Rad „na određeno“: Šta kad ugovor ističe u vreme bolovanja

Pravo na bolovanje imaju stalno zaposleni kod poslodavca i oni sa ugovorom na određeno, ali samo za vreme dok im ugovor traje. Izuzetak su trudnice i porodilje, kada poslodavac ne može radnicama da da otkaz za vreme trudnoće i porodiljskog odsustva i ako je datum na ugovoru o radu prošao.

Takođe, u slučajevima kada zaposleni (a to može da bude i otac deteta) koristi bolovanje radi nege deteta ili posebne nege deteta, ne može da dobije otkaz ako mu istekne ugovor o radu na određeno vreme tokom tog odsustva.

U svim ostalim slučajevima, zakon je jasan – istekom ugovora, zaposleni ostaje bez posla i kada je na bolovanju, čime mu prestaje i pravo na bolovanje.

„Ako zaposlenom na određeno vreme ugovor o radu ističe baš u periodu kada je na bolovanju, radni odnos im prestaje i to je – to. Oni naravno zadržavaju zdravstveno osiguranje po osnovu nezaposlenosti (prijavom u Nacionalnu službu za zapošljavanje) i mogu da ostvare druga prava po osnovu osiguranja za slučaj nezaposlenosti, ali nemaju prava na bolovanje jer je ono pravo na odsustvo sa rada – a oni više ne rade“, objašnjava za portal N1 Mario Reljanović, sa Instituta za uporedno pravo.

Ugovor o radu na određeno vreme je u tom smislu, kako navodi Reljanović – neumoljivo postavljen.

„Osim za izuzetke (kod trudnica i porodilja i zaposlenih koji su na odsustvu radi nege deteta i posebne nege deteta), radni odnos može ‘opstati’ samo ako zaposleni i poslodavac zaključe aneks kojim se produžava postojeći ugovor, ili sklapa novi ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme“, pojašnjava naš sagovornik.

Koliko ljudi radi „na određeno“
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji oko 380.000 ljudi radi poslove po ugovorima na određeno vreme (Anketa o radnoj snazi 2023).

Muškaraca sa ovakvim ugovorima je 191.000, a žena 189.000.

Razlog zbog kojeg najviše zaposlenih radi po ugovoru na neodređeno, čak 68,8 odsto je – što ne mogu da nađu posao na neodređeno vreme. Da im je posao dostupan samo uz ugovor na određeno navodi 10,8 odsto zaposlenih.

Ima i onih, ali znatno manje, svega 6,8 odsto, koji prema podacima zvanične statistike – ne žele posao na neodređeno vreme.

Šta kaže zakon – kada ugovor može da bude „na određeno“
Zakon o radu propisuje da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, i to „za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba“.

„Poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu na određeno vreme na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca“, precizira se u Zakonu.

Prekid kraći od 30 dana ne smatra se prekidom perioda.

Zakon predviđa da ovakvi ugovori na određeno vreme mogu da se zaključe i ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, zatim za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, potom sa stranim državljaninom, na osnovu dozvole za rad, kao i za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca „čiji upis u registar kod nadležnog organa u momentu zaključenja ugovora o radu nije stariji od jedne godine, na vreme čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci“.

Ugovor o radu na određeno može da se sklopi i sa nezaposlenim kojem do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do pet godina.

„Ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme“, predviđeno je Zakonom o radu.