Moj grad

Zabeležen još jedan slučaj groznice Zapadnog Nila

ilustracija/pixabay

ilustracija/pixabay

U Braničevskom okrugu do 22. septembra registrovana su dva slučaja obolevanja od groznice Zapadnog Nila, što je za jedan slučaj više u odnosu na prethodnu nedelju, pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Podsetimo, kako je Boom93 ranije pisao, na teritoriji Braničevskog okruga prvi slučaj zabeležen je početkom avgusta.

Na nivou Srbije, do 22. septembra registrovano ukupno 54 obolelih od virusa Zapadnog Nila, što je za 11 više nego prethodne sedmice, saopštio je Institut.

Najviše slučajeva zabeleženo je u Beogradu, gde je 15 obolelih.

Od ukupnog broja obolelih, 36 osoba je muškog pola, dok je 18 ženskog. Prosečna starost obolelih je 59 godina, naveo je „Batut“.

Prvi slučaj groznice Zapadnog Nila u humanoj populaciji u ovoj sezoni u Srbiji zabeležen je 23. jula, kada je virus otkriven kod muškarca starosti 80 godina sa teritorije Beograda.

Šta je virus zapadnog Nila?

Kako se navodi na sajtu Instituta, Grоznicа Zаpаdnоg Nilа је sеzоnsко оbоljеnjе које sе prеnоsi ubоdоm zаrаžеnоg коmаrcа. Glаvni vекtоr, оdnоsnо prеnоsilаc virusа Zаpаdnоg Nilа је Culex pipiens, vrstа коmаrcа која је оdоmаćеnа i коd nаs. Sеzоnа trаnsmisiје virusа Zаpаdnоg Nilа u Srbiјi uоbičајеnо trаје оd јunа dо nоvеmbrа mеsеcа.

Većina osoba (80%) inficirana virusom Zapadnog Nila nema nikakve simptome i znake bolesti. Кod manjeg procenta zaraženih osoba (približno 20%) simptomi podsećaju na oboljenje slično gripu, sa naglom pojavom povišene telesne temperature, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, umorom, blagim prolaznim osipom I limfadenopatijom. Međutim, kod pojedinih osoba (<1%), dolazi do nastanka aseptičnog meningitisa ili encefalitisa, odnosno neuroinvazivnog oblika bolesti, koji zahteva hospitalizaciju.

Simptomi neuroinvazivnog oblika bolesti su glavobolja, ukočen vrat, stupor (tupost), dezorijentisanost, koma, tremori, konvulzije, slabost mišića i paraliza. Nakon preležane infekcije često dolazi do razvoja dugotrajnih posledica, kao što su: umor, gubitak pamćenja, teškoće prilikom hodanja, mišićna slabost i depresija. Letalitet je veći kod starijih osoba, naročito kod osoba iznad 75 godina života.

Najefikasniji način prevencije ove bolesti je sprečiti ubod komarca. Detaljne mere prevencije pročitajte na sajtu Instituta