Vojinović: Uvek se komentariše izgled, a ne ono za šta se žena zalaže

Kako kaže, da se pridruži FemIn Kolektivu motivisalo ju je negativno iskustvo koje je doživela prošle godine.

„To je bio možda glavni okidač da se neke stvari u mom životu okrenu. Jako veliku pomoć sam imala od FemIn Kolektiva što se toga tiče, i na tome sam jako zahvalna. Nešto dobro je proizašlo iz nečeg lošeg. Nadam se da neko ko može da se pronađe i neko ko može da se poistoveti sa ovim može da nam se obrati ako želi i da zajedno prebrodimo i rešimo neke stvari“, rekla je Vojinović.

Biti aktivistkinja jednog feminističkog udruženja Anđela ocenjuje kao vrlo kreativan posao, što se njoj posebno sviđa jer njena struka nije takva.

“Ja sam neko ko jeste kreativna osoba. Pored toga što je kreativno, jako je i borbeno nastrojeno jer se mi susrećemo sa raznim preprekama u ovom poslu što se tiče osuđivanja i neprihvatanja. Raznih predrasuda tu ima, ali u suštini je jedan jako lep posao. Možemo slobodno da kažemo da je to posao, ali možemo da kažemo i da je hobi jer kao eto aktivizam je nešto što nije zanimanje, nego stvar izbora”, navodi Anđela. 

Kada je vidljivost žena u javnom prostoru u pitanju, Anđela Vojinović kao jedan od ključnih problema izdvaja to što ljudi, prema njenim rečima, smatraju da žene ne mogu da iznesu određene funkcije. 

“To je možda najveći problem u našem društvu jer, ako je žena na određenoj poziciji, ona se ne shvata ozbiljno. Smatram da žene jako lepo mogu da se nose sa raznim problemima, mžda čak i bolje nego muškarci u nekim sferama, a to mnogo ljudi osuđuje. Osobe treba da posmatramo kao osobe i da gledamo njihove kvalitete, a ne da li je neko žena ili muškarac. Mislim da to konačno treba da bude prevaziđeno”, kaže naša sagovornica.

Kao jedan od problema sa kojima se susreću žene na vodećim pozicijama izdvaja nedostatak poštovanja. 

“Na primer, ako je žena na nekoj vodećoj poziciji i ako treba da bude šefica nekom zaposlenom koji je muškog roda, automatski će dobiti nepoštovanje. Nadam se da to nije u većini slučajeva tako, ali iz nekog mog iskustva – jeste”, rekla je Vojinović. 

Kada su žene u javnom svetu u pitanju, problem postoji i u medijima. Kako kaže, mizoginija se može videti i u samim naslovima.

“Katastrofalno je kako neki mediji rade i mislim da bi tome trebalo da se stane na put. Organizacija Fem Media iz Niša se bavi tim pitanjem. Imamo naslove  “Skandalozno, pevačica, na primer, ta i ta obukla kratku suknju, pokazala te i te atribute”. Nećete nikad tako naći za nekog muškarca. To je klasična seksualizacija na svim poljima. Nebitno da li su oni glumice, da li su političarke, da li su voditeljke, uvek imamo takve komentare. Ili ako je neka novinarka izašla, evo recimo, na proteste, uglavnom se komentariše njen fizički izgled. Nema veze šta ona radi, za šta se žena zalaže, kako radi taj svoj posao. Uvek i svuda će biti prokomentarisan njen fizički izgled i to što je žena”, objašnjava Vojinović.

FemIn Kolektiv prisustvovao je forumu u Nišu koji je bio posvećen izveštavanju o ženama. Kako nam je objasnila Anđela, deo je bio posvećen izveštavanju o femicidu. Prema njenim rečima, u mnogim medijima reč „femicid“ se i ne koristi.

“To nije samo ubistvo zato što je ta žena nastradala samo iz razloga zato što je žena. I onda imamo naslovnu stranu “Ubio ženu”, onda imate obavezno ime, prezime, datum, godište, imate sliku mesta zločina, imate sliku kuće, ulice, sve je opisano radi neke intrige, da to bude vidljivo, da upada ljudima u oči, a u stvari to tako uopšte ne treba”, rekla je ona.

