Bliski istok: Kakve su šanse da se situacija otrgne kontroli i preraste u potpuni sukob

Rat u Gazi se nastavlja. Izrael nastavlja vazdušne napade na Liban, a u toku je i izraelska kopnena invazija na jug Libana.

Iran je 1. oktobra ispalio skoro 200 raketa ka Izraelu. Izrael je bombardovao Hute u Jemenu.

Ova stalna eskalacija navodi političare i analitičare širom sveta da izraze bojazan od ulaska Bliskog istoka u potpuni rat.

Pitali smo BBC-jeve novinare koji pokrivaju region kakve su šanse da do toga dođe, i da li situacija može da se otrgne kontroli i preraste u svetski sukob.

• Koji je cilj najnovije izraelske invazije na Liban
• Sukob Izraela i Hezbolaha u nekoliko mapa
• Iran raketama na Izrael: Koliki je napad bio i šta bi dalje moglo da se dešava

Naval Al Magafi, viši dopisnik za međunarodne istrage

Izraz „na ivici" često se upotrebljava za opisivanje aktuelne situacije na Bliskom istoku.

Sa više od 40.000 izgubljenih života u Gazi tokom proteklih godinu dana i više od 2.000 žrtava u Libanu u samo dve nedelje, humanitarna cena je zapanjujuća.

Milioni su raseljeni, a čitave oblasti su u ruševinama.

Mogućnost da se situacija „prevali" preko te ivice je užasavajuća.

Svedoci smo jedne od najopasnijih kriza u regionu decenijama unazad.

U Izraelu se slavilo posle smrti lidera Hezbolaha Hasana Nasralaha.

Iako je njegova i smrt Ismaila Hanijeha, lidera Hamasa, možda donela trenutnu satisfakciju onima koji su željni da razmontiraju iransku takozvanu Osovinu otpora, takve proslave su preuranjene.

Neosporno, Izrael je zadao značajne udarce Hezbolahu preko ciljanih vazdušnih udara koji su eliminisali njegove ključne lidere.

Jednogodišnji rat protiv Hamasa imala je poražavajuće posledice po milione života u Gazi.

Ona je značajno umanjila sposobnost ove grupe, a opet je malo verovatno da će obeležiti kraj Hamasa kao značajne političke i vojne sile.

Oni koji misle drugačije odbijaju da prihvate kako takve grupe grade i održavaju domet i uticaj.

To su duboko institucionalizovani pokreti, nerazmrsivo utisnuti u društveno i političko tkanje u čijim okvirima operišu.

Nasralahovo ubistvo i odgovor Irana doveli su čitav region opasno blizu potpunom ratu.

Retorika izraelskih lidera posle iranskog raketnog napada ukazuje da je dalje zaoštravanje sukoba neizbežno - direktnim sučeljavanjem dva neprijatelja, ali i snaga koje podržava Iran u Libanu, Siriji, Jemenu i Iraku, kao i izraelskih saveznika na Zapadu, među njima SAD i Velike Britanije.

Pitanje koje sve sada zanima je kako će Izrael odgovoriti.

„Ovo je najveća prilika u poslednjih 50 godina da se promeni lice Bliskog istoka", napisao je bivši izraelski premijer Naftali Benet, na društvenoj mreži Iks, sugerišući da Izrael treba da gađa iranska nuklearna postrojenja kako bi „fatalno osakatio teroristički režim".

Ako su njegove reči bilo kakav odraz zvaničnih namera, mogli bismo se naći na ivici nečega zaista do sada neviđenog i razornog, po čitav region.

Od početka rata u Gazi, diplomatski napori za deeskalaciju uporno nisu uspevali, a velike sile su se pokazale nesposobnim da zaustave ili čak značajno utiču na borbe.

Ovi stalni neuspesi ističu duboko podeljeni globalni poredak, nesposoban da se ujedini i sprovede u delo međunarodno pravo ili čak dugogodišnja pravila vođenja borbe - što je podela koja deluje kao da će se samo dodatno produbljivati, sa jezivim posledicama po region i njegove narode.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Nisrin Hatum, dopisnica BBC njuza na arapskom, Bejrut

Potpuni rat nije nešto što su Libanci spremni da istrpe.

