Međunarodna agencija za energiju: Rast interesovanja u svetu za razvoj nuklearne energetike

IEA je u izveštaju „Na putu u novu eru nuklearne energije“ ocenila da su nov impuls za to politika, investicije i tehnički napredak.

Kao primer su navedene male modularne atomske centrale (SMR), za koje se navodi da se brže grade, da su jeftinije i privlače interesovanje privatnog sektora. SMR bi do 2040. godine mogle da imaju kapacitet od 80 GW, što bi činilo 10 odsto ukupnih nuklearnih kapaciteta u svetu, piše u izveštaju.

Nuklearne centrale, ;kao drugi po veličini – posle hidroelektrana, izvor električne energije sa niskom štetnom emisijom gasova, ; danas proizvode manje od deset odsto ukupne električne energije u svetu, piše u izveštaju IEA, međuvladine organizacije koja je godinama zagovornik razvoja nuklerane energije.

U studiji piše da je većina nuklearnih centrala u svetu u zemljama razvijene privrede, ali su mnoge izgrađene pre više desetina godina.

Sada se „globalna mapa nuklearne energije se menja, i većina projekata se gradi u Kini, koja će do 2030. godine po nuklearnim kapacitetima preteći i SAD i Evropu“, a „veliki igrač u oblasti nuklearne tehnologije je i Rusija“, navodi se u izveštaju.

U svetu se grade 63 nuklearne elektrane, a od 52 reaktora čija je izgradnja počela posle 2017 godine, 25 se, po podacim IEA, gradi po kinskoj tehnologiji, a 23 po ruskoj. Sve nuklearne elektrane izgrađene od 2020. godine ;ili se još grade, zasnovane su ;isključivo na ruskoj ili kineskoj tehnologiji.

Izveštaj pokazuje da su u skladu s tim ;geografski veoma koncentrisani proizvodnja i obogaćivanje uranijuma za nuklearno gorivo.

Sada je tako više od 99 odsto kapaciteta za obogaćivanje uranijuma u četiri zemlje snabdevača, a po kapacitetima je najjača Rusija sa udelom od 40 odsto, rekao je izvršni direktor IEA Fatih Birol.

On je ocenio da takvo izuzetno koncetrisano tršište za nuklearne tehnologije, proizvodnju i obogaćivanje uranijuma predstavlja potencijalni rizik za budućnost i podvukao potrebu veće diverzifikacije lanaca snabdevanja.

„Danas je jasno da je u toku snažan povratak nuklearne energije koji je IEA prognozirala još pre nekoliko godina“, rekao je Birol.

Birol je reko da se u svetu upravo grade novi kapaciteti za više od 70 GW, što je najviše za 30 godina, a da je i više od 40 zemalja širom sveta odlučilo da uvrsti i taj izvor energije u svoj energetski sistem.

U svetu radi ukupno 420 nuklearnih centrala, a u proteklih pet godina zemlje širom sveta su odlučile da produže životni vek više od 60 elektrana, piše u izveštaju agencije čije je sedište u Parizu.

Po učešću struje iz nulearne energije u energetskom miksu u svetu 2023. godine je na prvom mestu bila Francuska, koja je 65 odsto svoje struje dobila iz nuklearki.

Odmah iza nje je Slovačka, sa nešto manje od 65 odsto, a slede Ukrajina, Mađarska sa oko 45 odsto, Finska, Belgija, Bugarska, Češka, koja je na oko 40 odsto, Belorusija, Slovenija i Švajcarska, koja je 2023. 35 odsto svojih potreba za strujom podmirivala iz atomske centrale.

Po instaliranim nuklearnim kapacitetima u razvijenim zemljama, na kraju 2023. godine prve su bile SAD, a sledile su Francuska, Japan, Kanada, Španija, Švedska i Velika Britanija. Ubedljivo najveći deo tih elektrana stariji je od 20 godina, a mnoge su starije i od 40 godina.

Među rastućim privredama, prva je Kina čije su nuklearne centrale uglavnom mlađe od 20 godina, a iza nje su Rusija, Ukrajina, Indija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Pakistan i Bugarska.