Stigmatizacija mentalnog zdravlja: Šta sprečava muškarce da traže pomoć?

Rezultati ankete „Novembar - mesec muškaraca: Anketa o muškoj stvarnosti“ pokazali su da većina muškaraca koja je učestvovala u anketi nema naviku da redovno posećuje psihologa ili psihoterapeuta.

Od 56 ispitanika, 44 je navelo da ne posećuje redovno psihologa ili psihoterapeuta. Od tog broja 52,3% njih nije ni osetilo potrebu za razgovorom sa psihologom/psihoterapeutom.

Najčešći razlozi koje su ispitanici naveli za neodlazak psihologu jeste da su probleme rešavali sami ili su verovali da ih mogu rešiti sami. Neki od ispitanika nemaju poverenja u psihologe ili nisu uspeli da nađu “dobrog”, dok je kod pojedinih razlog finansijske prirode. Jedan ispitanik naveo je da je razlog osuda porodice.

Ono što među odgovorima zabrinjava jeste to što se neki muškarci radije odlučuju da svoj problem reše sami nego da se obrate stručnom licu.

Jedan od odgovora ukazuje na to i da postoji svest da bi bilo bolje posetiti psihologa: “Uvek sam mišljenja da ću do odgovora doći sam. Tu grešim”.

Odgovor u kome se spominje osuda porodice govori da u društvu i dalje postoji stigma kada je mentalno zdravlje u pitanju.

U pitanju je globalni problem. Naime, podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da su muškarci često manje skloni da potraže pomoć stručnjaka. Razlog su društvena očekivanja i stigme, kao i koncept “jakog muškarca”. 

Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je broj muškaraca koji izvrši suicid veći nego broj žena, iako žene češće dobijaju dijagnozu depresije. To pokazuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku. Naime, u periodu od 2013. do 2022. godine, broj muškaraca koji je izvršio samoubistvo je tri puta veći nego broj žena. 

Slika je, prema podacima koje smo dobili iz Policijske uprave u Požarevcu, ista i na lokalnom nivou. Suicid je češći kod osoba muškog pola. 

O ovoj temi Boom 93 ranije je razgovarao sa psihologom Nemanjom Đorđevićem.

Govoreći o mogućim razlozima za to što je broj samoubistava veći kod muškaraca, Đorđević se tada osvrnuo na kulturološki obrazac ”jakog muškarca”, trenutne ili buduće glave porodice, koji mora da pokaže da može da se nosi sa svim izazovima postavljenim pred njim i onima koji od njega ”zavise”.

„U takvom kulturnom obrascu, teško je priznati i sebi da postoji problem čije rešenje prevazilazi naše sposobnosti. Verujem da se ovde nalazi deo odgovora na pitanje većeg broja smrti samoubistvom kod muškaraca“, rekao je Đorđević.

Da se ovaj koncept i dalje neguje u našem društvu, i to od malih nogu, svedok je verovatno svako od nas. Koliko ste samo puta čuli da se muškom detetu govori da prestane da “plače kao devojčica” ili, jednostavno, da ne plače zato što “muškarci ne plaču”? Da li ste kao roditelj i sami izgovorili slično svom muškom detetu?

Od malih nogu se dečacima ovakve emocije predstavljaju kao slabost. Takvi stereotipi dovode do toga da i kasnije u životu o svojim emocijama ne progovaraju, već ono što ih muči nose u sebi, kao i da su, što se vidi u nekim od odgovora naše ankete, ubeđeni da se sa problemom mogu nositi sami.

Ipak, nespremnost da se obrate psihologu ne potiče samo od predrasuda vezanih isključivo za koncept “muškosti”. Predrasude u društvu postoje i prema mentalnim bolestima uopšte.

