Rajić: Najčešći počinilac dela nasilja u porodici je emotivni partner

Prema podacima koje smo dobili od direktorke Centra za socijalni rad (CSR) Tatjane Rajić, u 2024. godini CSR je evidentirao ukupno 365 prijava o nasilju u porodici, od čega je 310 prijava o nasilju nad ženama, dok je u 55 prijava kao moguća žrtva nasilja u porodici označen muškarac.

“Najčešći počinilac dela nasilja u porodici je emotivni partner koji čini nasilje nad svojom partnerkom u svim emotivnim relecijama, emotivnoj vezi, bračnoj ili vanbračnoj zajednici”, navela je direktorka CSR za Boom 93.

Prema njenim rečima, broj prijavljenih slučajeva nasilja u porodici delom je opao u odnosu na 2023. godinu.

“Razlog za to je podizanje svesti o nasilju u porodici kod žrtava nasilja, delotvorni rad sa žrtvama nasilja u porodici, kako u CSR Požarevac, ostalim institucijama, tako i u Savetovalištu za brak i porodicu. Na ovu pojavu je u velikoj meri uticao i intezivirani rad sa počiniocima nasilja kojima su predočavane zakonske i druge posledice činjenja dela nasilja”, rekla je ona.

Srbija bez sistema za praćenje femicida

Srbija i dalje nema sistem za praćenje femicida. 

Statistika se prati na osnovu medijskih izveštaja. Detaljnu evidenciju vode organizacije civilnog društva, poput FemPlatz-a i Autonomnog ženskog centra.

Nacionalno telo za praćenje femicida najavljeno je još 2018. godine. 

Prema rečima poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković, „femicide watch“, odnosno nacionalno telo za praćenje femicida pratilo bi rasprostranjenost nasilja i analiziralo sve slučajeve nasilja kako bi dalo neke od odgovara za kreiranje bolje zaštite.

Kako je za Boom 93 navela Tatjana Rajić, Centar za socijalni rad ne vodi posebnu evidenciju o ženama žrtvama femicida.

“Postupamo u skladu sa zakonom i metodologijom socijalnog rada, te se trudimo da, bez obzira na nedostatak stručnih radnika, tretiramo svaku žrtvu nasilja u porodici sa velikom opreznošću kako bismo sprečili pojavu nasilnijih formi ponašanja”, rekla je direktorka CSR.

Takođe, navela je da CSR sarađuje i sa drugim institucijama koje dolaze u kontakt sa žrtvama nasilja u porodici.

Direktorku smo pitali šta vidi kao neke od ključnih nedostataka u sistemu na kojima bi trebalo raditi kako bi se suzbila pojava femicida.

“Ako uzmemo u obzir to da je femicid rodno zasnovano nasilje, ubistvo žene zato što je žena, usmereno ka njima na osnovu roda i rodnih uloga dolazimo do korena ovog problema, a to je kultura u kojoj dominira rodna diskriminacija, patrijahalna struktura i nejdnaki odnosi moći. Upravo ovo su oblasti na kojima se treba preventivno raditi u smislu izmene vredonosnih sistema da do pojave seksističkog ubijanja žena i ubijanja žena kao odraza mržnje ne dolazi. U tom smislu postoji odgovornost svih sistema i zajednica u globalu”, kaže Rajić.

U Krivičnom zakoniku Republike Srbije femicid i dalje nije prepoznat kao kao posebno krivično delo.

Direktorku CSR pitali smo smatra li da bi femicid trebalo da se proglasi posebnim krivičnim delom.

“Promišljanje o izdvajanju femicida kao posebnog krivičnog dela treba da uzme u obzir, pre svega postojeće zakonodavstvo u našoj državi, ali i rešenja u drugim državama, kao i kulturološke kontekste. U Srbiji postoji mogućnost izricanja najteže krivične sankcije, doživotnog zatvora za dela teškog ubistva, i ovim oblikom mogu da budu obuhvaćeni i neki slučajevi femicida, što imlicira da bi dalje pooštrvanje sankcionisanja otvorilo pitanje vraćanja smrtne kazne u pravni sistem Srbije. U tom smislu izricanje najtežih krivičnih sankcija treba da se bazira pre svega na okolnostima dela, koje treba da imaju posebni senzibilitet na rodno zasnovano ubistvo”, rekla je Rajić.

Braničevski okrug bez sigurne kuće za žene

U Braničevskom okrugu ne postoji sigurna kuća za žene.

