Poplave u Bosni i Heregovini: „Voda je nosila kuće kao papir”, BBC u najteže pogođenim mestima

Besana noć je iza meštana Buturović Polja, naselja udaljenog 14 kilometara od centra Konjica, grada u planinskoj Hercegovini, i mesta za kojeg se kaže da je ono „i" iz imena države Bosna i Hercegovina.

Zbog obilnih padavina koje su bile ponovo najavljene, pet dana posle katastrofalnih poplava i klizišta u kojima je život izgubilo najmanje 20 ljudi, naređena je hitna evakuacija stanovništva.

Tokom noći između utorka, 8. i srede, 9. oktobra većina ljudi je izmeštena, ali među njima nije Nijaz Padalović.

Kaže mi to preko telefona, odmah po saznanju da je lokalna vlast naredila evakuaciju.

Broj mi je sam dao, nekoliko sati ranije kada sam tokom dana posetio njegovo brdovito naselje. Ili ono što je od njega ostalo.

„Trebaće vama informacija ovih dana", rekao mi je.

Pola sata iza ponoći, uzvraća poziv i kaže da su ljudi uglavnom iseljeni.

„Poslali su autobuse i odvezli su ljude. Samo su muškarci ostali. Sin mi je ostao, ženu sam poslao", kaže Padalović.

On ne misli da napušta Butorović Polje u kojem su do sada pronađene dve žrtve poplava i klizišta.

„Za dvoje ljudi u Buturović Polju još tragamo", kaže gradonačelnik Konjica Osman Ćatić za BBC na srpskom.

Pogledajte video o poplavama u Bosni i Hercegovini:

U poplavama i odronima 4. oktobra poginulo je, prema do sada prikupljenim podacima, najmanje 20 ljudi, a još najmanje šest ljudi se i dalje vodi kao nestalo, što je jedna od najvećih tragedija u Bosni i Hercegovini posle krvavog rata pre tri decenije.

Strahuje se da broj mrtvih nije konačan.

Buturović Polje: Tu su nekad bile kuće

Odlazak u Buturović Polje jedno je od mojih najpotresnijih novinarskih iskustava.

Pošto je šteta delimično sanirana put do ovog naselja je prohodan, ali je na mnogim mestima oštećen i prekriven blatom.

Da biste do njega došli morate da prođete tri policijske patrole.

Prva vas ne zaustavlja, na drugoj morate da pružite dobar razlog da bi vas pustili u naselje.

Meni je bio dovoljan dogovor za izjavu sa šefom lokalne civilne zaštite sa kojim se, zbog njegovih nepredviđenih obaveza, na kraju nisam ni video.

Često je menjao terenske lokacije, žurio na sastanke, a telefon mu je uglavnom bio zauzet.

Svi znakovi pored puta do Buturović Polja ukazuju na to da se ovde desilo nešto strašno: svako malo se mimoilazite sa kamionima koji prevoze zemlju, stabla, otpad koji je nanela reka, vatrogasna kola i vozila spasilačkih službi.

Tek što sam prošao policijsku kontrolu, razmere katastrofalnih poplava bile su mi jasno vidljive.

Sa desne strane je pola kuće, dok je drugi ostatak verovatno kilometrima daleko.

Sa leve strane vide se ostaci vodene bujice, delovi automobila koji vire iz mulja i kamenja.

Kilometar ili dva dalje ulazim u centralni deo naselja.

Dočekuje me policajac koji stranom novinaru pojašnjava da može da se kreće javnim površinama, ali ne sme da ulazi u dvorišta kuća.

Moje pozivanje na raniji dogovor sa šefom civilne zaštite bio je dovoljan razlog da mi policajac dozvoli da krenem dalje.

To 'dalje' je najpotresniji prizor.

Sa leve strane su ostaci kuće u kojoj je živela porodica kćerke Nijaza Padalovića.

„Spasili su se, srećom. Deset minuta nakon što su izašli iz kuće, ona je potonula.

