Zgrada Generalštaba u Beogradu je remek-delo: Evropa nostra

Nastajale su u slično vreme, udaljene stotinama kilometara, a onda su im se putevi ukrstili više od pola veka kasnije.

Evropa nostra, nevladina organizacija za očuvanje kulturne baštine, osnovana je 1963. u Parizu, baš kada je u Beogradu zgrada Generalštaba dobijala poslednje obrise.

Beogradsko arhitektonsko zdanje modernističkog stila našlo se u užem izboru ovogodišnje liste ugrožene evropske baštine Evropa nostre zbog najava da bi tu mogao da nikne luksuzni hotel i stambeni kompleks.

„Mora da se obnovi i ne može niko, bez obzira odakle je, da na zakonski zaštićenom mestu nešto gradi", kaže Sneška Kvadvlih-Mihailović, generalna sekretarka Evropa Nostre.

Na značaj i ugroženost zgrade Generalštaba, teško oštećene u NATO bombardovanju 1999. stručnjaci ukazuju već mesecima, od kada joj je Vlada Srbije ukinula status kulturnog dobra.

„Značaj ovog modernističkog remek-dela je višestruk. Reč je o arhitektonskoj, urbanističkoj i memorijalnoj vrednosti Generalštaba", dodaje ona za BBC na srpskom.

Na godišnjicu početka bombardovanja 24. marta, studenti koji mesecima predvode proteste u Srbiji, okupili su se ispred ovog zdanja protiveći se planovima srpskih vlasti.

• Studentski protest 'Za Generalštab' u Beogradu
• Sveti Stefan, partizansko groblje u Mostaru i vodenice na Bistrici deo su ugrožene baštine, navodi Evropa Nostra
• Kakva je budućnost Beogradske tvrđave

Od samih početaka priča priču

O sudbini zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane u Beogradu, nekadašnjeg Državnog sekretarijata za narodnu odbranu (DSNO) raspravljalo se godinama.

Kompleks koji čine ove dve zgrade rađen je od 1956. do 1965. godine po projektu arhitekte i akademika Nikole Dobrovića.

U noći između 29. i 30 aprila, kao i 8. i 9. maja 1999. našao se na meti NATO avijacije i od tada su zgrade u samom centru prestonice oštećene i urušene.

Zgrada je 2005. proglašena za spomenik kulture, čime su utvrđene i mere zaštite, ali ni dve decenije kasnije nije renovirana.

U maju 2024. Vlada Srbije potpisala je „ugovor o revitalizaciji" zgrade Generalštaba sa kompanijom Džerada Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa, što je izazvalo burne reakcije javnosti i stručnjaka.

Goran Vesić, potpisnik ugovora kao tadašnji ministar građevinarstva, nije otkrio detalje, sem da zemljište ostaje vlasništvo Srbije, izdaje se na 99 godina i da će investitor morati da sagradi i memorijalni centar za žrtve NATO bombardovanja.

Usledili su mnogobrojni pozivi stručnjaka i aktivista da se kompleks sačuva.

Pogledajte video: Studentski protest 'Za spas Generalštaba'

Protesti i kampanje za očuvanje zgrade Generalštaba predstavljaju istorijski slučaj da se različite grupe ujedine u istom cilju, ocenjuje Kvadvlih-Mihailović, na osnovu višedecenijskog iskustva u očuvanju znamenitosti širom Evrope.

„Kada imate ovakvu mobilizaciju, neshvatljivo je kako bilo koja vlast može da ide protiv toga", dodaje odlučno.

Stručnjaci Evropa Nostre i Instituta Evropske Investicione Banke će uskoro doći u Beograd da razgovaraju i sa predstavnicima vlasti i sa svima onima koji se bore za očuvanje Generalšaba. Nakon toga će objaviti izveštaj sa preporukama.

• Nove ili zapečaćene sudbine građevina porušenih u NATO bombardovanju
• Šabački Dom JNA i luka u Draču među ugroženom evropskom baštinom
• Mesta gde se prepliću „rat i mir, gradnja i rušenje, a gubi smisao": Beograd na vodi, kulise Terazija i Generalštab

Crveni alarm

Evropa Nostra, najveća mreža za zaštitu kulturnog nasleđa u Evropi, blisko sarađuje sa Evropskom unijom, Savetom Evrope, Uneskom i drugim međunarodnim organizacijama, ali deluje samostalno.

