Rekordni požari u Amazoniji: „Ako se ovo nastavi, mi starosedeoci ćemo umreti”

„Ako se ovi požari nastave, mi starosedeoci ćemo umreti".

Rajmundinja Rodrigez da Sousa vodi dobrovoljnu vatrogasnu službu za starosedelačku zajednicu Saititu u brazilskoj Amazoniji.

Njihova zemlja bi trebalo da bude zaštićena Ustavom Brazila.

• Kišne šume Amazonije gore rekordnom brzinom
• Zašto Amazon toliko zna o nama
• Da li je krčenje šuma rasplamsalo požare u Amazoniji

Ali požari divljaju više od 15 dana.

Za njenu brigadu, ova borba je lična.

„Danas vatra ubija biljke, a uskoro će i nas, jer udišemo mnogo dima", kaže ona.

„Vatra je veoma agresivna, ubija sve što joj se nađe na putu".

Njen otac Ademar kaže nam da mu stalni dim izaziva disajne probleme.

„Ne mogu da spavam zbog nedostatka vazduha.

„Zbog toga se budim, imam osećaj da se davim", kaže on.

Amazon su zahvatili najveći šumski požari u poslednje dve decenije.

Ove godine je već spaljeno više od 62.000 kvadratnih kilometara šume, što je površina veća od zemalja poput Šri Lanke ili Kostarike.

Svet se oslanja na Amazon koji apsorbuje mnogo ugljen-dioksida, a ovi požari znače da se sada odatle emituju rekordne količine ovog gasa.

Naučnici, federalna policija i vlada kažu da većinu požara izazivaju ljudi: drvoseče i rudari koji žele da eksploatišu zemljište u Amazonu, ili poljoprivrednici koji ga pretvaraju u pašnjake.

Požari mnogo ređe izbijaju prirodno u vlažnoj, tropskoj kišnoj šumi.

Mnogi požari zahvataju i zaštićene rezervate i zemlju starosedelačkih zajednica, ili kada se slučajno otrgnu kontroli, ili kada ih izazovu ljudi koji žele da prisvoje zemljište.

Rajmundinja kaže da kada njena brigada stigne na mesto požara, često pronađu boce benzina i šibice.

Dok govori, primećuje da se javlja još jedan oblak dima sa drveća.

Ona je sigurna da je to neko namerno izazvao, jer su tamo upravo ugasili vatru uklanjanjem suve vegetacije i napravili su prirodnu prepreku da zaustave širenje požara.

Njen tim je krenuo u istraživanje terena.

Kako se približavamo, oseća se dim.

Pejzaž na putu do mesta požara je kao groblje drveća, srušenog i potpuno pocrnelog.

Teško da ovo može sada može da se nazove prašumom.

Stabla koja još stoje uspravno su ugljenisana i iskrivljena kao izgorele šibice.

Zemlja je prekrivena belim pepelom poput onog koji ostane posle roštilja.

Njen tim pokušava da ugasi vatru prskalicama, pričvršćenim za male plastične posude koje nose kao ruksake.

Nemaju mnogo vode, pa moraju da biraju koji požar da gase.

Problem je u tome što čim se jedan ugasi, počinje drugi.

Poglavica domorodaca Ze Bajaga kaže da su većinu ovih požara podmetnuli ljudi koji „više ne žele blagostanje čovečanstva, ili prirode".

Za sve je kriva nečovečnost, kaže on.

Poslednjih godina, smanjena je seča šuma u Amazoniji.

Ali uprkos pokušajima državnih vlasti da obuzdaju nezakonitu seču, bezakonje je i dalje rasprostranjeno, a prisustvo državnih organa je minimalno.

Neki delovi Amazonije su u privatnom vlasništvu pojedinaca ili kompanija.

Zakon nalaže privatnim vlasnicima da očuvaju 80 odsto prašume na njihovom zemljištu, a ostalih 20 odsto mogu da razvijaju, ali se ne sprovodi na odgovarajući način.

Deo zemljišta klasifikovan je kao zaštićeni rezervat u državnom vlasništvu ili kao autohtoni rezervat.

