Pesma po pesma, kalem

Razgovaramo sa Stefanom Ilićem, violinistom i pevačem, i Dušanom Popovićem Lipovcem, gitaristom i pevačem „po potrebi“ etno dua „Kalem“.

Kako su se Stefan i Dušan prepoznali?

Stefan: „Nas dvojica smo se upoznali na preporuku zajedničkog prijatelja  jer sam ja pokušavao da nađem dobrog muzičara za kratkoročnu saradnju. Međutim, Dušan je, za razliku od mene,  jedan temeljit čovek  tako da mi je odmah rekao – ili dugoročna saradnja i nešto što će da traje ili ništa! I već posle prvog prebiranja po žicama shvatili smo da smo se našli i „skicirali“ repertoar budućeg dua.“

Da li ste pre toga imali dodira sa tradicionalnom muzikom Srbije i Balkana? Da li ste izvodili narodnu muziku?

Dušan: „ Ja sam kao mali ponekad slušao nešto, recimo, Bilju Krstić i njen „Bistrik“,  ali je onda dugi niz godina narodna muzika bila kod mene „na blok“  jer sam je doživljavao kao šund. Tek pred kraj fakulteta sam shvatio koliko tu ima lepote ali i potencijala za kombinovanje sa flamenkom koji me je fascinirao i koji sam izučavao tokom studiranja u Španiji. Tako je nastao i moj sastav „Spona“ koji se bavio fuzijom balkanskog etna i flamenka. Ali tek kad sam upoznao Stefana počeo sam dublje da razumem narodnu muziku i da učim od njega, jer on ima ogromno i praktično i teorijsko znanje o etno-folku i o muzici uopšte.“

Stefan: „ Ja sam izvodio narodnu muziku, i tradicionalnu i komponovanu, prvo u kulturno-umetničkim društvima, kasnije u Narodnom orkestru RTS-a, a zatim u orkestrima Aleksandra Sofronijevića i Miše Mijatovića i tu sam stekao ogromno iskustvo.“

Da li ste, u vreme kada ste osnovali „Kalem“, očekivali ovoliko interesovanje i popularnost?

Dušan: „Nismo mi, zapravo, ništa očekivali! Mi smo u to ušli da vidimo šta i koliko znamo i možemo. Stefan je hteo da ponudi svoj doživljaj pesme i svoj način interpretacije, a ja sam hteo da produbim znanje i istraživanje jer, i pored sveg školovanja, o etno-muzici nisam znao skoro ništa.Čak većinu ovih pesama koje sada izvodimo nisam nikad ranije ni čuo. I eto, cela ta priča se dobro zakotrljala.“

Ipak, vaša muzika ne diže publiku na noge, više je drži u jednoj ravni, a koncert od 90 minuta prođe kao tren i traži se bis. U čemu je tajna?

Dušan: „Nema tajne, samo drugačiji pristup. Hoćemo da publika oseti energiju pesme, da se stvori jedan intimni odnos između zvuka i teksta i onog koji sluša. Da svaku pesmu pažljivo otprati kao jednu zaokruženu priču i da natenane uživa. A mislim i da ljudi osećaju sa koliko energije i osećanja mi ulazimo  u sve ovo.“ 

Na koji način se obrađuje jedna tradicionalna pesma, šta je to što vas dvojica promenite?

Stefan „Mi stalno tragamo za najboljim pesmama na ovim prostorima. Kad naiđemo na neku koja nam odmah uđe pod kožu, onda u njoj nalazimo i prostor da iskažemo svoj doživljaj te iste pesme. Nekada je to ritam, nekada aranžman same pesme, ili nekoliko taktova iz kojih se izrode nove solo deonice. Nema tu pravila. Praktično u svaku obradu obojica unesemo po nešto svoje.“

"Cigančica" i "Meseče" su vaše autorske pesme. Da li su i one nastale zajedničkim snagama?

Dušan „Naravno! Pesmu "Cigančica" komponovali smo zato što smo hteli da napravimo omaž Romima koji su veliki ambasadori i čuvari stare pesme na svim prostorima, pa tako i na Balkanu. Stefan je osmislio glavnu temu, a ja sam se više bavio formom, ali svakako se to nadopunjavanje mnogo više prepliće. „Meseče“ je ljubavna pesma koju sam ja napisao na letovanju, a Stefan je osmislio violinske deonice i otpevao na svoj način.“

Pretpostavljam da je sa porastom popularnosti porastao i broj gostovanja. Koliko često imate nastupe, gde sve svirate?

Stefan: „Da, nastupi su sve češći što govori da je publika prepoznala dobru pesmu i da hoće da uživa u njoj,  što nas veoma raduje. Gostujemo u Srbiji i regionu, a od prošle godine sve češće i u Evropi.“

I za kraj, zašto baš „Kalem“?

Stefan: „Naziv se nekako sam nametnuo. Balkanskim prostorima su kroz vekove prošli mnogi narodi i svaki od njih ostavio je neki svoj trag koji se „kalemio“ na već postojeću izvornu muziku. „Kalem“ kao dobar kalem koji se dobro primio.“

A kalem koji se dobro primio izrasta u plodno drvo u kome ćemo, nadamo se, još dugo uživati.

Piše: Biljana Marjanović, dopisnica Boom 93 iz Velike Plane