. septembra, najavile nove sankcije ruskom medijskom kanalu RT, optužujući ga da je „de fakto ruka ruskog obaveštajnog aparata".

Najviši američki diplomata, Antoni Blinken, rekao je novinarima da je RT deo mreže medija koje podržava Rusija, a koji pokušavaju da tajno „podrivaju demokratiju u Sjedinjenim Državama".

U odgovoru na američke navode da je RT pokušao da utiče na izbore, glavna urednica emitera Margarita Simonjan, koju su SAD prošle nedelje sankcionisale, rekla je da su oni odlični nastavnici, dodajući da je mnogo zaposlenih u RT studiralo u SAD i uz finansiranje SAD.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da bi u SAD trebalo da postoji „nova profesija", specijalista za sankcije uvedene Rusiji.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]