Bosna i Hercegovina planira da ukine carine Americi i spasi namensku industriju

Ako odluka o novim američkim carinama Bosni i Hercegovini ostane na snazi, mogle bi da budu ugrožene neke fabrike, a stotine radnika da ostanu bez posla, upozoravaju vlasnici i ekonomski analitičari.

„Ne verujem da bilo ko od nas može da preživi, ako budu uvedene carine”, kaže Adnan Čengić, direktor firme Pobjeda tehnolodži (Pobjeda Technology) iz Goražda, za BBC na srpskom.

To je jedna od tri kompanije namenske industrije u Goraždu, gradu na obali reke Drine, na istoku Bosne i Hercegovine.

Te fabrike zapošljavaju hiljadu ljudi iz gradića sa 20.000 stanovnika, ali i okolnih opština.

Čengićeva ima 315 radnika, a proizvodi sportsku, lovačku i privrednu municiju.

Od 2012. godine 70 odsto proizvoda izvoze na američko tržište, pa sada sa strepnjom čekaju konačnu odluku o uvođenju veće stope carina na robu iz BIH.

Dosadašnja carinska stopa iznosila je 12 odsto, a novom odlukom američkog predsednika Donalda Trampa stopa na uvoz robe iz BiH je čak 35 odsto.

Čengić se nada da će Trampova administracija, ipak, povući odluku.

„Niko za taj scenario niko nije spreman i ovo nas je zateklo.”

Bosna i Hercegovina jedna je od 180 zemalja kojoj su Sjedinjene Američke Države uvele nove carinske stope.

Ova balkanska zemlja, prema zvaničnim podacima, u Ameriku najviše izvozi proizvode namenske industrije (kolokvijalno: vojne) - više od 60 odsto ukupnog izvoza.

„Više od 25 miliona evra su proizvodi metalske i elektro industrije, oko 7,5 miliona evra su proizvodi hemijske industrije”, kažu iz Vanjskotrgovinske komore BiH.

Manji deo izvoza čine proizvodi prehrambene i drvne industrije.

U trenutku objavljivanja teksta, iz Saveta ministara BiH najavljeno je da se priprema odluka o privremenoj suspenziji carina na uvoz robe iz Amerike.

Staša Kotarac, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, rekao je 8. aprila da je odluka doneta na inicijativu vrha Republike Srpske, jednog od dva entiteta BiH.

• Srbija se nada dogovoru sa Trampom oko carina, a on kaže: 'Nekad morate da uzmete lek'
• Šta Trampove carine znače za Srbiju
• Kako su izračunate carine Donalda Trampa

Trenutno je teško izračunati efekte uvođenja carina i napraviti projekcije ukupne štete za privredu BiH, kažu nadležni.

To bi moglo da stvori probleme ako bude poremećaja na drugim tržištima, bitnim za bosansko-hercegovačku privredu.

Koje grane privrede su najugroženije?

Dve države nemaju značajnu robnu razmenu, jer Bosna u SAD izvozi robu u vrednosti 120 miliona evra, dok je uvoz američke robe 2024. bio vredan svega 97,4 miliona evra.

Ipak, kao i po Srbiju, indirektne posledice bi mogle da budu mnogo veće na privredu BiH zbog carina SAD uvedenih Evropskoj uniji, najvećem spoljno-trgovinskom partneru BiH.

„Obim robne razmene BiH sa SAD čini oko jedan odsto ukupne razmene sa svetom”, podaci su Vanjskotrgovinske komore BiH.

Carinsko opeterećenje na robu iz BiH postalo je odjednom tri puta veće, pa se očekuje da se bosanskohercegovački ubuduće teže prodaju u Americi.

„Naši proizvodi na američkom tržištu preko noći postaju manje konkurentni.

„To, ipak, neće imati značajan efekat po ukupnu privredu Bosne i Hercegovine”, ocenjuje ekonomski analitičar Admir Čavalić za BBC.

Međutim, eventualni carinski trgovinski rat EU i SAD može da ima dugoročno negativne posledice po ovdašnju privredu, dodaje.

„Pre svega u kontekstu pada potražnje za našim proizvodima u Evropi zbog usporavanja koje bi mogao da izazove trgovinski rat.”

Posledično, to bi dovelo do problema za izvozom, zatvaranja kompanija, pada proizvodnje i otkaza.

„Paradoksalno, za nas je bitnije što se trenutno dešava u Briselu nego u Sarajevu.

„Ipak, Bosna i Hercegovina ne treba nemo da posmatra ovo što se dešava”, kaže Čavalić.

Iz Vanjskotrgovinske komore BiH objašnjavaju da preduzeća iz BiH najveći deo proizvoda izvoze na tržište Evropske unije.

A i one industrije koja posredno izvoze u SAD, mogu da osete probleme.

„Ako kupci naših proizvoda iz EU budu primorani da povećaju cenu proizvoda zbog nametnutih carina, to može da smanji njihovu potražnju”, kažu u VTK.

Procenjuju da će najveće posledice biti po metalsku i autoindustriju BiH, koje značajan broj proizvoda isporučuju dobavljačima iz EU.

„Kao rezultat imaćemo pritisak na produktivnost, zaposlenost, kao i povećanje troškova i pokretanje inflacijske spirale.