Kako kaže, niko ne razmišlja kakvu će to poruku preneti javnosti i kako će ljudi to shvatiti. 

„Na kraju krajeva, niko ne razmišlja, ako je to videla neka osoba sa potencijalnim takvim mislima, da li će njoj to biti podstrek da uradi neko loše delo ili će da je opameti. Ja mislim da neće da je opameti, zato što mi imamo sve više i više femicida, sve više i više napada na žene, pokušaje ubistva. Feminističke organizacije se zalažu da i to promene, između ostalog, jer vi nikad ne znate ko će to da pročita i kakav okidač će to izazvati u nekoj osobi”, objašnjava Vojinović.

U manjoj sredini poput Požarevca najveći problem za vidljivost žena je mentalitet. Kako kaže naša sagovornica, i dalje se živi u patrijarhatu. 

“Poprilično smo nerazvijeni i nemamo ni adekvatne institucije, niti bilo šta drugo. FemIn Kolektiv je jedina feministička organizacija u Braničevskom okrugu. Nadam se da nećemo biti jedini. Nadamo se da ćemo nekako moći uz ovu organizaciju da podignemo svest mladim devojkama i ženama. I muškarcima isto tako treba da se podigne svest zato što ovo što mi imamo danas je jedna jako ružna slika društva”, kaže Anđela.

Smatra da je ženama u većim gradovima lakše da budu prepoznate, jer su, prema njenom mišljenju, ljudi su malo širih shvatanja. 

“Recimo, imaju više mogućnosti za edukaciju, mogu da malo prošire svoje vidike, a ženama koje su iz nekih manjih sredina je to dosta teže. Neka ruralna naselja, ruralne opštine nemaju ni adekvatno mesto gde bi žene mogle da se edukuju i da možda nešto više postignu. Neko ko bi možda i želeo nešto da promeni, mora da ode negde dalje. Zato smo mi ovde na lokalu da pomognemo svim devojkama, ženama, muškarcima, dečacima da prošire svoje vidike i nešto novo nauče i da malo napravimo ovo društvo lepšim”, navodi naša sagovornica.

Prema njenom mišljenju, aktivistkinje nisu dovoljno vidljive u Srbiji, jer se susreću sa predrasudama i negativnim komentarima. Ipak, misli da se one sa tim uspešno nose.

“Evo samo jedan od primera su, na primer, Telegram grupe. Dosta je njih ugašeno, radi se dosta na tome, radi se na nekim izmenama zakona. Tako da smatram da to ide u jako lepom uzlaznom putanju. Smatram da će to za godinu dana biti mnogo, mnogo bolje nego sada”, kaže ona. 

Što se tiče aktivistkinja u našoj lokalnoj zajednici, mislim da su one nevidljive.

“Nemaju dovoljno prostora gde bi mogle da iskažu neke svoje ideje, gde bi mogle da pronađu ljude koji su istomišljenici i sa kojima bi, na kraju krajeva, mogle i da sarađuju. Mi smo do sada imali jako lep odziv. Novonastala smo organizacija, a opet smo se naišli na dosta pozitivnih mišljenja i pristalica. Nadam se da ćemo ih otkrivati što više i da će i oni nas otkrivati. Jako mi je drago što imamo podršku lokalnih medija, da bi to moglo što više da se čuje”, rekla je Anđela.

Tokom svog aktivističkog rada i sama se susrela sa predrasudama.

“Imali smo možda nekih par negativnih komentara i dobacivanja kada smo sa devojkama iz Centra za devojke iz Niša imali performans “Žensko groblje” ovde u Tabačkoj čaršiji. Performans je predstavljao spomenik svim ženama ubijenim u femicidu. Naš zadatak je bio da određen vremenski period stojimo sa natpisom na grudima, gde je pisalo ime žrtve, ko ju je ubio i kako. Kada su ljudi prolazili i kada su videli, neki su se krstili, neki su dobacivali, imali smo neke pogrdne komentare na društvenim mrežama u vezi sa tim”, kaže ona.

