Smrtne kazne u svetu: Desetogodišnji rekord, podaci za Kinu nepoznati

Svetska organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel (Amnesty International) kaže da je broj pogubljenja u svetu porastao 2024. godine.

Prema najnovijem izveštaju Amnestija o smrtnim presudama za 2024. godinu, širom sveta pogubljeno je ukupno 1.518 ljudi, što je za 32 odsto više nego 2023. godine, uprkos blagom smanjenju broja zemalja koje primenjuju smrtnu kaznu.

Podaci ove nevladine organizacije pokazuju da je broj zabeleženih pogubljenja prošle godine bio najviši od 2015. godine, a da se broj država koje primenjuju smrtnu kaznu smanjio sa 16 na 15.

Veruje se da se najveći broj smrtnih kazni u svetu izvršava u Kini, ali tačan broj pogubljenja nije poznat.

Kina ne objavljuje zvanične podatke jer ih smatra državnom tajnom, navodi Amnesti internešnal.

Smatra se i da Vijetnam i Severna Koreja u velikoj meri primenjuju smrtnu kaznu, ali ni ove dve zemlje ne objavljuju zvanične podatku o broju pogubljena.

• 'Rekordna' odšteta za čoveka koji je najduže čekao smrtnu kaznu
• Ona je posmatrala 300 pogubljenja
• Izvršena prva smrtna kazna streljanjem u Americi posle 15 godina

Najveći broj poznatih slučajeva pogubljenja

Iran je prvi u svetu po broju poznatih pogubljenja.

„Za veliki skok broja pogubljenja prošle godine odgovorni su Iran, Irak i Saudijska Arabije, gde je izvršeno više od 91 odsto ukupnog broja poznatih pogubljenja u svetu, čime su kršena ljudska prava, a životi ljudi oduzimani su bezdušno zbog optužbi povezanih sa drogom i terorizmom”, izjavila je Agnes Kalamard, generalna sekretarka Amnesti internešenela.

U Iranu je 2024. godine pogubljeno najmanje 972 ljudi, među kojima i 30 žena, navodi se u izveštaju.

U 2023. godini u Iranu su izvršena 853 pogubljenja.

Borci za ljudska prava u Iranu ovaj skok povezuju sa političkim nestabilnostima u zemlji.

„Broj pogubljenja je porastao poslen masovnih protesta i tokom perioda političke neizvesnosti”, objašnjava Roja Borumand, izvršna direktorka Centra Abdurahman Borumand za ljudska prava u Iranu.

Borumand ističe da je 2022. godine pogubljeno 12 žena, dok je 2023. taj broj porastao na 25.

Neke od njih su bile osuđene zbog krivičnih dela povezanih sa drogom.

Ona takođe naglašava da su na meti i protivnici režima.

„Nekoliko aktivistkinja je osuđeno na smrtnu kaznu, što je jasna poruka ženama u Iranu koje se protive zakonima i pravilima koji diskriminišu žene”, izjavila je Borumand za BBC.

• Zašto Iran pogubi više žena nego bilo koja druga zemlja
• Iranske vlasti u jednom danu pogubile tri žene, među njima i nekada maloletna nevesta
• Pogubljena još trojica učesnika demonstracija u Iranu

U Saudijskoj Arabiji pogubljeno je 345 ljudi, a Irak je izvršio 63 smrtne kazne.

Amnesti kaže da je četvoro maloletnika pogubljeno i u Iranu i u Somaliji.

U 2024. godini, javna pogubljenja izvršena su u Iranu i Avganistanu.

'Hiljade pogubljenja'

Podaci Amnesti internešenela navedeni su uz važnu napomenu.

„Naši globalni podaci za 2024. godinu ne obuhvataju hiljade pogubljenja i smrtnih presuda za koje verujemo da su izvršena i izrečene u Kini”, rekla je za BBC Kjara Sanđorđo, stručnjakinja za smrtnu kaznu u Amnestiju.

„Podaci o smrtnim kaznama i dalje su klasifikovani kao državna tajna, ali informacije koje smo uspeli da dobijemo ukazuju da je stanje zastrašujuće”.

Ova nevladina organizacija veruje da Kina primenjuje smrtnu kaznu za korupciju i krivična dela povezana sa drogom, čime krši rezoluciju Ujedinjenih nacija, prema kojoj smrtna kazna mora da se ograniči samo na „najteža krivična dela”.

Prema definiciji Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija (UN), takva krivična dela su ona koja podrazumevaju namerno lišavanje života.

Za krivična dela čiji ishod nje direktna i namerna smrt, kao što su dela povezana sa drogom ili seksualni delikti, ne može da se izriče smrtna kazna.

„Takođe smo uočili da vlasti i dalje koriste pogubljenje kao sredstvo državne kontrole, kao i da pošalju poruku da se kriminal i neposlušnost ne tolerišu”, dodaje Sanđorđo.

Kina ima dugu istoriju primene smrtne kazne.

Još 1983. godine vlasti su uvele politiku „žestokog obračuna” sa kriminalnim bandama.

Prema medijskim izveštajima, neka pogubljenja izvršena su i za krivična dela bez smrtnog ishoda, kao što su krađa stoke i vozila.

Posebna meta vlasti bili su dileri droge.

Amnesti je 1996. godine objavio da je na „Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama, koji se obeležava 26. juna, pogubljeno više od 230 ljudi u nekoliko gradova samo u jednom danu”.

Da li je opada broj smrtnih kazni?

Profesorka Mišel Mjao sa Kineskog univerziteta u Hongkongu istraživala je različite uzroke visokog broja smrtnih presuda u Kini u poslednjih nekoliko godina.