Godišnje dobije i do 30 nominacija ugroženih objekata, a potom Savetodavni panel stručnjaka utvrđuje ko ulazi u uži izbor od 14 najugroženijih lokaliteta.

Sa ove liste se odabira sedam najugroženijih mesta, za koja se predlažu i rešenja za zaštitu, kao i pomoć u vrednosti od 10.000 evra za sprovođenje dogovorenih aktivnosti i spasavanja lokaliteta.

Da bi se objekat našao na listi ugroženih mora da bude prepoznat kao deo evropske kulturne baštine.

„Drugi kriterijum je stepen opasnosti sa kojim se spomenik suočava, odnosno kako se ona negativno odražava ne samo na objekat nego i na celokupno društvo", objašnjava Kvadvlih-Mihailović.

Lokaliteti se ne ponavljaju, ali se i ne ukljanjaju sa liste Evropa Nostre.

„To što se ne ponavljaju ne znači da su sa liste uklonjeni, već se svake godine lista proširuje novim kulturnim dobrima, a mi nastavljamo da pratimo kako se odvija situacija na planu očuvanja svih tih odabranih mesta nasleđa u cilju pronalaženja rešenja za njihovo očuvanje", dodaje.

• Balkan je dom tri od sedam najugroženijih evropskih lokaliteta
• „Novi Sad na vodi": Ideja javna, investitor privatan, a čija će biti obala
• Mihailo Mika Janković, arhitektonski otac modernog Beograda između Istoka i Zapada

Mnogi lokaliteti sa Balkana našli su se na listama Evrope nostre proteklih godina.

Sinagoga u Subotici, beogradski Kalemegdan, groblje Mirogoj u Zagrebu, manastir Visoki Dečani na Kosovu, zgrada skopske Glavne pošte, ostrvo Sveti Stefan u Crnoj Gori, partizansko groblje u Mostaru, šabački dom JNA - samo su neki od primera.

I uglavnom su sačuvani.

Proces je dug, ali nijedan od ovih lokaliteta nije srušen, kaže Kvadvlih-Mihailović ponosno.

Ugrožene lokalitete mogu da nominuju organizacije koje se primarno bave zaštitom kulturnog i prirodnog nasleđa.

U saradnji sa Institutom Evropske investicione banke, ova mreža je postigla značajne rezultate, kaže Kvadvlih-Mihailović.

Pogledajte priču o ostrvu Sveti Stefan u Crnoj Gori

Uspeh krunisan nagradom

Jedan od poslednjih spašenih lokaliteta je zgrada Kazina u rumunskom gradu Konstanci, jednoj od najvažnijih luka u Evropi.

Izgrađen 1910. u raskošnom stilu secesije i postao glavno obeležje grada, ali su se u upravljanju objektom smenjivali država i privatni vlasnici i zdanje je napušteno 2000-ih.

Evropa nostra ga je uvrstila u ugrožene lokalitete 2018.

„Svi su saglasni da je reč o dragulju na obali Crnog mora, najznačajnijem zaštitnom znaku.

„Restauracija je uspešno završena i biće pretvoren u kulturni centar", kaže Kvadvlih-Mihailović.

Sačuvane su i drvene crkve u regionu Transilvanije u Rumuniji.

Sinagoga u Subotici, dugo na listi ugroženih, restauirana je uz učešće mađarske vlade.

Na dobrom putu je i spašavanje zgrade Glavne pošte u Skoplju, glavnom gradu Severne Makedonije.

Izgrađena je 1974. po projektu arhitekte Jana Konstantinova, poput mnogih objekata u tadašnjoj Jugoslaviji, u brutalističkom stilu, od mnogo betona.

U obliku je cvetova lososa simobolišući obnovu i izgradnju Skoplja posle razornog zemljotresa 1963.

Zgrada je 2013. pretrpela veliki požar, kada su teško stradale originalne kupole, murali, nameštaj i osvetljenje.

Ovaj objekat dugo je propadao, ali kroz dijalog i spremnost na saradnju proces se pokrenuo, kaže zadovoljno Kvadvlih-Mihailović.