„Komšija je došao i pomogao im da se spasu, dete od sedam meseci, dete od pet godina, kćerka, zet i njegovi roditelji", priseća se.

Dok razgovaramo pored nas prolaze kamioni natovareni materijalom koji je nanela voda, u daljini vidim spasioce sa psima koji tragaju za nestalima.

Iza Nijazovih leđa je praznina.

Mali potok i oko njega korito puno mulja, kamenja i iščupanih stabala.

Teško je zamisliti da su na tom mestu su do petka ujutru bile kuće. Njih 10.

„Evo ovde je bila kuća mog amidže (strica), sad joj nema traga. Evo i ovde je bila jedna kuća", pokazuje i nastavlja u dahu:

„Dole su bile četiri. Ovde je bila kuća mog komšije Refika koji je smrtno stradao. Imao je i ribnjak, sve. Refika više nema".

'Sve je nestalo u 10 minuta'

Bećir Hakalović, komšija Nijazove ćerke, nema šta da mi pokaže osim gomile kamenja i blata.

„Kuća je bila ovde, tačno gde je bila voda", objašnjava mi.

Teško je proceniti gde je to 'tačno' jer tamo gde je pokazao rukom ne vide se ni temelji.

„Sve se dogodilo u 10 minuta. To je počelo oko pola jedan, vidim ja ne šali se.

„Pokupim ženu i decu, odem kod komšije u ovu kuću", pokazuje Hakalović na drugu stranu gde je gomila srušenih zidova.

„Gledam moju kuću sa ovog balkona, udara voda u nju. Kasnije je voda počela da nosi kuće, nosi ih kao papir, nosi automobile, stoku.

„Izgubio sam sve osim familije", kaže on za BBC na srpskom.

Stotinak metara dalje je nekoliko kuća koje su delimično poplavljene.

Ramiza Uštović nije sigurna da li bi bila živa da po nju nije došla komšinica.

„Spavala sam. Ne bih ni znala šta se dešava, moglo me i odneti da me komšinica nije došla probuditi", kaže mi Ramiza.

Dok razgovaramo, njena komšinica lopatom čisti velike količine mulja koje je nanela bujica.

Komšinica joj je u kasnim 50-im i u odnosu na meštane okolnih kuća je najmlađa.

„Eto ti, kad sam ja najmlađa. Sve sam ih ja ovde obilazila i budila", kaže ona, ali ne želi mnogo da govori.

Dosta joj je svega, dobacuje.

U svakom dvorištu zatičem ljude koji čiste ostatke bujice.

Saglasni su da ovako nešto nikada nisu videli i da su zahvalni Bogu što su uopšte živi.

I region na nogama

„Pazi se, ne prilazi, nije sigurno", govore mi dve žene dok prilazim na uzvišicu ispod koje je bujica odnela nekoliko života, 10 kuća, više automobila i ko zna koliko stoke.

Sa mesta se proteže pogled na pustoš koja je nekada bila komšiluk.

Tu je došao i vođa slovenačkog spasilačkog tima Aleš Cedilnik.

Iz ove, danas razvijene članice Evropske unije, u bivšu republiku nekada zajedničke jugoslovenske države, došlo je 46 spasilaca i šest obučenih pasa.

U traganje za nestalima uključeni su i timovi iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Velike Britanije i zemalja Evropske unije.

„Oko 20 ljudi i četiri psa pretražuju reku, porečja, zemlju oko reke", priča Cedilnik i nastavlja ka kolegama.

Nesreća briše sve međuetničke podele

Prirodna katastrofa je ujedinila ljude u inače etnički i verski podeljenoj Bosni i Hercegovini.

To potvrđuje i poseta lokalnog pravoslavnog sveštenika naselju u kojem je većinski muslimansko stanovništvo.

Prema podacima misije OEBS-a u BiH za prvih šest meseci 2024. godine, svi zabeleženi zločini iz mržnje počinjeni su zbog verskih predrasuda.