„Nije neobično da deca ili unuci slučajno otkriju da je neko iz njihove porodice u prošlosti bio lečen, odnosno imao psihopatološke teškoće. Ovde dolazi do izražaja fenomen pluralističkog neznanja koji je jako ukorenjen u patrijarhalnim društvima. Nije nikakva retkost da čujete osobu kako kaže da neće kod psihologa jer nije’luda’, vodeći se time da samo ona ima takve probleme i da mora sa njima sama da se izbori. U pitanju je strah od stigme koju donosi bilo kakav kontakt sa svakim zanimanjem koje ima pojam ’psiha’ u svom nazivu. Dosta se radi na emancipaciji ovakvog stanja, ali jedan dobar deo populacije ipak ostaje nedosegnut“, objasnio je ranije za Boom 93 Nemanja Đorđević.

Potiskivanje psiholoških problema može prouzrokovati i druge probleme. Jedan od njih su bolesti zavisnosti. Đorđević je u ranijem razgovoru naveo da bi se, prateći rad kliničkih psihologa na ovom polju, reklo da je potiskivanje presudan uzrok razvoja bolesti zavisnosti. Kompletan razgovor pročitajte na LINKU. 

Jedan od glavnih zaključaka naše ankete bio je taj da problemi muškaraca nisu samo rodno zasnovani, već više postoje zbog stanja u sistemu.

Ovo se može preslikati i na odgovore koji se tiču mentalnog zdravlja. 

Neki od ispitanika navodili su da im je poseta psihologu/psihoterapeutu isuviše skupa. Ukoliko imamo u vidu podatak da su sve opštine u Braničevskom okrugu u septembru imale prosečnu zaradu nižu od republičkog proseka, a da u pet opština prosečna zarada ne doseže ni iznos medijalne zarade, jasno je zbog čega je psihoterapija ili poseta psihologu za određene građane skupa, iako je zdravlje, kako fizičko, tako i mentalno – neprocenjivo.

Drugi problem koji bi se mogao povezati sa problemima u sistemu u kome živimo jeste to što su pojedini učesnici u anketi navodili da ne posećuju psihologe/psihoterapeute jer nemaju poverenja u njih.

“Ne verujem im. Isuviše ih je završilo kurseve.”

“Zbog sumnje u iste. Nekako verujem da većina tih ljudi nije dovoljno stručna. A i finansije su mi bile razlog.”

Ovakvi odgovori ukazuju na složen problem, a jedan od njegovih segmenata jeste da pojedini građani nemaju poverenja u obrazovne institucije, a samim tim ni u kadar koji se na njima obrazuje. 

Ono što takođe može da doprinese utisku nestručnosti kod stanovništva jesu i društvene mreže, koje pružaju prostor da o različitim temama, uključujući i psihološke, govore oni koji za to nisu stručni. 

Sve promene kreću od nas samih. Prvo što možemo uraditi kao roditelj, stariji brat ili sestra ili dr. jeste da osvestimo kod dece da je u redu pokazivati emocije, bez obzira na pol. Takođe, neophodno je sistemski pristupiti osvešćivanju važnosti mentalnog zdravlja – kroz obrazovanje, a kasnije i kroz dostupnu psihološku podršku na poslu, ali i veći broj psihologa i psihijatara u državnim zdravstvenim ustanovama.

Primer dobre prakse jeste globalna kampanja “Movember”, kada se tokom čitavog novembra stavlja poseban akcenat kako na fizičko, tako i mentalno zdravlje muškaraca. Ipak, razgovor o ovim temama ne treba ograničiti samo na jedan mesec, već svest treba graditi konstantno.

Ukoliko vam je potrebna pomoć:

Nacionalna SOS telefonska linija radi 24 časa dnevno, svakog dana u godini, a pozivi su besplatni.

Broj telefona je 0800/309-309

Svim zainteresovanim građanima i svima kojima je pomoć potrebna (osobama u krizi, njihovim porodicama, prijateljima, kolegama i okolini) dostupan je multidisciplinarni tim edukovanih profesionalaca iz domena mentalnog zdravlja 24 časa dnevno.