Ratari Srbije: Još nismo dobili subvencije za 2024, zadužujemo se po kamati od jedan odsto mesečno

Predsednik Udruženja poljoprivrednika „Stig“ Nedeljko Savić rekao je da u tom kraju oko 20 odsto poljoprivrednika još nije dobilo subvencije za seme od po 10.000 po hektaru iako su rešenja dobili pre dva meseca, a novac je trebalo da se isplati do kraja 2024. godine, kako je obaćao premijer u ostavci Miloš Vučević.

„Očekujemo da Uprava za agrarna plaćanja nastavi isplatu subvencija bez obzira što je premijer dao ostvku. Ministarstvo poljoprivrede je obećalo da će do kraja januara izaći pravilnik o semenu kako bi mogli da konkurišemo za subvenciju za seme do 17.000 dinara po hektaru za ovu godinu, ali tog propisa još nema“, rekao je Savić.

Naveo je da još nema ni pravilnika o faktičkom korišćenju zemljišta za koje ne može da se obezbedi ugovor o zakupu zbog toga što nije završena komasacija, a u Stigu je takve zemlje oko 60 odsto u ukupnoj površini obradive zemlje.

Na tu zemlju poljoprivrednici bi, prema potpisanom sporazumu, takođe trebali do dobiju subvencije.

Prošle godine, prema njegovim rečima, ko je sejao pšenicu imamo je neku malu zaradu, a proizvođači kukuruza i suncokreta su „badava“ radili.

„Ove godine će subvencije, ako ih dobijemo pojesti poskupljenje repromaterijala“, rekao je Savić i dodao da je mineralno đubrivo AN u decembru prošle godine koštalo 38 dinara po kilogramu, a sada je 45 dinara za gotovinsko plaćanje, a 51 za kredit na agrokarticu.

Đubrivo urea za prihranu pšenice koštalo je, kako je rekao, krajem prošle godine 48 dinara za kilogram, a sada je 55 dinara za gotovinsko plaćanje i 61 ako se plaća na odloženo. Subvencije će, kako je istakao „pojesti“ poskupljenje repromaterijala. Savić je rekao da problem berze nije rešen, da na izvozu ratarskih proizvoda zarađuju strane firme, a da domaći trgovci dobijaju maržu bez obzira na cenu, dok poljoprivrednim proizvođačima ne ostane ni da prežive bez duga.

Matković: Ministarstvo obećalo subvencionisane kredite – još ih nema

Predsednik Skupštine Udruženja poljoprivrednih proizvođača Subotice Miroslav Matković rekao je da je resorno Ministarstvo obećalo subvencionisane kredite, ali da je januar na kraju, a tih zajmova nema.

„Država duguje i po dva meseca na ime povraćaja za akcizu od 50 dinara po litru dizela iako je obećala da će taj novac vratiti u roku od dve nedelje. Ni opština Subotica nije isplatila subvencije za kupovinu mehanizacije iako je trebalo da to učini do kraja prošle godine, ovih dana je započela, ali to kilavo ide“, rekao je Matković.

Naveo je da su sada porasle cene ratarskih proizvoda i da se pšenica otkupuje po 26 dinara za kilogram, a zbog nestašice novca poizvođači su morali da je prodaju, posle žetve po 20-21 dinar za kilogram.

Još gore je, kako je istakao, sa cenom ječma koji je prodat za 17-18 dinara po kilogramu, a sada trgovci nude 28 dinara.

Dodao je da su mnogi poljoprivredni proizvođači u minusu, posebno oni koji su uzimali zemlju u zakup da bi je obrađivali jer su morali da plate rentu.

Poljoprivrednici koji koriste dizel po subvencionisanim cenama Naftne industrije Srbije kažu da je jedino razumno što je još šest meseci zadržana cena od 179 dinara za litar, ali da mnogi ne koriste to gorivo jer su im te pumpe udaljne i ne isplati se da troše gorio na odlazak.

Neki od njih su, kažu, čak testirali potrošnju dizela i rekli su da to gorivo nije podjednako kvalitetno kao kada se kupi po punim cenama. Na to ukazuje, kako su naveli povećna potrošnja za 20 odsto, pa novac koji se uštedi na nižoj ceni izgubi se na većoj potrošnji.

Nova obaveza poljoprivrednika i preduzetnika koji robu plasiraju na tržište je, kako najavljuju iz poljoprivrednih stručnih službi, da oni moraju da završe obuku za upotrebu sredstava za zaštitu bilja.

Da bi dobili sertifikat, poljoprivrednici prethodno treba da prođu jednodnevnu obuku na kojoj će čuti pre svega o negativnom uticaju nepravilne primene pesticida na zdravlje i život ljudi i životinja i na životnu sredinu.

Sertifikati će važiti pet godina, nakon čega će morati da ih obnove. Za dobijanje sertifikata plaćaće osnovne takse, kao i samu obuku.

Taj dokument poljoprivredni proizvođači će morati da ponesu u poljoprivrednu apoteku kada kupuju zaštitna sredstva i to prema strukturi svoje poljoprivredne proizvodnje, onako kako je pojedinačni poljoprivrednik prijavio u e-agraru.