Lokalni izbori u Bosni i Hercegovini: U 12 opština na listićima samo jedan kandidat

Iako je vreme jednopartijskog sistema odavno iščezlo na Balkanu, u pojedinim opštinama na predstojećim lokalnim izborima u Bosni i Hercegovini pred biračima će na listićima biti samo po jedno ime kandidata za načelnika.

Među njima je i Istočno Novo Sarajevo, udaljeno svega 10 kilometara od centra glavnog grada BiH.

„Deca su mi nezaposlena, ako kažem šta mislim nikad se neće zaposliti. Ne smem", kaže penzionerka iz ove opštine za BBC na srpskom uoči lokalnih izbora 6. oktobra.

U 12 od 142 opštine i gradova u oba entiteta BiH - Republici Srpskoj i Federaciji BiH - na listićima za načelnike biće samo jedan kandidat, što formalno znači da im je dovoljan samo jedan glas da ubuduće vode lokalne samouprave.

Takvih primera je bilo i na prošlim izborima u državi, koja je 1995. posle krvavog rata na području bivše Jugoslavije Dejtonskim mirom dobila jedan od najkomplikovanijih političkih sistema u Evropi, sa nekoliko nivoa vlasti.

• Izbori u Bosni - kad ne dobiješ glas ni od sebe
• Milorad Dodik, od reformatora do antizapadnog populiste
• Šta je ostalo iza Alije Izetbegovića u Bosni i Hercegovini

Na izborima sa samo jednim kandidatom građani ne biraju, već potvrđuju zadati izbor, koji nisu sami ni na koji način odredili, kaže Tanja Topić, politička analitičarka iz Banjaluke.

„Nije bilo nijednog glasa pobune protiv takve izborne lakrdije, što govori da je ljudima ili potpuno svejedno ko će im voditi opštinu ili grad, ili da u potpunosti prihvataju i podržavaju nametnuti izbor", objašnjava.

'Bolje i jedan nego 10 kandidata'

Duž ulica Istočnog Novog Sarajeva, svuda su stranački aktivisti koji nude predizborne letke, ali Tijana Đajić iz Istočne Ilidže nije mušterija za njih.

Već je donela odluku za koga će glasati.

„Nije neka velika konkurencija. Od dva zla biramo manje", priča i glavu okreće prema, kako ga naziva, komšiji Milanu Jeftiću, penzioneru.

On živi u istom gradu, ali administrativno u drugoj opštini, gde je na listi za načelnika samo jedan kandidat - Jovan Katić iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika, najuticajnijeg političara u Republici Srpskoj.

Opština Istočno Novo Sarajevo prostire se podnožjem planina Trebevića i Jahorine i pripada gradu Istočno Sarajevo u čiji sastav ulaze i Istočna Ilidža, Istočni Stari Grad, Pale, Sokolac i Trnovo.

Izbori Jeftiću nisu previše bitni, kaže.

Deca su mu u Švedskoj, a on i supruga su materijalno obezbeđeni.

„Nije mi bitno ko će biti načelnik. Meni je 76 godina, rešio sam situaciju, supruga i ja smo u penziji, kupio stanove sebi i deci."

Nedostatak pluralizma u lokalnom političkom životu ga ne zabrinjava.

„Bolje što je jedan, nego da ih ima 10. Ja bih voleo da je jedan kandidat za sve nivoe vlasti".

Mnogi u Bosni ne misle kao Jeftić.

Gotovo 69 odsto od oko 3,5 miliona građana nema poverenje u javnu upravu zbog korupcije i zloupotreba novca iz budžeta, pokazalo je prošlogodišnje istraživanje Transparensi internešnal.

Prema njihovim podacima, Bosna i Hercegovina je druga najlošije pozicionirana zemlja u Evropi kada je u pitanju stanje korupcije, ispred je samo Rusija.

Kada je jedno ime na listiću, ljudi biraju samo hoće li bojkotovati izbore ili ne, kaže Slobodan Radovanović, kog srećem dok se s posla vraća kući.

Ovo je prvi put da se za načelnika Istočnog Novog Sarajeva kandidovao samo jedan čovek, govori.

„Ako govorimo o demokratskom izbornom procesu, onda bi svakako bilo bolje da ima više kandidata, ali može biti da je situacija takva da je čovek kvalitetan i da su druge stranke procenile da nemaju adekvatnog protivkandidata", smatra Radovanović.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

'Pretnje i zastrašivanja'

Pojedini opozicionari tvrde da su ljudi u strahu od vlasti i zato ne žele da se kandiduju.

„Konstantne ucene i pretnje su dovele do toga da niko nema hrabrosti da izađe pred građane.

„Ne žele da učestvuju, boje se", tvrdi Stefan Ignjatović, nosilac opozicione liste Srpske demokratske stranke (SDS) za lokalnu skupštinu Istočnog Novog Sarajeva.

Osnivač i prvi predsednik SDS bio je Radovan Karadžić koji je pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju osuđen na kaznu doživotnog zatvora za genocid, zločine protiv čovečnosti te kršenje zakona i običaja ratovanja.

Opozicija je imala kandidata koji je iz izborne trke izašao u poslednjem trenutku, pred predaju kandidature i zato nema predstavnika, kaže Ignjatović.

Da su to znali ranije, možda bi on izašao na megdan aktuelnom načelniku, kaže.

Sličnog stava je i Nebojša Vukanović, poslanik Liste za pravdu i red, koji ove godine prvi put izlazi na lokalne izbore izvan Trebinja, hercegovačkog grada u kojem je godinama gradio novinarsku, a potom političku karijeru.

