Internet i bezbednost: Kako da deca budu sigurna u digitalnom svetu

Danas deca ulaze u digitalni svet u mlađem uzrastu nego ikada ranije, pri čemu svakih pola sekunde jedno dete pristupi internetu širom sveta, pa stručnjaci upozoravaju da ih takve navike izlažu ozbiljnim rizicima.

Nedavna studija istraživačkog centra Young & Resilient Research Centre na Univerzitetu u zapadnom Sidneju, u Australiji, i nevladine organizacije Spasimo decu (Save the Children) otkrila je da deca, posebno oni iz porodica sa niskim primanjima, imaju 35 odsto manje šanse da blokiraju neprikladne ili neželjene zahteve stranaca.

Kada se takvi ljudi ne prijavljuju ili ne blokiraju, deca se izlažu većem riziku od budućeg neželjenog kontakta, navedeno je u studiji.

• Srbija prednjači po broju dece mlađe od 13 godina na društvenim mrežama
• Kada detetu dozvoliti mobilni telefon
• Četiri saveta kako da razgovarate sa decom o ponašanju na internetu

Prema novom pravnom aktu pod nazivom Zakon o bezbednosti na internetu u Velikoj Britaniji, tehnološke kompanije biće obavezne da preduzmu konkretnije mere kako bi osigurale bezbednost dece u digitalnom svetu.

Ali nova pravila neće stupiti na snagu pre 2025. godine, a kritičari kažu da nisu dovoljno sveobuhvatna.

Slične mere su sprovele mnoge zemlje širom sveta.

Dakle, kako možete da obezbedite bezbednost vaše dece i šta su uradile vlade i kompanije da im pruže bolju zaštitu?

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Koliko vremena deca provode na internetu i koji su rizici?

Deca provode više vremena na internetu nego ikada ranije, a svakih pola sekunde po dete širom sveta prvi put poseti internet, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija (UN).

Mladi su pokretačka snaga globalne povezanosti, pokazuju podaci, pri čemu 79 odsto mladih uzrasta između 15 i 24 godine je bilo na internetu u 2023. godini, u poređenju sa 65 odsto ostatka svetske populacije.

„Deca odrastaju na internetu i potrebna im je podrška da se bezbedno kreću u njihovom digitalnom okruženju koje se stalno menja", kaže Amanda Tird, kodirektorka istraživačkog centra Young and Resilient Research Centre u Sidneju.

Prema istraživanju Dečjeg fonda Ujedinjenih nacija, Unicefa, više od trećine mladih u 30 zemalja je izloženo digitalnom nasilju, zbog čega svaki peti ne ide u školu.

Postoji zabrinutost zbog izloženosti mladih govoru mržnje, nasilnom sadržaju i vrbovanju koje vrše ekstremističke grupe, kao i zbog dezinformacija i teorija zavera koje se mogu videti na digitalnim platformama.

Međutim, „najalarmantnija je pretnja od seksualne eksploatacije i zlostavljanja na internetu", navodi Unicef.

„Nikada seksualnim prestupnicima nije bilo lakše da stupe u vezu sa njihovim potencijalnim žrtvama, podele slike i podstaknu druge da počine krivična dela", naglašava Unicef.

Oko 80 odsto dece u 25 zemalja izjavilo je da osećaju da su u opasnosti od seksualnog zlostavljanja ili eksploatacije na internetu".

Kakva je situacija u Srbiji?

• Srbija prednjači po broju dece mlađe od 13 godina koja koriste društvene mreže, pokazalo je istraživanje Deca Evrope na internetu sprovedeno u 19 evropskih zemalja Značajan broj dece u Srbiji između 9 i 11 godina kaže da koristi društvene mreže svaki dan - čak 45 odsto dok je taj procenat u Nemačkoj 11.
• U Srbiji je značajan broj dece i mladih uzrasta od 9 do 16 godina koji su videli slike seksualnog sadržaja tokom protekle godine, čak 50 odsto, u poređenju sa Francuskom gde je taj broj najmanji (21 procenat).
• U Srbiji je šest odsto dece iskusilo vršnjačko nasilje na internetu bar jednom mesečno, a 13 odsto nekoliko puta u toku prethodne godine. Najmanji broj dece iskusio je vršnjačko nasilje na internetu bar jednom mesečno u Hrvatskoj, Francuskoj i Italiji (dva procenta), a najveći u Poljskoj i na Malti (13 i 11 odsto).
• U Srbiji je četvrtina - 24 odsto dece videlo poruke mržnje jednom mesečno ili češće, u poređenju sa Poljskom, gde je taj broj najveći (48 odsto), i Nemačkom gde je taj broj najmanji (četiri procenta). U Hrvatskoj je to slučaj sa 11 odsto dece.
• Srbija prva zemlja u Evropi po procentu dece koja pomažu roditeljima kada naiđu na poteškoće odnosno ne znaju da nešto urade na internetu - 69 odsto dece u Srbiji je izjavilo da je u takvim situacijama pomoglo svojim roditeljima ili starateljima, u odnosu na 12 odsto dece u Nemačkoj.