Naravno, rastu strahovi od potpunog rata u susednim zemljama koji bi obuhvatio Siriju, Iran, Irak, Jemen i možda Jordan.

Ti strahovi su se najmanje udvostručili posle iranskog raketnog napada na Izrael 1. oktobra i mogućnosti od novih.

Ako Iran ponovo napadne Izrael, SAD i druge zapadne zemlje koje podržavaju Izrael mogle bi da intervenišu, dodatno povećavajući šanse za potpuni rat.

Izrael gađa militantnu grupu Hezbolah u Libanu - ne libansku vojsku.

Zvanični libanski stav je pokušaj da se spreči širi rat.

Zvaničnici na tome ovde rade danonoćno, preko diplomatskih napora koje predvodi Francuska, kako bi se postigao sporazum o primirju.

Svi napori usmereni su na primenu Rezolucije 1701 Ujedinjenih nacija, koja daje ovlašćenja i podržava libansku vojsku i razmešta je na jugu Libana.

Interno, u toku su stalni napori da pokuša da se izabere predsednik i aktiviraju ustavne institucije.

Ovde u Libanu, nikad nije postojala želja za ratom.

Ljudima je dosta sukoba, naročito otkako su morali da se nose sa tekućom ekonomskom krizom posle oktobra 2019. godine.

Većina ljudi želi da živi u miru i da izbegne rat.

Neki Libanci veruju da su uvučeni u ovaj rat i da ovaj rat nije njihov.

Mnogi veruju da je došlo vreme da se zaustavi arapsko-izraelski sukob kako bi mogli da žive u trajnom miru.

Sprečavanje potpunog rata moglo bi da se desi samo kroz diplomatske napore koji bi sprečili raspad Libana.

Prethodni ratovi pokazali su da vojne operacije nisu donele trajno rešenje i da pribegavanje dijalogu i diplomatskim sredstvima može da bude efikasniji način da se okonča sukob.

Ako se osvrnemo unazad, 2006. godine je rat sa Izraelom trajao svega 34 dana, ali pod drugačijim okolnostima.

Nije bilo rata u Gazi, niti je bilo učešća u Siriji, Iraku, Iranu i Jemenu.

Ne zaboravimo da je, za razliku od onoga što se desilo tokom rata 2006. godine, u igri mnogo različitih regionalnih igrača.

Liban je, na zvaničnom nivou, slaba država, sa vojskom koja nije sposobna da preuzme kontrolu.

• Ko je bio Hasan Nasralah, vođa Hezbolaha blizak Iranu
• Ko vlada Libanom i koliku moć ima Hezbolah
• Da li Hezbolah ima više pristalica ili protivnika u Libanu
• Izraelska invazija na Liban: Gde je libanska vojska u svom tom haosu

Muhanad Tutundži, dopisnik BBC njuza na arapskom, Jerusalim

Bliski istok je prisustvovao do sada nikad viđenim događajima koji bi potencijalno mogli da eskaliraju u krupan regionalni, pa čak i svetski sukob.

Tekuća eskalacija između Izraela i Hezbolaha, ili čak Irana, sugeriše mogućnost sveobuhvatnog rata u nekom trenutku.

Skorašnji značajni događaji (kao što je ubistvo političkog lidera Hamasa Ismaila Hanijeha, generalnog sekretara Hezbolaha Hasana Nasralaha, kao i viših političkih i vojnih lidera Hamasa i Hezbolaha) nisu doveli do regionalnog rata na Bliskom istoku.

Kao novinari koji prate izraelsku politiku i pređašnje ratove Izraela sa Hezbolahom, podozrevali smo da bi izraelsko ubistvo Hasana Nasralaha moglo momentalno da pokrene sveobuhvatni rat u kome bi učestvovao Iran.

