Korupcija cveta u Srbiji: Dodatno pala na svetskoj rang listi

U rangiranju za 2024. Indeks percepcije korupcije bio je 35, pa je Srbija tada zauzela 105. poziciju od 180 zemalja, što je najlošije od 2012, otkad se primenjuje sadašnja metodologija rangiranja, saopštila je Transparentnost Srbija (TS).
 
Prema rezultatima globalne mreže Transparensi Internešnel, Srbija ima za jedan poen lošiji indeks i za jedno mesto lošiju poziciju nego prethodne godine.
 
Rangirano je 180 zemalja i teritorija, na skali gde je mogući raspon ocena od 0 do 100, a sa indeksom osam je najlošije rangiran Južni Sudan, a najbolje Danska sa indeksom 90.
 
Srbija ove godine deli 105. poziciju sa Ukrajinom, a od zemalja regiona samo je Bosna i Hercegovina lošija, sa indeksom 33.
 
Albanija, sa kojom je Srbija pre dve godine delila poziciju, sada ima indeks 42, Severna Makedonija 40, Mađarska 41, Bugarska 43, a Crna Gora i Rumunija 46, dok Hrvatska ima indeks 47. Kosovo, koje se zasebno rangira, ima skor 44.
Unutar bivše SFRJ i dalje je najbolja plasirana Slovenija sa indeksom 60, za četiri poena bolje nego prošle godine.
 
Navedeno je i da je pozicija Srbije, u odnosu na broj rangiranih zemalja, najlošija od 2005. godine, kada je Srbija i Crna Gora bila na 97. mestu od 158 rangiranih. Dodaje se da su poslednja dva rangiranja, kada je ocena za Srbiju bila približno jednaka globalnom proseku, bila 2013. i 2016. godina.
 
Iako Srbija, prema podacima "Economist Intelligence Unit" za 2023. godinu, spada među zemlje sa "manjkavom demokratijom", njen indeks je za dva poena niži od proseka zemalja u kojima je uspostavljen, za stepenicu niži "hibridni režim", dok zemlje sa manjkavom demokratijom imaju prosek 47.
 
Kako se podseća u saopštenju, nedavno usvojenom Strategijom za borbu protiv korupcije Vlada Srbije je predvidela da Indeks percepcije korupcije, kao pokazatelj uticaja dostizanja opšteg cilja Strategije, poraste sa 36 iz 2023. godine na 43 do 2028. godine.
 
Ukazano je da je reč o globalnom proseku, od kog Srbija sada zaostaje osam poena.
 
Prosečna ocena na evropskom kontinentu je 56, a među članicama EU 62.
 
Nakon prvoplasirane Danska, na listi slede Finska (88) i Singapur (84), koji je pretekao Novi Zeland (83).
 
Kako je navedeno, na dnu tabele nema velikih promena, pa tako Južni Sudan ima indeks osam, Somalija devet, Venecuela 10, a Sirija 12.
 
Ocenjeno je i da članstvo u EU nije garancija dobrih rezultata, što pokazuje skor zemalja iz susedstva, pa je tako Mađarske imala pad za jedan poen na 41, Bugarska 43 - pad za dva poena, Rumunija 46 - istovetno kao CPI 2023, a Hrvatska 47, što je pad za tri poena.
 
U EU značajan pad su zabeležile Malta (sa 51 na 46), Slovačka (sa 54 na 49), Španija (sa 60 na 56) i Portugalija (sa 61 na 57).
 
Precizirano je da su za Srbiju korišćeni nalazi Global Insight Country Risk Ratings, Bertelsmann Foundation, World Economic Forum, Economist Intelligence Unit, Freedom House, International Country Risk Guide, World Justice Project Rule of Law Index i Varieties of Democracy Project.
 
Od istraživanja koja su relevantna za Srbiju, u tri slučaja su podaci prikupljani u 2024, u tri istraživanja tokom 2023, u jednom u obe godine, dok je jedno istraživanje, okončano 2024, sprovedeno u dužem periodu.