Kako za Boom 93 objašanjava direktorka Tatjana Rajić, osnovna konotacija Zakona o sprečavanju nasilja u porodici jeste, da se između ostalog, počinilac nasilja izmesti iz doma, te je u tom smislu upitno da li se izmeštanjem žrtava u Sigurne kuće postiže osnovni cilj.

“Takođe se tim činom dovode u pitanje i egzistencijalne potrebe žrtve usled np. prekida radnog odnosa, a često i udaljavanja od socijalne podrške. S druge strane, u nekim, zaista retkim situacijama, žrtve iskazuju tu potrebu, tako da smatramo da se o Sigurnoj kući može razmišljati, ali isključivo na regionalnom nivou, da bi se uz načelo efikasnosti i ekonomičnosti ispunili svi funkcionalni i strukturalni standardi koji postoje u sistemu socijalne zaštite, vezano za osnivanje ove usluge”, kaže direktorka CSR.

Ekonomska zavisnost jedan od razloga povratka žrtava nasilniku

Jedna od ključnih karika u postizanju rodne ravnopravnosti jeste ekonomska nezavisnost žena. Žene koje su ekonomski samostalne imaju veće mogućnosti da donose odluke o svom životu, porodici i karijeri, budući da njihova egzistencija ni od koga ne zavisi.

“Često se dešava da se žrtve odlučuju da trpe nasilje ili se vraćaju nasilniku, upravo iz razloga ekonomske zavisnosti, te je u tom smislu vrlo važno žrtve podržati u smislu podizanja nivoa kvalifikacija, dostupnosti programima zapošljavanja i sl.”, navodi Rajić.

Centar za socijalni rad nema poseban program za ekonomsko osnaživanje žena, jer, prema rečima direktorke CSR, to nije u nadležnosti ove ustanove. Međutim, žrtvama pomaže kroz uvođenje prava na stalnu novčanu pomoć, ukoliko su ispunjeni i ostali uslovi, kao i kroz jednokratne pomoći.

“Olakšavajuća okolnost je što Grad Požarevac u izuzetnoj meri podržava materijalnu podršku korinicima usluga socijalne zaštite, i što u tom smislu spadamo u red lokalnih samouprava sa najvišim davanjima za ove namene u Republici”, ističe Tatjana Rajić.

Pomoć ženama iz marginalizovanih grupa

Centar za socijalni rad, kako kaže direktorka ove ustanove, pruža usluge socijalne zaštite i u svojim redovnim aktivnostima pomaže ženama iz marginalizovanih grupa, obezbeđujući im psihososcijalnu podršku sa ciljem osnaživanja za izlazak iz kruga nasilja.

“Takođe, pruža im pomenutu materijalnu podršku i pravnu podršku sa ciljem ostvarivanja određenih prava (za zaštitu od nasilja u porodici, za regulisanje vršenja roditeljskih prava i sl)”, navodi Rajić.

Prema njenim rečima, Centar za socijalni rad je i uputni organ za usluge socijalne zaštite, i to Savetovališta za brak porodicu koje takođe funkcioniše na teritoriji naše lokalne samouprave.

“U Savetovalištu se žrtve kroz posebne savetodavno-edukativno-terapijske programe osnažuju za izlazak iz nasilja, odnosno osnažuju za stabilno lično, profesionalno i porodično funkcionisanje”, objašnjava ona.

Koji su glavni razlozi zbog kojih žrtve ne prijavljuju nasilje?

Kao glavne razloge neprijavljivanja nasilja Tatjana Rajić navela je strah od nasilnika, sramotu zbog doživljenog nasilja, strepnju od osude bliske okoline, nepovoljnu ekonomsku situaciju i nepoverenje u institucije.

“Prema rezultatima nekih reprezentativnih istraživanja, a i našim uvidom, žene dominantno ne opravdavaju nasilje, ali smatraju da problem prvo treba rešavati u okviru porodice. Zbog toga je uloga svih nas, kao društva u celini da stvaramo klimu u kojoj biti žrtva nasilja u porodici ne nosi sa sobom stigmu, osudu i naknadnu viktimizaciju, već podrazumeva podršku svih, od najbližih do društva u celini”, kaže Rajić.

Ističe da je za efikasno sprečavanje rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici od presudnog značaja pravovremeno prepoznavanje, otkrivanje i prijavljivanje nasilja.

