Sve će biti bolje: Razumevanje toksične pozitivnosti i pronalaženje balansa

Priče i mitovi: Lekcije o emocijama

Na početku epizode, psihoterapeut Slobodan Matić nas podseća na grčki mit o Pandorinoj kutiji, kroz koji simbolično učimo o suočavanju sa neprijatnostima i očuvanju nade:

„Zevs je poslao sve jade – neprijatne emocije, zavist, tugu, bolesti – ali na kraju je ostavio nadu. Ne zato što je dobar, već zato što nam nada omogućava da izdržimo sve to,” objašnjava Matić.

Ipak, kada nade postane previše, a realnost ostane zanemarena, ulazimo u sferu toksične pozitivnosti.

Šta je toksična pozitivnost?

Toksična pozitivnost se javlja kada insistiramo na optimizmu i ignorisanju negativnih emocija, kako sopstvenih, tako i tuđih. Prema Matiću, ovo je pokušaj negiranja realnosti:

„To je želja i potreba da se stalno bude srećan, raspoložen, optimističan. Međutim, jedini način da se to postigne jeste negiranje realnosti.”

Primeri toksičnih odgovora:

„Sve se dešava sa razlogom.”
„Nemoj biti negativan/a, sve je to u tvojoj glavi.”
„Samo misli pozitivno!”
Kako objašnjava Matić, ovakvi odgovori mogu osobu naterati da preispituje sopstvene emocije, stvarajući osećaj stida i neadekvatnosti. Osim toga, oni ne rešavaju problem niti pružaju pravu podršku.

Razlika između zdrave i toksične pozitivnosti

Aleksandra Bučko, autorka i voditeljka, postavlja ključno pitanje: „Gde je granica između zdrave pozitivnosti i toksičnih fraza koje nas samo još više frustriraju?”

Slobodan Matić daje konkretan primer:

„Pozitivna sam unatoč okolnostima” je zdrava pozitivnost. Toksična bi bila „Sve mora da bude dobro i pozitivno”. Zdrava pozitivnost priznaje realnost, ali ostavlja prostor za optimizam.”

Zdrava pozitivnost se ogleda u empatiji i prihvatanju osećanja, dok toksična pozitivnost zanemaruje realne probleme i preplavljuje osobu lažnim optimizmom.

Zašto smo često toksično pozitivni?

Matić objašnjava da toksična pozitivnost često proizlazi iz nesposobnosti suočavanja sa tuđim emocijama:

„Biti uz nekoga i empatizovati je teško. Lakše je reći 'biće bolje' nego žvakati sa nekim njegove emocije.”

Dodaje i da ljudi koji negiraju sopstvene neprijatne emocije često razvijaju obrazac preteranog optimizma kao mehanizam odbrane:

„Ako neko ima zabranu na neprijatna osećanja, kroz život će ih potiskivati, a da bi to pokrio, prenaglašavaće pozitivne.”

Kratkoročno, ovo može funkcionisati, ali dugoročno vodi ka emocionalnim problemima poput anksioznosti, paničnih napada ili zavisnosti od alkohola i psihoaktivnih supstanci.

Kako pružiti pravu podršku?

Kada se suočimo s tuđom patnjom, naša prva reakcija često je pokušaj rešavanja problema, ali prava podrška dolazi kroz prisustvo i empatiju. Matić naglašava važnost normalizacije osećanja:

„Najbitnije je staviti osobi do znanja da je u redu kako se oseća: 'U redu je da se tako osećaš. Nisi lud/a. Tu sam uz tebe. Šta mogu da uradim da ti pomognem?'”

Primer boljeg odgovora:
Osoba A: „Imam osećaj da se sve ruši. Stalno sam pod stresom zbog posla i privatnog života.”
Osoba B (bolje): „Izgleda kao da se nosiš s mnogo stvari odjednom. Hajde da pričamo o tome ako želiš.”

Razvijanje emocionalnih veština

Da bismo se nosili sa životnim izazovima na zdrav način, potrebno je razviti niz sposobnosti:

Celovitost – Sposobnost da vidimo situaciju onakvom kakva jeste, sa svim njenim aspektima – i dobrim i lošim.
Neutralizacija emocija – Pretvaranje intenzivnih emocija u korisne alate za delovanje.
Tolerancija na frustraciju – Prihvatanje da život donosi izazove i da je suočavanje sa njima ključno za razvoj.

Matić ističe:

„Frustracija je kao teretana za naš um. Ako je izbegavamo, mišići naše psihe atrofiraju.”

Ključne poruke epizode

Empatija je najvažnija. Prihvatite osećanja drugih, umesto da ih preplavljujete savršenim rešenjima.
Razvijajte emocionalne veštine. One nam pomažu da balansiramo između pesimizma i preteranog optimizma.
Prava podrška ne mora da rešava problem. Najvažnije je da osoba zna da nije sama.
Matić zaključuje:

„Mnoge loše stvari dolaze iz najboljih namera. Najvažnije je biti prisutan i prihvatiti tuđa osećanja.”