Međutim, pojedine parcele nisu opredeljene, što znači da nisu u privatnom vlasništvu, niti su stavljene pod zaštitu kao rezervat.

Ta područja su posebno primamljiva za otimanje zemlje.

Kudgod da se vozite ili iz vazduha posmatrate jug države Amazonasa, svuda su uočljivi rudnici, drvoseče i farme.

Dorismar Luiz Barufi dugo već ima svoju zemlju i uzgaja soju u Humaiti u Amazonasu.

Smatra da podmetanje požara nije način da se stigne do obradive zemlje, ali objašnjava zašto je poljoprivreda „eksplodirala" u Amazonu.

Barufi, kao i mnogi drugu smatraju da više zemlje treba da bude produktivno, a ne samo zaštićeno.

„Usled rasta broja stanovnika u ovom području je povećana setva.

„Odabrao sam da uzgajam soju jer je ovo pogodan region, ima mnogo kiše", objašnjava on.

„Verujem da ako radite u skladu sa zakonom, nema problema.

„Ovo mesto obezbeđuje hranu. Ovo je država u kojoj može mnogo da se proizvede.

„Mislim da ovde u Amazonasu ima još mnogo zemlje za obrađivanje".

Međutim, krčenje šuma je loše i za poljoprivrednike.

Što je manje drveća, manje je vodene pare za stvaranje kiše koja je potrebna njihovim usevima, a pojedini poljoprivrednici spaljuju njihove šume da obezbede više zemlje za uzgajanje kultura.

„Ove godine smo loše prošli zbog suše", kaže on.

Požare su možda uglavnom izazvali ljudi, ali ih je pospešila rekordna suša u Brazilu, zbog koje je uobičajeno vlažna vegetacija postala suva kao barut.

Zbog suše je nivo reka pao na istorijski minimum, a skoro 60 odsto zemlje je ugroženo.

Reke u pojedinim delovima izgledaju kao pustara.

Žoao Mendonsa i njegova zajednica žive pored reke.

Ali zbog isušenog korita više ne mogu da se prevoze preko reke, što znači da su odsečeni od obližnjih gradova.

Svakog dana, u zoru, sada moraju pešice da idu do najbližeg grada da vodom napune buriće.

Inače, ovde mogu da se vide delfini kako iskaču iz reke i plave are kako lete iznad njih.

Ali sada, Žoao i drugi meštani moraju na leđima da nose buriće vode i pređu suvo korito reke, prolazeći pored mrtvih rečnih životinja, poput kornjača.

Po vodu idu nekoliko puta dnevno, po velikoj vrućini.

„Ovo je najgora suša koju sam video u životu", kaže Žoao.

„Mnogo je posledica. Ostali smo bez hrane, nema riba.

„Jedan od najvećih problema je odlazak do grada jer je reka isušena.

„Ima starijih, ljudi sa hroničnim bolestima koji moraju idu pešice".

Među onima koji su odsečeni od grada su i Sandra Gomes Vijeira, bubrežni bolesnik, i njena porodica.

„Pre je bilo jednostavnije. Kada bih osetila tegobe, muž bi me kanuom odveo do grada.

„Sada moram da hodam po pesku da bih stigla do grada.

„Ponekad ne mogu ništa da radim, pa mora neko da me nosi", kaže ona.

Jedna od njene tri ćerke morala je da napusti školu.

„Nije mogla da hoda po pesku po vrućini. Nije joj bilo dobro".

Suša je uticala i na prihode.

„Živimo od prodaje proizvoda koje uzgajamo.

„Sada se naši proizvodi kvare i nemamo načina da ih odnesemo u grad".

Uticaj ovih požara i suše na život ljudi u Amazonasu je očigledan, ali je jasna i njihova poruka upućena svima.

„Postoje ljudi koji čak i ne mare za ovakve stvari, koji ne razmišljaju šta će biti sutra", kaže Rajmundinja Rodriges Da Sousa, koja se svakodnevno bori sa požarima.

„Da biste živeli u prirodi, morate o njoj da brinete".

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]