Lokalni imam, vođa muslimanske verske zajednice, kaže mi da je zajedništvo u ovakvim trenucima „normalno".

„Bog nas je namerno napravio da nismo svi isti. Da budemo različiti buketi najlepšeg cveća", govori Senahid Zukan o poseti paroha iz Konjica Branislava Borovčanina.

Prisećajući se noći u kojoj je selo promenjeno do neprepoznatljivosti, pokazuje mi drvo na kojem je jedan čovek čitavu noć čekao spasioce.

„Tek ujutru su ga pronašli i spasili".

• Majske poplave 2014: Dani kad se „voda spojila sa sivilom neba“, a Obrenovac postao „močvara“
• Kako obnoviti život i osušiti kuću posle poplave, četvrti put u sedam godina

Donja Jablanica zatvorena za novinare

Pod snažnim utiscima napuštam selo i krećem put Donje Jablanice, naselja koje je najteže pogođeno i gde je stradalo 16 ljudi, a četvoro se vodi kao nestalo.

Na nekoliko mesta na glavnom magistralnom putu od Konjica do Jablanice su mašine koje saniraju oštećenja.

Prošao sam tim putem stotinu puta, ali nikada do sada nisam video manje automobila.

Put od Donje Jablanice do Mostara je zatvoren, pa se od Sarajeva do tog hercegovačkog grada mora zaobilaznim putevima.

Na ulazu u Jablanicu svuda su pripadnici gorske službe spasavanja, vatrogasci i dobrovoljci.

Gradom prolaze vozila hitnih i spasilačkih službi sa srpskim i hrvatskim tablicama.

Pred ulazom u naselje zatrpanim hrpom kamenja, za koje se sumnja da dolazi iz obližnjeg kamenoloma, policijski je punkt.

Civilima i novinarima je ulaz zabranjen.

Mnogo je toga što tek treba da bude otkriveno u tom naselju, počev od konačnog broja stradalih do istrage povodom sumnji da je katastrofi doprineo i odron sa obližnjeg kamenoloma koji je navodno nelegalno radio.

Nadležno tužilaštvo je posle tih navoda otvorilo istragu.

U selu Zlate poginula trudnica

Do zalaska sunca je ostalo manje od sat, ali odlučujem da posetim i selo Zlate, udaljeno skoro tri kilometra od centra opštine Jablanica.

U ovom selu sam bio pre nekoliko godina, tražeći sagovornike na temu o obližnjoj mini-hidroelektrani koju je izgradio poznati košarkaš Mirza Teletović.

Na samom ulazu, osim oštećenog puta, ništa ne izgleda čudno.

Nekoliko stotina metara dalje blato koje u potpunosti prekriva asfalt dovoljan mi je znak da sam blizu mesta na kojem je bilo bujica.

„Tu desno, tu je najgore i tu je poginula trudnica", kaže mi kolega kog zatičem na odlasku.

„Slađane", doziva me Dženan Šašić, nekadašnji aktivista za zaštitu obližnje reke Doljanke.

Od borbe za zaštitu reke je odustao, ali od života u Zlatama, kaže mi, neće.

Pokazuje nam ogromne ostatke kamenja koji su se odlomili od obližnjeg brda.

„Po našoj evidenciji, 12 kuća je uništeno do temelja ili u njima ne može da se živi", kaže Dženan.

Denis Šašić, predsednik mesne zajednice Zlate, nada se da šteta uskoro biti sanirana, ali dodaje: „Ne verujem da će ljudi koji su izgubili nekoga hteti da žive ovde".

Na povratku u Sarajevu čitam vest o hitnoj evakuaciji čitavog ugroženog područja i ležem u krevet dok mi se u glavi smenjuju slike užasnih prizora.

Ipak, ujutro su stigle bolje vesti - noć je protekla mirno, a najgore kiše, kažu, prošle su.

Nijaz javlja da je dobro.

„Odlično sam, sunce danas, sve je dobro".

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]