Kad istorija ne da mira

U užem izboru liste „Sedam najugroženijih" lokaliteta kulturnog nasleđa 2023. našlo se i Partiznasko groblje u Bosni i Hercegovini.

Izgrađeno u Mostaru pre 60 godina, decenijama je bilo na meti vandala i razaranja, kako u vreme rata, tako i u godinama mira koje su usledile.

Jedan od najvećih antifašističkih spomenika i lokaliteta na Balkanu, sa 300 metara dugom popločanom ceremonijalnom stazom koja se uzdiže više od 20 metara uz brdo, projektovao je poznati jugoslovenski arhitekta Bogdan Bogdanović.

U oktobru 2022. srušeno je gotovo svih 700 spomen ploča partizanskim borcima, u čijim su se redovima u Drugom svetskom ratu borili Srbi, Hrvati i muslimani.

Predstavnici Evrope nostre posetili su Partizansko groblje u oktobru 2024, kako bi pomogli da se „sačuva jedan od najznačajnijih spomenika u Bosni".

„Svi su saglasni da je dragulj, a i već je zaštićen zakonom", priča Kvadvlih-Mihailović.

U njemu se, kaže, prelama višeslojna i komplikovana politička slika ove bivše jugoslovenske republike.

„Lokalna vlast u Mostaru i institucije Federacije BiH zajedno treba da preuzmu odgovornost za budućnost ovog spomenika kulture.

„Posebno je važno da se mlade generacije edukuju o simboličkom značaju Partizanskog groblja jer je to najbolji put da se prevaziđu sukobi", smatra ona.

• Beogradski sajam: „Inženjersko čudo" koje je promenilo građevinarstvo i arhitekturu
• Poslednji dani beogradskog Savskog mosta - u fotografijama

Izgubljeni

Statistiku uspeha ipak kvare dva slučaja: zgrada pozorišta u glavnom gradu Albanije i zgrada vlade u Norveškoj.

I-blok, umbrutalističkom stilu unutar vladine četvrti u centru Osla, uništen je u terorističkom napadu 2011. kada je ubijeno 77 ljudi.

Norveška je do 2011. bila pri vrhu liste najbezbednijih zemalja.

Vlasti su tvrdile da iz sigurnosnih razloga sedište vlade ne sme da bude na tom mestu, priča Kvadvlih-Mihailović.

Zgrada se na listi najugroženijih našla 2016.

Na njenoj fasadi bio je jedan od Pikasovih murala i mnoge organizacije su se udružile kako bi je sačuvale, ali bezuspešno.

Zgrada albanskog Narodnog pozorišta u Tirani, demolirana je 2020. uprkos protestima hiljada ljudi.

Tamošnje vlasti su želele da kompleks zaštićen kao kulturno-istorijska celina, zamene novom zgradom pozorišta.

„Predstavljalo je mesto sećanja, a tokom represivnog režima Envera Hodže, u zgradi su se okupljali umetnici, intelektualci i pokušavajući da opstanu u intelektualnom smislu", ukazuje Kvadvlih-Mihailović.

Međutim, sve je sravnjeno, a celokupna kostimografija i arhivi su uništeni,.

„To je i primer ugrožavanja ljudskih prava, jer imamo pravo na kulturnu baštinu", napominje.

Na lokaciji nije niklo ništa.

„Vlast se nije usudila da ide dalje, ali je pokrenuta peticija da se zgrada obnovi i sada čekamo epilog", ukazuje ona.

Životna misija

Otkako je pre četvrt veka Sneška Kvadvlih-Mihailović postala generalna sekretarka Evrope nostre, mnogo se toga promenilo.

Sve je više ljudi svesno koliko je važno sačuvati spomenike kulturnog nasleđa, a i sve ih je više širom Evrope spremnih da se uključe u kampanje i akcije.

„Kulturna baština povezuje ljude kroz vreme i prostor, a naša misija je da sačuvamo ono što smo nasledili od prethodnih generacija kako bismo preneli tu baštinu budućim generacijama", kaže sa osmehom.

• Jelisaveta Načić: Prva žena koja je gradila Beograd
• Aleksandar Bugarski, arhitekta „bez groba i lica" koji je Beograd „izvukao iz blata"
• Ruski emigranti koji su gradili i promenili Beograd - priča prva

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]