To se, međutim, nije dogodilo.

Regionalni akteri uvek teže sprečavanju da takvi događaji prerastu u regionalni rat, a SAD igraju značajnu ulogu u tom pogledu.

I dok ovi napori možda deluju uspešno kratkoročno, ostaje pitanje: da li bi tekući recipročni udari između Izraela i Irana mogli dovesti do nezaustavljivog sveobuhvatnog rata.

Iskra regionalnog rata, koji bi mogao da eskalira u svetski sukob, postoji između Izraela i Irana.

Ona se zamalo zapalila nedavno kad je Izrael u aprilu napao iranski konzulat u Siriji, navevši Iran da pokrene stotine vazdušnih napada na Izrael sa svoje teritorije.

Sjedinjene Države su uspele da zauzdaju tu situaciju.

U ono vreme smo izveštavali da je došlo do razgovora Džozefa Bajdena i Netanjahua u vreme „pojačanih emocija" neposredno posle napada, u kome je lansirano skoro 100 balističkih raketa koje su istovremeno poletele ka Izraelu.

Tokom razgovara, dvojica lidera su raspravljala „o tome kako usporiti stvari i kako dobro promisliti o svemu".

SAD su takođe rekle da se neće pridružiti Izraelu u udarima iz odmazde.

Međutim, niz događaja, među njima ubistvo Hanijeha i Nasralaha, i napadi Izraela na Hezbolah, doveo je Iran u dilemu da li da odgovori direktno i snažnije nego pre.

Izraelov odgovor, kao što su njegovi zvaničnici upozorili, ostaje kritički faktor u određivanju mogućnosti da li će ova konfrontacija eskalirati.

Glavno pitanje je da li Izrael iskreno namerava da gađa Iran i uvuče ga u sveobuhvatni rat, možda da bi iskoristio situaciju i napao iranska nuklearna postrojenja.

To je dugogodišnji izraelski cilj.

• Izraelska kopnena invazija na Liban: Razlozi i pozadina
• Iran se kocka sa napadom na Izrael nakon ponižavajućih udaraca saveznicima

Neki bi mogli da se zabrinu da iranski udari na Izrael, iako potencijalno ograničeni zbog izazivanja materijalne umesto ljudske štete, mogu da izmene dinamiku mogućih izraelskih namera.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu želi da dovede do značajnih promena na Bliskom istoku.

On veruje da je to nemoguće bez napada na Iran, kog Izrael opisuje kao „glavu zmije".

Vlada osećaj euforije u Izraelu posle njegovih uspeha protiv Hezbolaha.

Neki to mogu da dožive kao priliku da se poveruje da Izrael sme da preduzme krupnije korake protiv Irana koji više neće moći da se kontrolišu.

To može da preraste u regionalni rat, a ako Iran bude značajnije napadnut, to bi moglo da uključi i neke druge strane, potencijalno dovevši do globalnog sukoba.

Razlog za takav sveobuhvatni rat mogle bi da budu izraelske namere u okončanju iranskog nuklearnog programa.

Iranski direktni udari na Izrael mogu da posluže kao povod za to.

Veliko pitanje je: da li će SAD dozvoliti Izraelu da to učini?

Eman Erikat, dopisnica BBC njuza na arapskom, sa Palestinskih teritorija

Sreća pomešana sa strahom: tako bi moglo da se opiše opšte raspoloženje Palestinaca u utorak, 1. oktobra uveče kad je Iran ispalio oko 200 projektila ka Izraelu.

Mnogi su iščekivali ove trenutke još otkako je izbio rat u Gazi.

Oni su verovali u važnost stranog uplitanja radi podrške Gazi i Palestinskim teritorijama.

Lokacije na kojima su iranski projektili pali na Palestinskim teritorijama postale su mesta na kojima se Palestinci slikaju za uspomenu.

Oni veruju da bi ovo moglo da preraste u potpuni rat.

Ubistvo lidera Hezbolaha Hasana Nasralaha, posle ubistva lidera Hamasa Ismaila Hanijeha u julu, stvorilo je scenario za širi rat.