Podaci iz istraživanja Deca Evrope na internetu (2020)

Koje vrste roditeljskih kontrola su dostupne na internetu?

Iako su dostupni alati za roditeljske kontrole dece, koji su napravljeni da blokiraju i filtriraju uznemirujuće i neprikladne sadržaje, istraživanja pokazuju da ih roditelji ne koriste mnogo.

Globalno istraživanje Global Kids Online sprovedeno 2019. godine pokazalo je da roditelji dece uzrasta od devet do 17 godina više vole da sa njima pregovaraju ili uvode pravila i ograničenja nego da koriste dostupne tehničke alate.

Studija je pokazala da postoje kulturološke razlike, i da roditelji u bogatijim evropskim i južnoameričkim zemljama uglavnom razgovaraju sa njihovom decom, dok oni u Gani, na Filipinima i u Južnoafričkoj Republici uvode ograničenja.

• Da li je moguće zabraniti dark veb u Srbiji
• Da li je zavisnost od interneta sve veći problem
• Trećinu vremena provodimo na mobilnim aplikacijama

Međutim, alati za kontrolu dece na njihovim telefonima i drugim uređajima se izuzetno malo koriste, a u zemljama obuhvaćenih istraživanjem, primenjuje ih manje od tri odsto roditelja.

Organizacija za bezbednost dece na internetu Internet Matters koju je osnovalo nekoliko velikih internet kompanija sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK), ima spisak dostupnih roditeljskih kontrola i korak po korak vodiče za njihovu upotrebu.

Na primer, roditelji koji žele da umanje mogućnost da njihova deca vide neprikladan sadržaj na Jutjubu - jednoj od najpopularnijih platformi za mlade na svetu uz TikTok - mogu da ga podese na „dečju" verziju koja filtrira sadržaje za odrasle.

Za stariju decu koja koriste glavni sajt, roditelji mogu da podese nadzor na nalozima koji im omogućavaju da kontrolišu sajtove koje njihova deca posećuju.

Nadzor takođe može da se podesi na Fejsbuk mesindžeru (servis za razmenu trenutnih poruka koji omogućava tekstualnu i govornu komunikaciju), preko njegovog Porodičnog centra.

TikTok kaže da funkcija porodičnog uparivanje omogućava roditeljima da obezbede privatnost naloga tinejdžera.

Roditeljske kontrole koje su dostupne na Instagramu omogućavaju podešavanje dnevnih vremenskih ograničenja, zakazivanje pauza i prikazuju naloge koje su njihova deca prijavila.

Preporuke o bezbednosti dece na internetu u Srbiji, moguće je pronaći na veb stranici Pametno i bezbedno Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

Koje roditeljske kontrole postoje na mobilnim telefonima i konzolama?

Android i Epl telefoni i tableti imaju aplikacije i sisteme koje roditelji mogu da koriste.

Ovi alati mogu da blokiraju ili ograniče pristup određenim aplikacijama, onemoguće eksplicitni sadržaj, spreče kupovinu i nadgledaju pretrage na internetu.

Epl ima alatku Screen Time za ograničenje upotrebe uređaja, Gugl nudi roditeljsku kontrolu Family Link kojom se podešavaju uređaji dece, a slične aplikacije su dostupne i kod programera trećih strana.

Platforme za video striming kao što je Netfliks imaju roditeljske kontrole za filtriranje sadržaja, a podešavanja konzole za igre omogućavaju roditeljima da odaberu igre koje su odgovarajuće za uzrast njihove dece kao i da upravljaju kupovinom tokom igranja igrica.

Ove kontrole, u zavisnosti od zemnje i pružaoca usluga, dostupne su u pretplatama za širokopojasni internet i TV pakete.

Kako treba da razgovarate sa vašom decom o bezbednosti na internetu?

Takođe je važno razgovarati sa decom o bezbednosti na internetu i zanimati se za ono što rade u digitalnom svetu, kaže dobrotvorna organizacija za zaštitu dece Nacionalno društvo za sprečavanje okrutnosti prema deci iz Velike Britanije.

Organizacija preporučuje da se o tome razgovora kao i o drugim redovnim dnevnim temama, kao na primer kako je bilo u školi, što deci može olakšati da govore o svim problemima koji ih tište.

„Najgora stvar je mladoj osobi reći: 'Ne možeš ovo da gledaš'", kaže za BBC profesor Alan Vudvord, stručnjak za računarsku bezbednost na britanskom Univerzitetu u Sariju.

„Oni će pronaći načine da to učine, bilo preko VPN-a (virtuelna privatna mreža) ili će se prijaviti koristeći tuđe podatke".

Šta preduzimaju vlade širom sveta?