“U tom smislu Centar za socijalni rad Požarevac intezivno upućuje na edukacije stručne radnike i smatramo da je potrebno da i predstavnici drugih institucija nadležnih za sprečavanje nasilja kao i mediji stavljaju akcenat na ove specijalizovane obuke. Smatramo da je najveći broj prijava za nasilje u porodici, po glavi stanovnika, detektovanih na teritoriji Grada Požarevca godinama unazad, a u odnosu na ostale lokalne samouprave u Srbiji, upravo odraz poverenja u institucije koje u Požarevcu funkcionišu jer građani znaju da će svaka institucija adekvatno odgovoriti”, navodi ona.

Vršnjačko nasilje

Rezultati Boom 93 ankete pokazali su i da 74,2% ispitanika poznaje nekoga ko je bio žrtva vršnjačkog nasilja.

U toku 2024. godine Centar za socijalni rad evidentirao je sedam prijava vršnjačkog nasilja, od kojih su četiri prijave za učenike osnovne škole, dok su tri prijave za učenike srednje škole.

Trend vršnjačkog nasilja se, prema rečima Tatjane Rajić, smanjio u odnosu na predhodne godine, ali je nakon događaja u OŠ „Vladislav Ribnikar“ došlo do više pokretanja prekršajnih i krivičnih prijava prema maloletnicima zbog nedoličnog ponašanja i ugrožavanja bezbednosti.

Dodaje da je podjednak broj prijavljenih nasilja u digitalnom ili u verbalnom i fizičkom obliku, gde je Centar za socijalni rad postupao sa počiniocima dela, kako bi im ukazao na posledice počinjenog dela, kažnjivost istog i promenu ponašanja koja uznemiravaju druge.

“Po potrebi Centar za socijalni rad uključuje u rad i druge institucije, te upućuje na dodatne opservacije kod lekara psihijatra ili kod psihologa.Takođe, Centar je uputni organ za Sociorehabilitacioni klub za decu i mlade-socijalnu uslugu u zajednici koju podržava Grad Požarevac dvanaest godina unazad, a koja je specijalizovana za intezivniji i dublji tretmani sa decom sa problemima u ponašanju”, navodi Rajić.

Nasilje nad LGBTQ+ populacijom

Više od polovine građana koji su popunili našu anketu (65,2%) smatra da pripadnici LGBTQ+ populacije nisu bezbedni u našoj zemlji. Slučaju nasilja nad LGBTQ+ osobama svedočilo je ili je za takav slučaj čulo 44, 9% ispitanika. 

U javnosti je poznat slučaj Andreja Obradovića. Izvršni direktor Udruženja “Da se zna” Bojan Lazić kazao je 6. februara da je prošlo godinu dana od kada su policajci iz stanice na Novom Beogradu Dubravko Despotović i Strahinja Vuković upali u stan Andreja Obradovića i njegove cimerke i "pretukli ih i zlostavljali zbog toga što su pripadnici LGBTQ+ zajednice".

Ovo Udruženje najavilo je da će podneti tužbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu zbog odbacivanja krivične prijave u ovom slučaju.

Da se LGBT osobe i dalje suočavaju sa netolerancijom, pretnjama i nasiljem zabeleženo je i u izveštaju organizacije Hjuman rajts voč za 2024. godinu.

Organizacija “Da se zna” zabeležila je 82 incidenta motivisana mržnjom protiv LGBT osoba, uključujući 28 fizičkih napada.

Prema rečima direktorke Centra za socijalni rad, među prijavama o porodičnom nasilju u 2024. godini nije bilo onih koje su direktno vezane za LGBT populaciju.

“Po pitanju LGBT populacije, zaposleni u CSR Požarevac su prolazili posebne obuke za, pored ostalih grupa, i rad sa LGBT populacijom, organizovanih od strane Asocijacije Duga, ali takođe i u okviru obuka drugih organizatora, gde su dobili osnovna znanja o tome kako pružiti adekvatnu i senzitivnu podršku pripadnicima ove populacije”, navela je direktorka.

O temama porodičnog i vršnjačkog nasilja Boom 93 razgovarao je i sa Biljanom Savković,  inspektorkom Kriminalističke policije Policijske uprave u Požarevcu, Odeljenje kriminalističke policije, kao i sa Vladimirom Dimitrijevićem, psihologom i rukovodiocem Internog tima za nasilje u porodici Centra za socijalni rad Požarevac.

Nasilje nije samo lični problem žrtava, već oslikava stanje jednog društva. U našem društvu nasilje je sveprisutno. Borba protiv nasilja, bilo da je u pitanju porodično, vršnjačko ili nasilje nad marginalizovanim grupama, zahteva napore svih činilaca jednog društva. Posebno je važna edukacija i osvešćivanje da se svaki vid nasilja treba prijaviti, a na institucijama je da pronađu način da povrate poverenje građana u njih.