U razgovoru za BBC govorila je o njenom radu i objasnila zašto je teško proceniti stvarni broj izvršenih smrtnih kazni u Kini.

„Kao i mnoge druge zemlje koje primenjuju smrtnu kaznu, Kina ne objavljuje sveobuhvatne podatke o pogubljenjima.

„Moje istraživanje pokazuje da su ti podaci netransparentni kako zbog tradicije takve politike, tako i zbog osetljivosti same teme”, kaže profesorka Mjao.

Tokom istraživanja, razgovarala je sa 40 sudija i istim brojem branilaca u Kini.

Zaključila je da postoji nedoslednost u izricanju smrtnih kazni, kao i dvosmislenosti u zakonima.

„Krivični zakonik predviđa da se uslovna smrtna kazna izriče samo 'kada momentalno pogubljenje nije neophodno'.

„Ali, prema kojim kriterijumima sudije u Kini treba da odrede tu neophodnost”, pita se profesorka Mjao.

„Precizan odgovor na ovo pitanje nije moglo da pruži više od dve trećine mojih sagovornika, među kojima su bili i sudije Vrhovnog narodnog suda”.

Grupa za ljudska prava Dui Hua, čije sedište je u Sjedinjenim Državama (SAD), navodi da je broj pogubljenja u Kini opao sa 12.000 u 2002. na oko 2.000 u 2018. godini.

Međutim, grupa nije dala podatke za godine posle 2018.

Dui Hua je odbila da za BBC dodatno komentariše aktuelnu situaciju u Kini.

Pad procenjenog broja pogubljenja profesorka Mjao pripisuje nizu reformi u kineskom pravosudnom sistemu koje su sprovedene tokom protekle dve decenije.

Osuđenici sada imaju pravo da podnesu dve žalbe, umesto jedne, a broj krivičnih dela za koja može da se izrekne smrtna kazna je smanjen.

Kineski krivični zakonik iz 1979. godine predviđao je smrtnu kaznu za 74 krivična dela, dok je taj broj menjan 2011. i 2015. godine, i danas smrtna kazna u Kini može da se izrekne za ukupno 46 krivičnih dela.

„Smrtna kazna se najčešće izriče za ubistva i krivična dela povezana sa drogom”, kaže profesorka Mjao.

Veruje da će se situacija u narednim godinama popraviti, jer će ubrzani tehnološki razvoj, bolja primena preventivnih mera i poboljšanje životnog standarda u Kini doprineti smanjenju kriminala.

„S obzirom na pad broja krivičnih dela povezanih ss drogom, kao što su krijumčarenje, proizvodnja i distribucija, i ubistava, kao i na verovatnoću da će se ovakav trend nastaviti, možemo da očekujemo smanjenje ukupnog broja izvršenja smrtnih kazni u narednim godinama”, ističe Mjao.

• Vijetnamskoj bogatašici osuđenoj na smrt ističe vreme
• Kina pogubila četiri Kanađana zbog droge, kaže Otava
• U poslednji čas zaustavljeno pogubljenje Amerikanca osuđenog za ubistvo ćerke

Stopa osuđujućih presuda

Kineski sudovi postupaju po ogromnom broju slučajeva, a stope osuđujućih presuda su izuzetno visoke.

Prema izveštaju koji je objavila organizacija Dui Hua, „od ukupno 1.431.585 krivično optuženih tokom 2022. godine, nevinim je proglašeno samo 631”.

„Broj osuđujućih presuda u 2022. godini je bio 99,95 odsto, što predstavlja rekord, prema podacima iz godišnjaka Društva pravnika Kine”, piše u objavi organizacije Dui Hua.

Akademski rad objavljen u časopisu International Journal of Law, Crime and Justice ukazuje da je sud u gradu Vendžouu, u pokrajini Džeđangu, osudio sve optužene od 1995. do 1999. godine.

Profesorka Mjao objašnjava da su stope osuđujućih presuda visoke jer se slučajevi proveravaju pre nego što ih sudovi prihvate.

„Tokom celokupnog krivičnog postupka u Kini, slučajevi se proveravaju pre početka suđenja.

„Samo slučajevi za koje se proceni da će najverovatnije rezultirati osuđujućom presudom se prosleđuju na suđenje.

„To je posledica toga što pravosuđe ne voli rizik, kao i sistema ocenjivanja učinka koji motiviše tužioce da odbace slučajeve u kojima su dokazi slabi”, objašnjava profesorka Mjao.

„Ovo se ne odnosi samo na slučajeve čiji ishod je smrtna kazna, već na sve krivične slučajeve”.

Zbog ovako visoke stope osuđujućih presuda, sudske greške su očekivane.

Dvadeset sedam zvaničnika je 2016. godine kažnjeno zbog umešanosti u pogrešno izvršenje smrtne kazne u slučaju tinejdžera optuženog za silovanje i ubistvo, a roditeljima 18-godišnjaka je kasnije isplaćena odšteta.

Kina nije jedina zemlja u kojoj je procenat osuđujućih presuda tako visok.

U Japanu, demokratskoj zemlji, više od 99 odsto optuženih se osudi.

Međutim, u Japanu nije izvršena nijedna smrtna kazna od jula 2022. godine.

Uprkos zabrinutosti u svetu zbog broja pogubljenja u Kini, profesorka Mjao kaže da veliki broj ljudi u Kini podržava smrtnu kaznu.

• Talibani naredili strože kazne, moguća javna pogubljenja, odsecanje udova i kamenovanje
• Tajna pogubljenja u Saudijskoj Arabiji i patnje porodica žrtava
• Liza Montgomeri - da li životne okolnosti mogu da stvore ubicu

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]