Poslednjih godina, regulatorna tela širom sveta su pojačala primenu zakona o zaštiti podataka o ličnosti kako bi zaštitila maloletnike na internetu, a zakonodavci i dalje rade na ovom pitanju.

Međutim, dok su mnogi od njih „saglasni da je potrebno više zakona o privatnosti i bezbednosti na internetu radi zaštite maloletnika, zemlje imaju različite pristupe ovom zajedničkom cilju", kažu u Međunarodnom udruženju stručnjaka za zaštitu privatnosti.

Na primer, u Velikoj Britaniji i Kaliforniji, kompanije su obavezne da njihove usluge budu napravljene tako da proaktivno štite privatnost i bezbednost maloletnika.

„Pridružite nam se i pripremite se", poručila je velikim tehnološkim kompanijama britanska ministarka za nauku, inovacije i tehnologiju Mišel Donelan.

„Ne čekajte primenu zakona i velike novčane kazne - ispunite vaše obaveze i odmah reagujte".

Neki američki zakoni zahtevaju roditeljsko odobrenje za pristup dece internetu.

Američki zakon o zaštiti privatnosti dece na internetu iz 1998. godine zabranjuje dobavljačima onlajn usluga da obrađuju određene podatke maloletnika bez saglasnosti roditelja.

Zakoni koji su nedavno usvojeni u saveznima državama Arkanzasu, Luizijani, Teksasu, i Juti u suštini zabranjuju društvenim mrežama da maloletnicima dozvole da koriste njihove usluge bez saglasnosti roditelja.

Brazil je 2020. godine usvojio zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ali zakonodavci još raspravljaju o mehanizmima zaštite dece i adolescenata u digitalnom svetu, među kojima je obaveza internet provajdera i dobavljača proizvoda da uspostave sisteme za prijavu seksualnog zlostavljanja.

Francuska je 2022. godine uvela obavezan roditeljski nadzor na uređajima koji su povezani na internet.

U avgustu 2023. godine Indija je odobrila kontroverzni zakon o zaštiti podataka o ličnosti kojim se zahteva dokaziva saglasnost roditelja za prikupljanje ličnih podataka o deci i zabranjuje oglašavanje čija ciljna grupa su deca.

• Da li internet kakav poznajemo umire
• Opasni izazov sa dečijom odećom u Kini
• Naučnik uzburkao strasti - deca će biti gluplja od vas ako stalno bulje u ekrane

Šta preduzimaju tehnološke kompanije?

Tehnološki giganti se suočavaju sa sve većim pritiscima širom sveta, ne samo zbog zabrinutosti ljudi za privatnost, već i zbog bezbednosti korisnika na internetu.

Roditelji i aktivisti širom sveta traže da tehnološke kompanije preuzmu odgovornost ili naprave platforme koje imaju „integrisane zaštite privatnosti podataka" za decu i mlade korisnike.

Tokom saslušanja u američkom Kongresu, glavni izvršni direktor kompanije Meta, Mark Zakerberg, krajem januara se javno izvinio roditeljima čija su deca bila žrtve predatora na internetu.

Saslušanje o velikim tehnološkim komanijama i krizi seksualne eksploatacije dece na internetu sazvano je „da se ispita i istraži ogroman porast seksualne eksploatacije dece na internetu".

Na saslušanje su pozvani direktori kompanija Mete, Snepa (Snap), Diskorda (Discord), Iksa (bivšeg Tvitera), i TikToka, ali su najviše pažnje privukla svedočenja Zakerberga i Šoua Zija Čua, glavnog izvršnog direktora TikToka.

„Žao mi je zbog svega kroz šta ste svi prošli", rekao je Zakerberg.

„Niko ne treba da iskusi stvari koje su se desile vašim porodicama".

Saslušanje je održano pošto je zaposleni na višoj poziciji u Meti rekao Kongresu da ne veruje da Instagram čini dovoljno da zaštiti tinejdžere od seksualnog uznemiravanja.

Meta i Snepčet (Snapchat) su izjavili da već primenjuju dodatnu zaštitu za mlađe od 18 godina i istakli njihove postojeće alate za roditeljske kontrole.

„Kao platforma koja je popularna među mladima, znamo da imamo dodatnu odgovornost da za njih stvorimo sigurno i pozitivno iskustvo", rekao je predstavnik Snepčeta.

Predstavnik Mete je izjavio da kompanija želi da se mladi ljudi „povežu sa drugima u okruženju u kojem se osećaju bezbedno".

„Sadržaj koji potpiruje nasilje i podstiče samoubistvo, samopovređivanje ili poremećaje u ishrani krši naša pravila - i mi takav sadržaj uklanjamo kada ga pronađemo", rekli su oni.

Međutim, nekoliko nadzornih organa i medijskih organizacija, među kojima je i BBC, izvestili su da se neprikladan ili uvredljiv sadržaj često ne uklanja čak ni nakon što se zastavicom naznači upozorenje i uprkos brojnim prijavama.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]