Ipak, iako nekome može da se ne svidi ono što rade, smatra da je više posredi bilo neshvatanje. 

“Da su oni zaista stali i pitali o čemu se radi, mislim da bi potpuno drugačiju percepciju imali o tome. Pošto sam i ja učestvovala u performansu, videla sam, dok sam stajala, eku grupu dečaka koji su uzrasta možda prva godina ili druga godina srednje škole eventualno. Par njih je dobacivalo i davalo pogrdne komentare. Onda je jedan iz te grupe stao i prišao. Okrenuli su se, pogledali, videli štand, videli o čemu se radi. Imamo tu potpuno neinformisanost. Mnogo je lakše nešto osuditi, a ne informisati se”, navodi naša sagovornica.

Govoreći o problemama žena u javnim sferama, u razgovoru sa Anđelom Vojinović dotakli smo se i žena u politici.

“Mislim da tu žene doživljavaju jako veliku osudu zato što muškarci sebe smatraju liderima i smatraju da oni rade taj posao najbolje. Jednostavno ne žele da ženi dozvole neku malo veću funkciju. A mislim da bi žene jako lepo mogle da se snađu na tom polju”, kaže naša sagovornica. 

Takođe, smatra da su žene u politici osuđivane i od strane građana.

“Imamo ljude koji su mišljenja da žene apsolutno ne treba time da se bave. Komentarišu kako politika nije za žene. Ja mislim da je apsolutno sve za svakoga, zavisi ko šta voli da radi, ko se u čemu pronalazi i, naravno, kako taj neko, taj posao obavlja. Selekcija treba da bude na osnovu toga, a ne na osnovu roda”, ističe Vojinović

Ipak, smatra da u nekim sferama i muškarci mogu biti manje vidljivi nego žene. Navela je primer pevačica, manekenki, glumica.

“Nažalost, imamo i tu lošu stranu da se neko služi time što je žensko. Ali opet i to nije baš potpuno tako zato što ljudi na ekranima više vole da vide žensku osobu jer im je lepo za oko. To nije dobro, zato što mi opet ženu posmatramo kroz to da je ona lepa da sedi sređena. Daću primer ministra i sekretarice. Uvek je lepše da uz ministra stoji sekretarica koja će biti sređena i lepa. Ona na tom poslu ima veću prednost samo iz zato što lepo izgleda. Ni zbog čega drugog”, rekla je Anđela.

U javnosti se često raspravlja o rodno senzitivnom jeziku. Kako je navedeno u Priručniku za upotrebu rodno senzitivnog jezika, on je faktor koji u najvećoj meri utiče na veću vidljivost žena u javnom životu.

Mišljenje Anđele Vojinović je da rodno senzitivni jezik može pomoći u povećanju vidljivosti žena. Ipak, ističe da su i povodom ovog pitanja prisutni negativni komentari.

“Čak sam i ja bila skeptična prema tome. Nije mi prirodno zvučalo. A kad malo bolje razmislim, pa jeste prirodno, zašto ne bi bilo?  Imamo doktora i doktorku. Zašto je žena advokat, a nije advokatica? Zašto je to nekom neprirodno?”, navodi ona.

Takođe, smatra da većoj vidljivosti žena mogu doprineti feminističke organizacije poput FemIn Kolektiva.

“Mi želimo da napravimo jedno mesto gde će se ljudi osećati komforno, kako volimo da kažemo, da napravimo soft atmosferu. Želimo da se ljudi osećaju prijatno, da njima bude lagodno, da jednostavno mogu da budu to što jesu. I mislim da možemo dosta da im pomognemo što se tiče i edukacije i možemo dosta da ih osnažimo da izađu i kažu šta im se dogodilo, da zatraže pomoć, da dobiju prostor da nešto urade. Dok mi ne krenemo da menjamo neke stvari i dok ne ustanemo sa svojih stolica, dok ne ostavimo telefone i društvene mreže, nećemo ništa drugo postići”, zaključuje Anđela.