„Postoji opravdana zabrinutost da će ove mere ugroziti kompanije koje su do sada poslovale na pragu produktivnosti”, upozoravaju iz VTK.

U glasu Adnana Čengića čujem optimizam, ali nema ga u odgovoru na pitanje hoće li njihova firma preživeti carine od 35 odsto.

„Vrlo teško, morale bi se uvesti ozbiljne promene unutar preduzeća”, dodaje vlasnik fabrike u Goraždu.

Ovo je, priča mi, najveći izazov sa kojim su se susreli u poslednje vreme.

U slučaju da SAD ostanu pri prvobitnoj odluci za proizvođača municije iz BiH koja se koristi u američkim streljanama i na takmičenjima skoro da bi bilo nemoguće u da se kratkom roku pronađe drugo rešenje.

„Jer 70 odsto svetske potrošnje za civilnu upotrebu ide za Ameriku, pa je vrlo teško naći alternativna tržišta”, kaže Čengić.

• Šta su Trampove carine i kako ih je uveo
• Da li je Amerika žrtva nepravedne trgovine, kako tvrdi Tramp
• 'Niko nije pošteđen': Na Trampovoj kaznenoj carinskoj listi i ostrvo pingvina

'Ukidanje carina je rešenje'

Jedino što BiH u ovom trenutku može da uraditi je, smatra, da pripremi novi bilateralni trgovinski sporazum koji će podrazumevati rasterećenje spoljne trgovine sa SAD.

„Bosna i Hercegovina nema opciju da razmatra recipročne mere prema Americi, a to uostalom i nema smisla.

„Ako je potrebno - staviti carine 'na nulu' i ukinuti ih, posebno jer nisu toliko visoke”, mišljenja je Čavalić.

Iz VTK koja je samostalna, nevladina, nepolitička i neprofitna asocijacija privrednih subjekata iz BiH smatraju da će sada doći do rasta izvoza na drugim tržištima.

Odgovor BiH u velikoj meri će zavisiti od odgovora Evropske unije koja razmatra recipročne mere, ali istovremeno pokazuje spremnost za dijalog.

Dok se tržište posle novih carinskih stopa ne stabilizuje privredama širom sveta preti pad.

„Sve ovo će pojačati bojazan od recesije”, kažu u VTK.

Prilikom obrazloženja novih carinskih stopa američki predsednik je rekao da je stopa za uvoz američke robe u BiH 70 odsto.

Ali Čavalić objašnjava da se ne radi o carinskom opterećenju u tom procentu.

„Trampova formula je drugačija i ona posmatra deficit i izvoz neke druge zemlje prema SAD.

„Po tom odnosu se navodi u tabeli da BiH ima nekih 70 odsto opterećenja, ali se ne misli na carinska opterećenja nego na suficit koji BiH ima u vanjskoj trgovini sa SAD.”

Zbog toga bi Bosna profitirala ukoliko bi se napravio novi trgovinski sporazum po kojem bi dve države međusobno ukinule carine, smatra Čavalić.

Čavalić je dao izjavu saradniku BBC-ja na srpskom nekoliko sati pre nego što je iz Sarajeva najavljena odluka o ukidanju carina na uvoz robe iz Amerike.

Ministar Кošarac je rekao da bi nacrt odluke do kraja nedelje mogao da bude upućen Savetu ministara.

„Naš predlog je da roba poreklom iz SAD bude potpuno oslobođena carinskih osnova, što znači da bi bila nulta stopa carine", kaže Кošarac.

To bi, ukazao je, omogućilo pregovore sa američkom administracijom koji bi doveli do slobodnog protoka robe između BiH i SAD.

Mogu li veće carine biti dobre za BiH?

Sjedinjene Američke Države imale su ključnu ulogu u zaustavljanju krvavog rata u BiH 1990-ih tokom kojeg je ubijeno oko100.000 ljudi.

Na američkom tlu postignuto je mirno rešenje za prekid rata i dogovoren sporazum u sklopu kojeg je i tekst Ustava BiH.

Decenijama posle rata, Vašington je bio bitan partner postkonfliktnoj državi BiH, a američke diplomate često su imale uticaj na unutrašnja politička dešavanja.

Dosadašnji mentorski odnos SAD prema Bosni je sada ovu državu stavio u rang sa najvećim svetskim silama.

„Carine su sasvim sigurno politička poruka: 'Okrenite se sebi, nemojte gledati da vas SAD ili neko drugi spašava'”, ocenjuje Miloš Šolaja, profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci.

Sada mora da dođe do unutrašnjeg dogovora o daljim koracima, a odluka američkih vlasti mogla bi doprineti samostalnijem postupanju Bosne.

„Ova odluka o carinama je pokazala da SAD posmatra BiH kao deo globalnih procesa, umesto sa nekom posebnom osetljivošću."

Šolaja sve vidi kao priliku da se promeni ponašanje u BiH.

„Da rešavamo probleme sopstvenim snagama, a ne da očekujemo da nam neko nešto pokloni."

Pogledajte video: Pingvini, foke i trgovina - Trampovo uvođenje carina ostrvima gde nema ljudi

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]