Šta je izazvalo pomor pčela u Srbiji

Tokom više od 30 godina koliko se bavi pčelarstvom, epidemiolog Rodoljub Živadinović nije svedočio toliko masovnom uginuću medonosnih pčela kao ovog proleća.

U proseku, polovina pčela je uginula, mada ima regiona i gde su uginuća 90 odsto, kaže Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), za BBC na srpskom.

Ova organizacija je pozvala pčelare da prijave kakvo je trenutno stanje u košnicama, a većina je rekla da su „naglo ostali bez pčela".

Prošlogodišnja letnja suša ostavila je pčele bez neophodne hrane i one nisu stigle da odgaje novu generaciju.

Tako oslabljenima, bez dovoljno proteina iz polena, teže im je bilo i da se izbore sa bolestima koje inače vrebaju, objašnjava Živadinović.

• Šta je lažni med i kako se Srbija bori protiv falsifikata
• Zašto ljudi mrze ose, a vole pčele
• Kako izgleda život u „samačkom” hotelu za pčele

Nisu, međutim, samo medonosne pčele koje žive u košnicama ugrožene, već i drugi oprašivači, kaže Jovana Bila Dubaić, docentkinja na Biološkom fakultetu, za BBC na srpskom.

Iako je poznato da pesticidi, uništavanje prirodnih staništa i paraziti ugrožavaju divlje oprašivače, teško je precizno odrediti koliko ih strada zbog ovih opasnosti, dodaje.

Posle teških prvih nedelja proleća, pčelari nisu sigurni da li će obnoviti košnice.

Živadinović kaže da će zatražiti pomoć Ministarstva poljoprivrede.

Šta se desilo pčelama ovog proleća?

Od sredine marta pčelari upozoravaju da je ove godine broj uginulih pčela značajno veći nego što bi se očekivalo.

Prvo smo posumnjali na parazit varou, ali smo dubljom analizom, došli do nešto drugačijih zaključaka, kaže predsednik SPOS-a.

Prema njihovim podacima, u Srbiji ima oko 1,6 miliona košnica i oko 20.000 registrovanih pčelara.

Pčelama je svakodnevno potrebna ogromna energija - samo u jednoj sekundi mahnu krilima 230 do 240 puta, objašnjava Živadinović.

„Zato pčela pojede oko 50 puta više nego čovek, posmatrano po težini.

„Ako pojede hranu koja nije dobra, ona je u problemu", kaže Živadinović, čije se košnice nalaze u blizini Aleksinca.

Suša u julu i avgustu 2024. ostavila je pčele bez dovoljno polena, jedinog izvora proteina za njih, objašnjava.

Zbog nedovoljno hrane neke pčele uginule su pre vremena, a one koje su preživele bile su slabe.

„Kada je izložen stresu, čoveku izbije herpes na ustima.

„Isto je i kod pčela, među kojima ima više od 20 poznatih virusa.

„Kada dođe do nekog stresa, poput loše ishrane, neki od virusa može da se aktivira", priča.

Pored virusa, uginućima je kumovao i parazit koji nije na vreme suzbijen, ili su korišćenja nedovoljno efikasna sredstva, smatraju pčelari.

Naučnici upozoravaju da klimatske promene, koje dovode ne samo do dužih perioda letnjih suša, već i toplijih zima, i promenjenog načina padavina utiču na smanjenje broja pčela.

Predsednik pčelara kaže da i zbog porasta ugljen-dioksida u polenu biljaka ima manje proteina, što takođe ugrožava ove insekte.

Danas pčele žive dva puta kraće nego pre 50 godina, još jedan je od nalaza istraživača.

Šta ugrožava druge oprašivače?

Klimatske promene poremetile su život i drugih oprašivača, važnih za opstanak biljaka koje čovek jede, ali i onih drugih koje čine kičmu planete, kaže Jovana Bila Dubaić.

Oprašivači, između ostalih, mogu da budu i drugi insekti.

Smanjenju njihovog broja doprinose i uništavanje staništa, kao i patogeni paraziti koje čovek može da prenese sa jednog na drugi kraja planete.

Najveća opasnost je međutim prekomerna upotreba pesticida.

„Pesticidi se odobravaju u odnosu na to da li su smrtonosni za pčele, a niko ne govori o njihovom drugom pogubnom uticaju.

„To znači da ih ne ubijaju, ali imaju negativne efekte, slabeći ih i skraćujući im životni vek, što je globalni problem", kaže.

Divlje oprašivače na kraju mogu da ugroze i medonosne pčele, dodaje.

„Preveliki broj košnica na jednom mestu, gde nema dovoljno hrane za sve, može negativno da utiče na druge oprašivače.

„Medonosne pčele su veoma efikasne u sakupljanju polena, i mogu da potisnu druge insekte.

„Zato moramo da uzimamo u obzir šta je to što nam priroda pruža, i da na osnovu procene količine hrane u nekom predelu kažemo koliko košnica može da tu da bude", ukazuje docentkinja Biološkog fakulteta.

'Treba nam pomoć države'

Više od 90 odsto onih kojima su uginule pčele ne nameravaju da obnove košnice, smatra Rodoljub Živadinović.

Kaže ih je „sve stiglo", posebno preplavljenost tržišta lažnim medom, koji se prodaje po nižoj ceni od pravog.

„Imamo problem sa prirodom, sa sušom, sa nelojalnom konkurencijom.

„Ispada da pčelari nikome i nisu potrebni. A bez pčela neće imati ko da opraši poljoprivredne kulture i tako će opasti i prinos u poljoprivredi", kaže.

Ona navodi primere više biljaka koje zahvaljujući pčelama daju višestruko veći rod.

„Pčele nisu mašina. Ne možete da joj priđete i pomuzete kao kravu.

„To je specifično živo biće i bavljenje pčelarstvom zahteva mnogo znanja", govori.

A da bi se nastavilo, Živadinović kaže da će biti potrebna finansijska pomoć države.

„Zatražićemo od Ministarstva poljoprivrede bar isplatu subvenciju, za koje su već obezbeđena sredstva, shodno broju košnica uzimljenih u jesen.

„Bila bi nam to pomoć da prevaziđemo ovaj problem."

• Možete li da zamislite svet bez insekata
• Dremka pčela, proždrljiva muva i 'vanzemaljac': Najbolje fotografije insekata
• Pametan trik bumbara izaziva ranije cvetanje biljaka

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]