Rusija i Ukrajina: Ljubavna priča veterana i paraolimpijke usred rata

„Bez njegove podrške nikada ne bih mogla da osvojim medalju na Paraolimpijskim igrama", kaže Marija Špatkivska.

Bila je to ljubav na prvi pogled.

Marija i njen suprug Evgen Bukša venčali su se posle devet meseci zabavljanja.

Marija ima 24 godine i rođena je bez dela leve ruke.

Ove godine je prvi put učestvovala na Paraolimpijskim igrama u Parizu i osvojila srebrnu medalju u bacanju kugle.

Evgen je vojnik.

Ranjen je tokom borbi u oblasti oko Luganska na početku ruske invazije u februaru 2022. godine.

Pogođen je gelerom i izgubio je nogu.

Njih dvoje su se upoznali u ortopedskom centru gde je Marija radila kao savetnica za rehabilitaciju.

• „U meni bukti strast za životom”: Čovek bez obe noge postao najpoželjniji muškarac u Ukrajini
• Rat u Ukrajini stvorio armiju amputiranih: Pokretna traka slomljenih tela
• „Zavideo sam ljudima bez udova": Priča ukrajinskog vojnika sa postraumatskim stresnim poremećajem

Odrastanje

Marija je počela da se bavi sportom kada je imala samo osam godina, zahvaljujući treneru u njenom rodnom gradu.

Trener, koji je dugo radio sa sportistima sa invaliditetom, video je potencijal u Mariji i podsticao je da se bavi plivanjem.

„Počela sam da plivam, ali onda je lokalni bazen zatvoren zbog obnove koja je predugo trajala.

„Zato sam odlučila da pređem na atletiku", priseća se Marija.

U početku se okušala u trčanju na duge i kratke staze i bacanju koplja, i od tada većinu vremena provodi vežbajući u teretani i na takmičenjima.

Do 19. godine Marija je već bila poznata atletičarka posle pobeda na nacionalnim takmičenjima u Ukrajini i evropskim prvenstvima u atletici.

Odlazila je u ortopedski centar u gradu Vinici, u centralnoj Ukrajini, radi promene i nameštanja proteze.

Zbog Marijinog iskustva, centar je povremeno pozivao da pomogne oko upotrebe određenih simulatora, a kada je počeo rat u Ukrajini, pitali su je da li bi radila kao savetnica za rehabilitaciju.

„Kada sam prvi put došla da radim u ortopedskom centru, bilo mi je strašno da vidim 19-godišnje vojnike kojima su amputirane obe noge", kaže ona.

„Naravno, sretala sam mnogo ljudi sa invaliditetom na takmičenjima, ali ovo mi je bilo nešto novo.

„Vremenom sam se na to navikla", dodaje.

Kao savetnica za rehabilitaciju Marija često razgovara sa ranjenim vojnicima o sportu i pokazuje im slike i video snimke sportista koji trče na protezama, skaču i bacaju koplje uprkos njihovim invaliditetima.

Videvši te sportiste odlučila je da prestane da nosi protezu.

Upoznajte Aleksandra, vojnog invalida i najpoželjnijeg neženju u Ukrajinu

Upoznavanje

Marija je Evgena upoznala dok je sa njenim pacijentima igrala bilijar, koji je jedna od slobodnih aktivnosti koje organizuje ortopedski centar.

Pričali su o ratu i njihovim povredama i ranama i odmah su se svideli jedno drugom.

Evgen koji je pre rata radio kao električar u fabrici mašina se pridružio vojsci na početku ruske invazije na Ukrajinu.

U februaru 2022. godine pogođen je gelerom u desnu nogu u području oko Luganska, na istoku Ukrajine blizu granice sa Rusijom.

Evgen se seća kako je sam podvezao nogu i tako ostao da leži više od deset sati.

Nogu je izgubio jer nije mogao na vreme da bude evakuisan zbog ruskih dronova koji su neprestano leteli.

Tri meseca posle upoznavanja, Evgen je došao na lečenje u ortopedski centar gde je radila Marija.

Ona je odmah ponudila da bude njegova savetnica za rehabilitaciju, i njihov odnos se vrlo brzo razvijao.

Bila je zadivljena Evgenovom upornošću, dobrotom i iskrenošću, a vojnika je očarala njena vesela priroda i samopouzdanje.

„Zajedno bismo išli u šetnju i često bismo privlačili poglede ljudi.

„Devojka bez ruke šeta sa muškarcem na štakama i bez noge", kaže Marija.

„Od rođenja nemam ruku, tako da sam odavno naučila da ignorišem poglede ljudi.

„Ali Evgenu je to teško padalo, jer je njegova rana još bila sveža", priča ona.

„Jednom je rekao: 'Nemam nogu, ne mogu da hodam'".

„Pa šta", odgovorila sam. „A ja nemam ruku".

Evgen je bio iznenađen da njegova povreda ne predstavlja opterećenje za Mariju, pa ju je ubrzo zaprosio.

Veruje da kad ljudi vide druge koji su u sličnoj situaciji da ih to motiviše da istraju.

Upravo na način na koji je ona bila ohrabrena kada je videla sportiste sa teškom cerebralnom paralizom kako trče na Evropskom prvenstvu za paraatletičare 2018. godine.

Osvajačica paraolimpijske medalje

Evgen je ubrzo dobio protezu i zahvaljujući Marijinom ohrabrivanju, počeo je da vozi bicikl.

Kada je Evgenu otkrila njen dugogodišnji san da se takmiči na Paraolimpijskim igrama, dao joj je punu podršku.

Kako je trenirala tokom godine i čitav mesec provela na sportskom kampu u inostranstvu, osećala je da se njen san polako ostvaruje.

Dve nedelje pre Paraolimpijskih igara je povredila leđa na treningu, ali ni to joj nije stalo na put za Pariz.

„Uvek sam uz sebe imala ukrajinsku zastavu koju su potpisali moji vojnici.

„Moj muž se takođe potpisao i ta zastava mi je dala energiju da se izborim i oporavim", kaže Marija.

I jeste.

Na prvim Paraolimpijskim igrama na kojima je učestvovala, plasirala se u finale u kojem je kuglu bacila 12,35 metara i osvojila srebrnu medalju.

Marija nema nameru da se ovim zadovolji i sada se priprema za Svetsko prvenstvu u atletici na otvorenom koje će biti održano u septembru 2025. godine.

Odlučna je da nastavi da trenira za ovo važno takmičenje, ali za sada želi da više vremena provodi sa njenim suprugom koji je postao njen najveći obožavalac i najjača podrška.

Pogledajte ljubavnu priču stonotenisera na Paraolimpijskim igrama

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]