Društvo

Udruženja upozoravaju na nedovoljnu transparentnost u izradi novog zakona o zaštiti vazduha

Foto/ Pixabay zagađenje

Foto/ Pixabay zagađenje

Udruženja koja se zalažu za zaštitu životne sredine upozorila su danas na nedovoljnu transparentnost i ograničene mogućnosti javnosti i stručnih aktera da učestvuju u procesu izrade novog zakona o zaštiti vazduha, navodeći da predložene izmene ne rešavaju ključne probleme.

U zajedničkom saopštenju 20 udruženja navodi da je javna rasprava o Nacrtu zakona počela 15. januara 2025. godine i da je organizovana uz poštovanje minimalnih standarda za uključivanje javnosti.

Imajući u vidu ozbiljnost problema zagađenja vazduha u Srbiji, udruženja smatraju da period od 20 dana nije dovoljan za sveobuhvatnu analizu i diskusiju o predloženim rešenjima i da organizovanje samo jedne, hibridne javne prezentacije u Beogradu nije dovoljno.

Prema poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji, vazduh je prekomerno zagađen u više od 20 gradova i opština širom Srbije, dok je prezentacija organizovana samo u Beogradu, navela su udruženja.

Ključni problemi su, uprkos novom zakonskom okviru, ostali nerešeni, poput lokalnog monitoringa kvaliteta vazduha, merenja posebne namene u hitnim situacijama, nacionalnog plana za smanjenje emisija i nadzora i kaznene odredbe zakona.

Građanima i građankama Srbije potreban je, kako navode, zakon koji efikasno rešava probleme zagađenja vazduha, a ne zakon koji samo formalno zadovoljava zahteve za usklađivanjem sa zakonodavstvom Evropske unije.

Saopštenja su potpisali Beogradska otvorena škola, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu, Društvo mladih istraživača, Novi put, Lokalni odgovor, Tim 42, Alternativa za bezbednije hemikalije, Centar za unapređenje životne sredine, Centar modernih veština i Centar za zelene politike.

Potpisnici su i Inženjeri zaštite životne sredine, Ministarstvo prostora, Mladi istraživači Srbije, Nacionalna ekološka asocijacija, Nova planska praksa, Kraljevački razvojni centar, Regionalna asocijacija vlsnika privatnih šuma „Omorika“, RES fondacija, Zeleni talas i WWF Adria – Srbija.