Mravlje kolonije: Amputacija noge spasila drugom mravu život, tvrdi studija

Istraživači su odavno počeli da primećuju zapanjujuće sličnosti između mravljih društava i ljudskih zajednica, naročito u strukturama i ličnim odnosima. Sada su naučnici malo više rasvetlili složenost mravljeg ponašanja.

Istraživači su primetili izuzetan fenomen kod floridskih mrava stolara, rasprostranjene smeđe vrste.

U revolucionarnoj studiji, grupa zadužena za rad na studiji zabeležila je kako ovi mravi amputiraju nogu drugog mrava da bi mu spasili život.

„Ovo je prvi slučaj u životinjskom svetu gde je zabeleženo da kolege odstranjuju deo tela druge životinje da bi mu sačuvale život", zapisao je Erik Frenk, bihevioralni ekolog sa Univerziteta u Vircburgu i vodeći autor studije, u istraživačkom radu.

• Mravi koji mogu da nanjuše rak
• Vreme je za desert - kad se mravi goste medenom rosom
• Dejvid Atenboro: „Svet bi bio gore mesto bez naših priča“

U studiji se pominje novi slučaj hirurške intervencije među životinjama, naglašavajući do sada neviđeni nivo altruističkog ponašanja.

Iako je već ranije primećeno da su mravlja društva sklona staranju o ranjenim kolegama i žrtvovanju života da bi odbranili koloniju, ovo je prvi dokumentovani slučaj tako direktne intervencije koja spasava život, kažu eksperti.

Ova opservacija daje novu dimenziju našem razumevanju ponašanja mrava i njihovog kapaciteta za složene, nesebične radnje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Mravlja društva pokazuju širok dijapazon ponašanja koja odražavaju ljudske običaje.

Neke vrste sakupljaju lišće i grančice, uzgajaju gljive na njima, a potom jedu te gljive kao hranu u njihovim gnezdima.

Druge praktikuju oblik uzgoja insekata, čuvajući lisnu vaš u gnezdima i izvlačeći iz njih tečnost bogatu hranljivim sastojcima poznatu kao „mlečna rosa".

Na pragu moje kuće jednog dana, video sam kako jedan mrav nabija glavu drugog mrava na vlastitu antenu, dok vuče beživotno telo drugog za sobom nogama.

Doktor Prijadaršan Darmaradžan, entomolog sa ATREE u Bangaloru, kaže da sukobi mogu da izbiju među mravima iste vrste ako potiču iz različitih gnezda.

Sporovi se često vode oko resursa kao što su hrana i stanište.

U najintrigantnije ponašanje mrava spada ponašanje takozvanih „mrava porobljivača" - oni napadaju gnezda drugih vrsta, otimaju njihove mlade larve da bi ih odgojili kao robove u vlastitim kolonijama.

„Mravi porobljivači nemaju nikakav odnos sa mravima koje porobljavaju; to je čisto pitanje korišćenja tih zarobljenih mrava za izvršavanje zadataka za njihovu vlastitu koloniju", kaže doktor Baidja, entomolog iz Centra za istraživanje životne sredine Aranja na Goi.

Njihov glavni cilj je da opljačkaju resurse rivalskih kolonija.

„Tokom takvih bitaka, mravi iz napadnute kolonije braniće gnezdo velikom ratobornošću. Međutim, ako mravi okupatori uspeju da zarobe kraljicu, odbrambene aktivnosti mrava stražara i mrava radnika će se obustaviti, praktično predavši koloniju", kaže Sahanašri, stručni saradnik sa ATREE u Bangaloru.

Društvena struktura mrava

Mravlje kolonije imaju kraljice, mužjake, radnike i vojnike.

Svi imaju jasno definisane uloge.

U mravljim kolonijama, većina mrava su ženke, ali samo odabrani broj poseduje sposobnost razmnožavanja.

Reproduktivni mravi su poznati kao kraljice.

Mužjaci mrava, koji su takođe u koloniji, malobrojniji su i imaju samo jednu svrhu: da se pare sa kraljicom, čiji zarobljavanje može da znači kraj postojanja kolonije.

„Kraljica je ključna za formiranje i održavanje kolonije. Ako je ona izgubljena, opstanak kolonije je doveden u pitanje. Stoga, drugi mravi će često rizikovati živote da bi je zaštitili tokom invazije", kaže doktor Baidja.

Pre sezone rasploda, kraljice i reproduktivni mužjaci napuštaju gnezdo da bi učestvovali u svadbenom letu - ritualu parenja tokom kog kraljica bira mužjaka iz druge kolonije u vazduhu.

Posle parenja, kraljica sleće, odbacuje krila i osniva novo gnezdo pod zemljom, gde počinje da leže jaja.

Jaja se izležu u mrave radnike koji će pomoći u širenju nove kolonije.

Ovaj proces potcrtava ključnu ulogu kraljice u održavanju kolonije i zašto njeno zarobljavanje može da dovede do pada čitave kolonije.

Hijerarhija u mravljim kolonijama

Mravlje kolonije ispoljavaju dobro definisanu hijerarhiju, sa jasno određenim ulogama dodeljenim različitim tipovima mrava.

„Komunikacione strategije mrava su izuzetno sofisticirane", objašnjava doktor Baidja.

„Ove strategije, u kombinaciji sa njihovom društvenom prirodom, razlog su zašto su mravi spremni da daju živote da bi zaštitili koloniju."

Mravi operišu sa kolektivnim prioritetom, stavljajući dobrobit kolonije iznad preživljavanja pojedinca.

Doktor Baidja objašnjava: „Primarni cilj svih živih organizama je da proizvedu zdravog potomka i osiguraju produžetak njihovih gena. U mravljim kolonijama, svi mravi su praktično sestre, oni dele oko 75 odsto genetskog sastava. Njihova kraljica je jedina jedinka koja se razmnožava, a njena jaja su ključna za budućnost kolonije."

On dodaje: „Stoga, mravi radnici i mravi vojnici se usredsređuju na hranjenje i zaštitu kraljice, negujući larve i usmeravajući razvoj novih mrava."

Ova duboko ukorenjena posvećenost preživljavanju kolonije objašnjava zašto će mravi otići veoma daleko, čak i žrtvovati vlastite živote, tokom invazije.

Kako mravi komuniciraju?

Mravi se umnogome oslanjaju na čulnu antenu za komunikaciju i preživljavanje.

Ove antene, dve tanke strukture koje im rastu iz glave iznad očiju, ključne su za njihove svakodnevne funkcije.

Na primer, kad mrav otkrije izvor hrane suviše velik da bi ga sam iskoristio, on obeležava lokaciju feromonima.

Ovaj hemijski trag služi kao dži-pi-es sistem, navodeći druge članove kolonije do hrpe hrane.

„Ako mravi izgube antene, oni gube sposobnost navigacije, komunikacije i predosećanja opasnosti. U suštini, antene su ključne za preživljavanje mrava", kaže doktor Darmaradžan.

Hranjenje kolonije

Mravi imaju inovativan način obeležavanja hrane da bi privukli druge mrave, tako što je kolektivno prenose na bezbedno mesto za jelo, a potom se tamo goste kao grupa.

Ovaj izuzetan sistem komunikacije potcrtava složenost života u mravljem društvu.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]