„Postoje lokalne zajednice poput Istočnog Novog Sarajeva gde sve procese u društvu kontroliše vlast SNSD-a koji tamo ima dugo vremena potpunu vlast i ljudi su u velikom strahu.

„Ljudi rade u institucijama gde je SNSD na vlasti i ne žele da rizikuju posao, egzistenciju njihove porodice", govori Vukanović.

Kaže i da je Milorad Dodik, lider SNSD-a i predsednik Republike Srpske, javno pretio građanima da neće dobijati pomoć vlade za lokalne projekte ukoliko ne glasaju za njegovu stranku.

„I šta sad? Hoćete opet da se inatite? Inatite se, imaćete opet četiri godine zastoja. Imaćete opet ništa, imaćete nulu", poručio je Dodik građanima Bijeljine, drugog grada po veličini u Republici Srpskoj.

'Kod mene nema euforije. Ja ne osećam ništa, znam da sam već pobedio'

Dok je nekim usamljenim kandidatima krivo što neće imati sa kim da odmere snagu, drugima ne smeta, već u tome vide potvrdu njihove dosadašnje politike.

U opštini Trnovo, 24 kilometra od Istočnog Novog Sarajeva, do koje se dolazi uskim i krivudavim putem, dve najveće stranke u Republici Srpskoj - SNSD i SDS odlično sarađuju.

Miroslav Bjelica, predsednik odbora SNSD-a, jedini je kandidat za načelnika Trnova, a podršku su mu pružile sve stranke iz redova opozicije.

Ponosan je, kaže, jer mu to dokazuje da su „dobro radili protekle četiri godine".

„Euforija naravno postoji, želimo da napravimo dobar rezultat za stranku i gradonačelnika.

„Naravno da mi je bitno koliko ću imati glasova, što više budem imao glasova mojih Trnovljaka to ću imati veći legitimitet da ih predstavljam u budućnosti, što veći glas dobijem, imam veću snagu", kaže Bjelica za BBC na srpskom.

Danko Jurič, kandidat Hrvatske demokratske zajednice BiH koju vodi Dragan Čović, u istoj je situaciji.

Da bi postao načelnik Kupresa, opštine u jugozapadnom delu BiH udaljenoj 130 kilometara i od Mostara, Banjaluke i Sarajeva, mora da osvoji bar jedan glas.

„Kod mene nema euforije. Ja ne osećam ništa, znam da sam već pobedio i znam da me čeka velika odgovornost", odgovara Jurič.

On ipak neće biti bez briga, jer mu je važno da stranka čiji je kandidat osvoji što veći broj mesta u lokalnoj skupštini kako bi mogao neometano da radi kao načelnik.

Iako priznaje da je „jednostavnije kad nema protivkandidata", voleo bi da za naredne izbore, kad mu istekne mandat, ima protivnika.

„Tada bi bilo zanimljivije, bilo bi i debata, ovako nije bilo ništa od toga", kaže.

Izbori sa jednim kandidatom samo su jedna u nizu obesmišljenih političkih priča i deo izbornog cirkusa koji dugo vremena žive građani u BiH, smatra Tanja Topić.

„Politički akteri su celokupan izborni proces kontaminirali, uprljali ga do mere gadljivosti i prezira glasača.

„Po logici jednog kandidata, trebalo bi nas vratiti na fabrička podešavanja, vratiti u jednopartijski sistem i doživotno birati funkcionere", ironično poručuje.

Krivca vidi i u apatičnoj opoziciji za koju kaže da se prilagođava okolnostima pragmatično i da se nalazi u određenim klijentističkim strukturama sa vladajućim.

Ipak, u nekim zajednicama sa malim brojem stanovnika razumljivo je da bude mali broj kandidata, smatra Vehid Šehić, predsednik najveće nevladine mreže za monitoring izbora „Pod lupom" i bivši član Centralne izborne komisije.

„Međutim, urušen je kredibilitet izbornog procesa, pa ljudi ne žele da se kandiduju jer znaju da neće imati nikakvih šansi", kaže Šehić, podsetivši na rezultate posmatranja prethodnih izbora kada je njihova organizacija zabeležila 880 nepravilnosti.

„Kada imate nepoverenje u izborni proces onda ne treba da čudi zašto u nekim jedinicama lokalne samouprave nema kandidata", dodaje u razgovoru za BBC.

Kako je bilo ranije?

Na prošlim lokalnim izborima 2020, bilo je devet opština sa samo jednim kandidatom.

Negde je izbor prelomilo tek po nekoliko glasova.

Tako je načelnik opštine Pale u Federaciji BiH dobio svega 10 glasova više od protivkandidata.

Ova opština je pre rata bila mesna zajednica, ali je podelom Bosne i Hercegovine na dva entiteta dobila status opštine.

Nalazi se između grada Goražde i opštine Pale (RS).

Najneizvesnije je bilo u opštini Kupres u RS gde je predstavnik SNSD pobedio protivkandidata iz SDS za samo jedan glas.

Sva ova mesta su, bez obzira na broj glasova kandidata, kroz izborne procese imala više načelnika.

Opština Teočak, međutim, nije.

Prvi i jedini načelnik u istoriji gradića između Tuzle i Bijeljine je Tajib Muminović iz Stranke demokratske akcije Alije Izetbegovića, prvog predsednika BiH.

Muminović je na prošlim izborima osvojio 100 odsto glasova (2.152), nije imao protivkandidata, a neće ga imati ni na ovim.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]