Novinarka Raskrikavanja: Razlozi za plasiranje dezinformacija u medijima najčešće dnevnopolitički (VIDEO)

U Boom 93 anketi “Koliko verujete medijima?” 75% anketiranih građana navelo je da se svakodnevno susreće sa lažnim vestima. O tome šta je cilj plasiranja lažnih vesti, kao i o medijskim manipulacijama u vezi sa ženama, mladima i LGBT zajednicom razgovarali smo sa Milicom Ljubičić, novinarkom Raskrikavanja.

Kako se navodi na sajtu Raskrikavanja, njihov cilje je borba protiv medijskog dezinformisanja, koje prepoznajemo u sve prisutnijem trendu širenja netačnih informacija koje se predstavljaju kao činjenice.

Raskrikavanje beleži objavljivanje lažnih i neproverenih vesti, kao i razne oblike kršenja pravila novinarske profesiije.

Novinarka Raskrikavanja Marija Ljubičić za Boom 93 navodi da su razlozi za plasiranje dezinformacija u medijima najčešće dnevnopolitički.

“Vrlo često je njihov cilj obračunavanje vlasti sa opozicijom, sa aktivistima, sa nevladinim organizacijama, sa nezavisnim medijima”, kaže Ljubičić. 

Navodi da su česte kampanje blaćenja i napada na ovaj sektor. 

Mediji imaju ulogu u demokratizaciji društva i zaštiti ljudskih prava. Ipak, danas u Srbiji vrlo često na to zaborave. Zbog toga smo se osvrnuli na to kako izgleda izveštavanje o ženama, mladima i LGBT zajednici u Srbiji.

Milica Ljubičić navodi da su žene u medijima često predstavljene kroz mizogine i stereotipne narative.

“Mislim da je najopasnije kada mediji izveštavaju o femicidu zato što vrlo često krivicu svode na žrtve, odnosno žene. Pored toga, imamo romantizaciju nasilja, gde se govori o nekakvoj fatalnoj ljubavi i strasti. Mislim da je to veliki problem zato što se na taj način opravdava nasilje i nasilnik i romantizuje nasilje, što svakako nije dobro”, kaže naša sagovornica. 

Upitali smo je koju promenu primećuje u izveštavanju o mladima nakon što su započeli studentski protesti.

Milica Ljubičić navodi da mediji o mladima preterano i ne izveštavaju, ali to zavisi od toga o kojim medijima pričamo. Prema njenim rečima, u tabloidima retko se mogu naći vesti o mladima.  

“Kada je reč o samim studentskim blokadama, još od njihovog početka, s kraja prošle godine, imali smo konstantne manipulacije i dezinformacije o studentima i vrlo često povezivanje studenata sa opozicijom, sa nekakvim inostranim organizacijama. Konstantno se plasira taj narativ da studente neko plaća, da im neko daje instrukcije kako da se ponašaju. Takođe smo imali primere gde tabloidi napadaju pojedince koji javno istupaju u medijima i proglašavaju ih za vođe tih blokada, iako su se studenti vrlo jasno ogradili i od političara, i od nevladinog sektora, i od bilo kakvih organizacija”, kaže Ljubičić. 

Dodaje da je vrlo je prisutan i narativ da su zahtevi studenata ispunjeni, što studenti negiraju, kao i da su protesti nasilni i da nisu legitimni. 

“Takođe, u poslednje vreme imamo i taj narativ da studenti hoće da sprovedu nekakvu obojenu revoluciju i da je to cilj ovih protesta. U potpunosti se skreće pažnja javnosti sa njihovih zahteva za koje oni konstantno insistiraju da i dalje nisu ispunjeni”, kaže naša sagovornica. 

Govoreći o LGBT+ zajednici, Milica Ljubičić navodi da se ni o njoj ne izveštava previše, a da su, kada se i izveštava, često prisutni stereotipni narativi i širenje moralne panike. 

“Ne izveštava se o njihovoj borbi za prava, ne izveštava se o nasilju i diskriminaciji koje pripadnici LGBT+ zajednice trpe, ali se zato vrlo često oni okrivljuju da vrše nekakav napad na tradicionalne vrednosti, da vrše nekakvu satanizaciju, da su izopačeni, da sve rade po instrukcijama Zapada i slično. Konkretno, mislim da je najveći problem to što se njihova borba za prava vrlo često potkopava tvrdnjama da je njihov krajnji cilj da legalizuju pedofiliju, što je totalni nonsens”, ističe Ljubičić. 

O izveštavanju o LGBT+ zajednici razgovarali smo i sa Matijom Stefanovićem iz Udruženja “Da se zna!”. Više o tome čitajte na LINKU.

Publici je dala nekoliko smernica kako da prepoznaju lažnu vest ili neki oblik medijske manipulacije.

“Moj prvi savet jeste da uvek sumnjate u ono što pročitate i da, ukoliko neki tekst nije potpisan, ukoliko za glavne tvrdnje postoji samo anonimni izvor, ukoliko dolazi sa nekog nepoznatog sajta na kom ne možete da pronađete njegovim impresum, ko stoji iza njega, ko je izdavač, ukoliko je previše senzacionalno tekst napisan – to su svi razlozi da sumnjate i da probate da proverite o čemu se radi”, objašnjava Milica Ljubičić. 

Ona smatra da je našem društvu definitivno potrebna edukacija kada je reč o medijima. 

Upitali smo je da li smatra da su lažnim vestima podložniji pripadnici starije ili mlađe populacije.

“Deluje mi da su stariji sugrađani podložniji manipulacijama i dezinformacijama zato što se oni i dalje češće informišu iz tradicionalnih medija. Deluje mi da vrlo često njihovo izveštavanje prihvataju kao nešto što je sigurno, istinito i tačno, što ne mora da bude slučaj. Sa druge strane, deluje mi da mladi ljudi daleko više proveravaju i negde su sumnjičavi kada je reč o informacijama koje dolaze do njih, ali mislim da je problem to što se jednostrano informišu, odnosno biraju samo određene medije iz kojih čitaju i prate informacije i dešavanja u zemlji”, zaključuje Milica Ljubičić.