Šta je intenzivna nega i ko sme da uđe

Pip, pip, pip… neprekidno se čuje.

Čini se u razmaku od sekunde.

Vuuf, vuuf… i to se čuje. Kao teško disanje.

Po koji uzdah, jako veštačko svetlo i tihi, ali užurbani hod i zvuk klompi koje se vuku.

Beli zidovi i kreveti okruženi aparatima ili bocama sa infuzijom - tako izgledaju odeljenja intenzivne nege.

Ležala sam jednom, na svu sreću kratko.

Na odeljenju intenzivne nege leže najteži bolesnici.

Pojedini odatle nikada ne izađu.

I upravo se ovo odeljenje našlo na spisku zahteva studenata u blokadi u Srbiji, pod brojem šest.

Oni traže odgovornost zbog neovlašćenog ulaska Aleksandra Vučića, predsednika Srbije i grupe novinara u jedinicu intenzivne nege Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, gde su bili smešteni pacijenti povređeni u požaru u Severnoj Makedoniji.

Novinari su tada ušli u civilnoj garderobi sa maskama na licu, dok je Vučić bio ogrnut zaštitnim mantilom, što je izazvalo gnev kod studenata.

„Niko nije hteo da me pusti, to je bila moja volja.

„Ne moraju nikog da jure, sam sam ušao. Moja ideja je bila da obnovimo KCS i zato je tako moderan, pa su ti ljudi imali gde da dođu.

„Šesti zahtev ispunjen, sam sam to uradio, sam sam kriv", rekao je Vučić novinarima u Parizu posle sastanka sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom.

„Ne vidim potrebu zbog čega bi bilo ko ko nije zdravstveni radnik ulazio na odeljenje intenzivne nege, gde leže životno ugroženi pacijenti.

„Kod bolesnika sa oštećenom kožom, uz pad imunog sistema zbog velikih opekotina ii stresa, otvorena su vrata za otporne bakterije koje mogu da izazovu teška stanja, pa i smrt", kaže infektolog Dragan Delić, profesor Medicinskog fakulteta u penziji i narodni poslanik stranke Srbija Centar za BBC na srpskom.

Da poseta, ipak, može da prija bolesnicima veruje doktor Radmilo Janković, anesteziolog i šef Klinike za anesteziju Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu.

„Ako može da se obezbedi adekvatna zaštita onog ko dolazi kod pacijenta, a to znači da ima kapu, masku, kaljače i zaštitni mantil, poseta može da bude od koristi - psihološke", kaže profesor Janković za BBC na srpskom.

Kod njih su pacijenti sa opekotinama smešteni u izolaciji, u prostorijama koje su ograđene staklom i tu ulaze samo lekar i sestra.

„Pod stalnim su nadzorom, ali odvojeni", kaže Janković.

• Krši li predsednik Srbije ustavna ovlašćenja
• Mogu li lekari da izleče srpsku politiku
• Jedan dan sa lekarom „medicinske pustinje" u Srbiji

Kako izgledaju odeljenja intenzivne nege

Ovo su odeljenja za bolesnike koji su životno ugroženi.

Mnogi od njh zahtevaju potporu za disanje ili kardiovaskularni sistem.

„To su najteži mogući bolesnici i oko njih su respiratori, aparati za reanimaciju kao i drugi uređaji za održavanje u životu.

„Zdravstveni radnici koji su na intenzivnoj nezi imaju posebnu garderobu i tu se nikako ne ulazi u civilnoj odeći", kaže profesor Delić, nekadašnji direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti u Srbiji.

Kaže da oni nisu dozvoljavali posete na intenzivnoj nezi, jer je tu bilo dosta pacijenata bez svesti, a postojao je i veliki rizik da se unese infekcija.

Odeljenje intenzivne nege u Nišu je novo i sređeno.

„Imamo pet različitih odseka i bolesnici su podeljeni po bolestima.

„Kada je reč o prostoru, pacijenti su prilično međusobno izdvojeni, pa je prenos bolničkih infekcija sa jednog na drugog bolesnika, gotovo nemoguća", kaže profesor Janković.

• Srbija i zdravstvo: Lekara opšte prakse ni za lek
• Kako izvesti operaciju nad zdravstvom u Srbiji: Lekari daju devet predloga

Posete mogu da budu lekovite

Baš zbog toga što pacijenti koji leže na intenzivnoj nezi često izolovani, odsustvo komunikacije sa porodicom dodatno može da im unese brigu, priča profesor Janković.

„Nisam protiv toga da najbliža rodbina bude prisutna u intenzivnoj nezi, jer to može psihički da bude korisno, osim ukoliko ne postoji neka epidemiološka zabrana, kao što je epidemija gripa ili kada je bio kovid-19.

„Ako postoje uslovi za posete koje neće ugroziti bolesnike u redu je da ih neko obiđe", kaže Janković, na osnovu, kako dodaje, 25-godišnjeg iskustva.

Postoje, kaže, pacijenti koji su osetljivi na infekcije, to su onkološki, oni koji su na hemioterapiji, sa opekotinama ili otvorenim ranama po telu, pa mere zaštite kod njih moraju biti intenzivnije.

• Liste čekanja: Zašto put do novog kolena u Srbiji traje godinama
• Ima li leka: Sve manji broj pedijatara u Srbiji, a posla sve više

Problem bolničkih bakterija

Učestalost i tipovi bolničkih infekcija zavise od mnogih faktora - vrste i profila bolnice, imunološkog stanja obolelih, higijene, obučenosti osoblja, primene antimikrobnih sredstava.

Pojava bolničke infekcije komplikuje tok i ishod lečenja osnovne bolesti, jer produžava vreme bolničkog lečenja i znatno povećava materijalne troškove.

„To su infekcije koje nastaju posle 48 sati od prijema u bolnicu, a pre toga nisu uopšte postojale.

„Bolničke infekcije su veliki problem intenzivne nege, komplikuju i produžavaju lečenje osnovne bolesti, ali povećavaju i smrtnost pacijenta", objašnjava profesor Delić.

Posetioci, naročito velike grupe ljudi, mogu da unesu bakterije, viruse, parazite ili gljivice, ukazuje.

U razvijenim zemljama sveta stopa učestalosti bolničkih infekcija se kreće od pet do 10 odsto, dok u zemljama u razvoju ide i do 25 odsto.

Prema podacima velike studije Instituta za javno zdravlje Batut iz 2017, u Srbiji je u 65 bolnica ova učestalost oko četiri odsto.

Međutim, nekad se u Srbiji kreće i do 15 procenata, kaže infektolog.

Bolničke infekcije često mogu da se prenose i preko osoblja, ističe anesteziolog Janković.

„Zbog toga je neophodno menjati rukavice posle svakog pacijenta, imamo posebne izolacione prostorije za one bolesnike koji su podložniji infekcijama.

„A kada se završi lečenje te prostorije se dezinfikuju, baca se posteljina, koriste se ultraviolentne lampe ili neka druga sredstva za sterilizaciju", objašnjava.

Onaj koji leži u postelji voli da vidi nekog svog.

Makar i poslednji put.

• Zašto verovatno ne perete peškire dovoljno često
• Bakterije u ustima 'mogu da ukažu na zdravlje mozga u budućnosti'
• Šta je obostrana upala pluća od koje boluje papa Franja

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]