Moj grad

Dani Slobodana Stojanovića: Nagrada za najbolju neobjavljenu dramu mladoj autorki Teodori Marković

Foto: J. Milenković/Boom93

Foto: J. Milenković/Boom93

Jednoglasnom odlukom stručnog žirija za najbolju dramu na konkursu “Slobodan Stojanović” za najbolji neobjavljeni dramski tekst proglašena je “Geneza jednog propadanja/Preobrazba” autorke Teodore Marković.

Teodora Marković rođena je 2000. godine u Obrenovcu. Studije dramaturgije završila je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Za Boom 93 Teodora Marković kaže da joj je nagrada veoma značajna zato što joj je to prva nagrada za njen originalni dramski tekst.

“Pre svega sam srećna što mladi ljudi dobijaju priliku da dobiju priznanje za svoj rad. I moj nekadašnji profesor Srđan Koljević je nekada bio deo ovog žirija i drago mi je i zbog njega što sam danas ovde. Ovo je i omaž njemu i radu sa njim sve te godine”, navodi autorka.

Kako kaže, drama “Geneza jednog probadanja/Preobrazba” jeste hipermešavina žanrova.

“Radi se o razvojnim fazama u životu jedne žene i njenoj borbi protiv tradicije i nekih problema sa kojima se svaka žena susreće u određenoj fazi svog života. Volela bih da se, kada čitaoci budu čitali tekst, samo skrene pažnja, da se postave određena pitanja i da promisle kako bi ženi moglo danas da bude lakše u ovom svetu”, rekla je Marković.

Foto: J. Milenković/Boom93

Na pitanje kako kao mlada autorka vidi položaj žena u kulturi Teodora odgovara da je borba neprestana.

“Čini mi se da idemo ka nekim boljim i višim koracima, ali da moramo stalno da radimo i da stalno demistifikujemo probleme u kojima se nalazimo da bi oni postali rešivi. Mogućnosti su svuda oko nas i otvaraju se i žene sada dolaze na neke vodeće pozicije, ali još to nije dovoljno razvijeno i ja se nadam da će u budućnosti to biti još mnogo bolje”, kaže Marković.

Pored drame, Teodora Marković piše poeziju i scenarije za filmove, koji, prema njenim rečima, sigurno korespondiraju.

“Upravo je ova drama za koju sam nagrađena povezana s poezijom jer je pola napisana u stihu. Poezija je način izražavanja koji bih volela da razvijam kroz svoju karijeru zato što je stih jako specifičan. Imate malo prostora i morate da se izrazite jezgrovito i da poentirate u određenoj metrici, tako da mislim da je to izazov za svakog pisca, ali ja ću se truditi da razvijem taj jezik i stil kroz svoju karijeru još više”, navodi autorka.

Delo Slobodana Stojanovića bilo je važan deo obrazovanja Teodore Marković.

“Tri godine na fakultetu izučavamo istoriju filma, pogotovo jugoslovenskog, a on je ostavio jedan neizbrisiv trag. Mislim da je divno znao da piše likove posvećene ženama i to je za mene, na primer, jedan veliki plus za svakog scenaristu i dokaz da uvek možemo da promišljamo o likovima mnogo dublje nego što nam se to čini”, zaključuje Marković.

Foto: J. Milenković/Boom93

Nagrada Teodori Marković dodeljena je večeras u Galeriji Narodnog muzeja Požarevac.

Stručni žiri činili su predsednica žirija Dragana Bošković, teatrološkinja, i članovi Vukica Strugar, novinar kulturne rubrike "Večernjih novosti" i Milivoje Miško Milivojević, reditelj i scenarista. 

Na ovogodišnji konkurs prispelo je 20 drasmkih tekstova.

Predsednica žirija Dragana Bošković pročitala je obrazloženje žirija.

“Ovo delo na jedinstven, postdramski način tretira najvažnije periode u ljudskom životu kroz sudbine onih koji su u sistemu i društvu nevidljivi i nepoznati - majki i dece. Rođenje, detinsko, pubertet, adolescencija, pozna mladost, zrelo doba, starost, scene su i mene čovekovog identiteta kroz koje autorka Teodora Marković posmatra i dramatizuje najsumornije i najznačajnije trenutke začeća, rađenja, roditeljstva, ljubavi i umiranja, kako stvarnog, tako i metaforičnog, emotivnog”, smatra žiri. 

Kako se dalje navodi, spretno, originalno, valirajući u upotrebu stiha, skandiranja, proze, dijaloga, autorka postiže da se na sceni kao i pred čitaocem otvori čitav jedan svet, viđen mnogo puta, a nikad do sad prepoznat.  

“Uvođenjem u  radnju glumaca i pozorišta postiže se efekat oneobičavanja, dupliranja iluzije uz pomoć dvostruke igre, one životne i one na sceni, oličeno u psihologiji i naročitom pogledu na svet dramskih umetnika”, navodi predsednica žirija.

Foto: J. Milenković/Boom93

Ona je istakla da je ono što je Slobodanu Stojanoviću i mladoj autorki zajedničko uvid da prepreke i peripetije koje stoje na putu čovekovoj sudbini pozorište najbolje može da obeleži sa željom da budu prepoznate i proživljene. 

“Pozorište možda ne može da promeni svet, ali gledaoca svakako može da obogati odgovorima koji su svakom na njegovom životnom putu dragoceni i neophodni”, rekla je  Dragana Bošković.

Nakon dodele nagrade otvorena je izložba "Poetika Slobodana Stojanovića", inspirisana knjigom "Idemo dalje". Čine je plakati i fotografije iz ostvorenja Slobodana Stojanovića. U Galeriji Narodnog muzeja biće otvorena do 12. oktobra.

Izložbu su uredili Neboša Grujičić, Biljana Bošnjak Draganović, Miloš Stojanović i Ana Marija Simonović. Za dizajn izložbe pobrinuli su se Ivana Radmanovac i Milica Žebeljan. Za scenografiju izložbe zadužena je Mirjana Pavlica, a producent izložbe je Jelka Guk Vlatković.

Posetioci današnjeg događaja na poklon su dobili knjigu prošlogodišnje pobednice Sanje Savić Milosavljević „Ulica presovanih žaba (Lokne)” u izdanju Narodne biblioteke „Ilija M. Petrović” Požarevac.

Sutra, 8. oktobra, u 14 časova u Galeriji Narodnog muzeja biće predstavljena knjiga Zdravka Šotre "Mojih 500 glumaca". Učesnici su Biljana Bošnjak Draganović, Ana Marija Simonović i Miloš Stojanović, a javnosti će se obratiti i sam Zdravko Šotra. Nakon toga uslediće projekcija TV filma "Ili kako vam drago... Ptic i ptica", čiju je režiju radio Zdravko Šotra po scenariju Slobodana Stojanovića.

Kompletan program manifestacije pročitajte na LINKU.

Foto: J. Milenković/Boom93

Projekat „Supermarket kulture” koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj medijski sadržaj ima za cilj da afirmiše teme iz umetnosti i kulture, a pogotovo u našoj lokalnoj sredini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.