Raspoloženje ovde na terenu među mnogim Palestincima oživelo je sećanje na prvu i drugu intifadu.

Čak i oni koji su preživeli Nakbu 1948. godine govore da se istorija ponavlja.

Nakba je datum od 14. maja 1948. godine kad je Izrael proglasio nezavisnost, i, u ratu koji je započeo narednog dana, pobeglo je ili bilo proterano iz domova i do 750.000 Palestinaca koji su živeli na toj zemlji.

Na Palestinskim teritorijama danas, mnogi Palestinci veruju da trenutna situacija ukazuje da su izraelske ofanzive dostigle novi nivo koji bi mogao postati još agresivniji.

Mnogo godina je Palestinska uprava isticala sledeće:

• Važnost prelaska na politička rešenja koja bi zaustavila vojne operacije
• Odustajanje od sukoba i okretanje političkim rešenjima koja bi zaštitila i osigurala primenu vizije rešenja o dve države

Oni veruju da bi to donelo Palestincima državu u granicama iz 1967. godine kraj Izraela.

Od 7. oktobra 2023. godine, početka najnovijeg rata u Gazi, palestinski predsednik Mahmud Abas poziva međunarodnu zajednicu da interveniše i objavi momentalno primirje.

Njegovi pozivi dobijaju međunarodnu podršku, ali na terenu se vojne operacije nastavljaju.

Ovo je učvrstilo uverenje među mnogim Palestincima da je mogućnost šireg rata u regionu mnogo veća od šansi da se oživi mirovni proces.

• Rešenje o dve države: Da li je to ključ za mir na Bliskom istoku
• Netanjahu: Palestinska država ne dolazi u obzir
• Šta je Nakba i zašto je Palestinci zovu „Katastrofom“

Kasra Nadži, dopisnik BBC njuza na persijskom

Odluka da se napadne Izrael direktno iz Irana sa nekih 200 balističkih raketa nije bila laka odluka iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija.

On obično nije sklon brzim, ishitrenim odlukama.

Više voli ono što naziva „strateškim strpljenjem".

Ali on i njegova vlada su se našli pod velikim pritiskom njihovih vlastite tvrde struje i od pripadnika posrednih milicija u regionu da odgovore vojno na izraelsko obezglavljivanje vođstva Hezbolaha.

Tvrda struja je takođe izvršila pritisak da se reaguje na ubistvo vrhovnog generala revolucionarne garde u masivnom napadu na njegovo skrovište u južnom Bejrutu.

Iran je pretrpeo krupan gubitak obraza kad nije odgovorio na ubistvo lidera Hamasa Ismaila Hanijeha u Teheranu u julu.

Za eksploziju u kojoj je on poginuo naširoko se veruje da je bila delo izraelskih obaveštajaca u Iranu.

Ali iranski vrhovni vođa zna da njegova zemlja nije sposobna da povede veliki rat.

Vojno gledano, Iran ne može da se meri sa Izraelom, koji ima gotovo potpunu nadmoć nad Iranom u vazduhoplovnim snagama.

Iranski vazdušni prostor je u ogromnoj meri otvoren pred izraelskim avionima.

Ekonomski gledano, Iran se nalazi na kolenima posle mnogo godina američkih i međunarodnih sankcija, politički, vlada je izuzetno nepopularna među ljudima koji žive u Iranu.

Malo stanovnika Irana bi podržalo rat sa Izraelom - kad ima toliko mnogo drugih akutnijih problema kod kuće.

Oni su svesni da bi to potencijalno donelo još sankcija i novih ekonomskih nedaća.

Mnogi ne doživljavaju Izrael kao neprijatelja.

Ali vrhovni vođa je morao da rizikuje, u nadi da će kontrolisani napad na vojne i obaveštajne mete izazvati sličan odgovor, koji, prema njegovim proračunima, Iran može da istrpi.

Pogledajte kako je izgledao napad Irana na Izrael

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]