Izbori u Nikšiću i Herceg Novom: Bez većih promena

U drugom najvećem gradu u Crnoj Gori sve je manje-više isto posle nedeljnih lokalnih izbora.

Stranke koje čine vlast i na državnom nivou najverovatnije će ostati na čelu Nikšića, uprkos sporenjima da li bi nosilac liste koalicije „Za budućnost Nikšića" (ZBNK) Marko Kovačević trebalo da ostane predsednik opštine.

Prema preliminarnim i nezvaničnim rezultatima, opoziciona Demokratska partija socijalista (DPS) ostala je pojedinačno najjača, ali ne može da napravi vlast.

DPS je, prema tim rezultatima, osvojio 14.196 glasova (16 mandata), ZBNK 13.986 (15 mandata), Pokret Evropa sad (PES), na čijem je čelu crnogorski premijer Milojko Spajić, 5.109 (pet mandata), Demokrate 2.962 (tri mandata), a Evropski savez 2.075 (dva mandata).

Parlamentarni status nisu izborile neke stranke, među kojima Građanski pokret (GP) URA Dritana Abazovića, koji je dobio tek 764 glasa, prenose podgoričke Vijesti.

Pošto nikšićki parlament ima 41 odborničko mesto, za formiranje vlasti potreban je najmanje 21 glas.

Ako se ZBNK, PES i Demokrate dogovore, imali bi većinu od 23 odbornika.

U istom danu glasalo se i na moru, u primorskoj opštini Herceg Novom, gde se devet lista borilo za 34 mesta u lokalnom parlamentu.

Ni tamo nije bilo promena.

Demokratska Crna Gora, koja je na izbore izašla sa Udruženjem građana „Otvorena Boka", proglasila je pobedu na lokalnim izborima u Herceg Novom.

Lista na čijem čelu je sadašnji predsednik opštine Stevan Katić, osvojila je, prema njihovim projekcijama, 12 mandata, javlja Radio-televizija Crne Gore.

• Zašto su važni izbori u Nikšiću
• Izbori u Podgorici: DPS-u najviše glasova, ali tas na vagi biće lista predsednika Crne Gore
• Šta je Milo Đukanović Nikšiću, a šta Nikšić Milu Đukanoviću

Izbori u Nikšiću su vrlo značajni jer predstavljaju odmeravanje političke snage partija na vlasti i u opoziciji, rekla je uoči izbora Nikoleta Đukanović, docentkinja Univerziteta Donja Gorica u Podgorici.

„Nikšić je dugo bio stožer današnjeg opozicionog DPS-a i njegovih koalicionih partnera, a u ovom poslednjem sazivu, vlast u lokalnom parlamentu formirala je aktuelna parlamentarna većina", kaže za BBC na srpskom.

Na prethodnim izborima 2021, lista predvođena DPS-om tadašnjeg crnogorskog predsednika Mila Đukanovića, ostvarila je najbolji pojedinačni rezultat, ali nedovoljan da formira većinu.

Vlast su formirale liste Za budućnost Nikšića tadašnjeg Demokratskog fronta, čiji je Kovačević bio kandidat, i Mir je naša nacija predvođena Demokratama Alekse Bečića.

Stranke su tada bile deo nove vladajuće koalicije na državnom nivou u Crnoj Gori, sveže formirane posle poraza DPS-a u leto 2020. godine.

Crna Gora, koja je proglasila nezavisnost 2006. godine, od 2017. članica je NATO saveza i važi za jednog od najperspektivnijih kandidata za članstvo u Evropskoj uniji na Balkanu.

• Kako su Milo Đukanović i Momir Bulatović došli na vlast u Crnoj Gori
• Uspon Mila Đukanovića - od raskida sa Miloševićem do najdugovečnijeg lidera Crne Gore

Borba za Nikšić 2.0.

Rodno mesto Mila Đukanovića, simbola dugotrajne vlasti na Balkanu, predvodnika decenijama neprikosnovene stranke DPS, poslednjih godina snažno je uporište prosrpskih stranaka.

Predvode ih Milan Knežević i Andrija Mandić, predsednik Skupštine Crne Gore, obojica bliski zvaničnom Beogradu.

Oni su bili stožeri i koalicije Demokratski front koja se raspala 2023.

Protekla kampanja u Nikšiću je bila mirnija nego pre četiri godine i gotovo nezanimljiva, ukazuje politikološkinja.

„I dalje je funkcionerska, vidimo zloupotrebu resursa, kako državnih, tako i lokalnih.

„Primetne su primese uticaja faktora sa strane, ali je na prethodnim izborima, bilo prodornije i vidiljivije, te je i njihov uticaj na krajnji rezultat bio veći", kaže Nikoleta Đukanović.

Problem su i dalje nesređeni birački spiskovi koji ne odražavaju realno stanje, ali to pogoduje svim političkim strankama bez izuzetka, dodaje ona.

U Nikšiću prema poslednjem popisu živi nešto više od 66.000 hiljada ljudi, ali je primetan odlazak mladih, što nije retkost na čitavom Balkanu.

Političari su tokom predizborne kampanje uglavnom govorili o ekonomskim i socijalnim pitanjima - povećanju plata i životnog standarda.

Ali nisu izostajale i identitetske poruke, ukazuje Nikoleta Đukanović.

„Tome se uglavnom okretala opozicija pitajući se da li su Crnogorci u Nikšiću, ali i u celoj Crnoj Gori ugroženi uticajem Beograda i Rusije, ali i njihovih eksponata u Podgorici i bivših članica DF-a", utisak joj je.

• Kad ni porodica ne glasa za kandidata na izborima
• Popis u Crnoj Gori: Najbrojniji Crnogorci i pravoslavci, najzastupljeniji srpski jezik

Herceg Novi: 'Mirno more'

Na primorju je bilo mnogo manje napeto.

U odnosu na Nikšić, manje se govorilo o izborima u Herceg Novom, gde su Bečićeve demokrate godinama na vlasti - a tako će verovatno i ostati.

U nedelju je nešto više od 25.000 glasača u Herceg Novom biralo sedmi sastav lokalne skupštine od sticanja nezavisnosti 2006. godine.

Za mandate u lokalnom parlamentu borilo se devet lista, a prema nezvaničnim rezultatima najviše glasova osvojila koalicija predvođena Demokratama.

Liste „Stevan Katić - Znamo se po djelima" osvojila je 12 mandata uz podršku od 31,90 odsto birača.

Na drugom mestu je „Novska lista - Naš grad, naš brod", koja je osvojila 10 mandata i 25,51 odsto glasova.

Treću poziciju dele dve liste sa po pet mandata.

Lista „Za budućnost Herceg Novog i Boke" osvojila je 12,54 odsto glasova, dok je "DPS - Herceg Novi - Grad kakav nam treba" ostvarila rezultat od 15,03 odsto.

U lokalni parlament ulaze još i lista „Građanski pokret za Herceg Novi - Idemooo" sa jednim osvojenim mandatom i 4,57 odsto glasova, kao i „URA - Drugačije - dr Dritan Abazović", koja je takođe osvojila jedan mandat uz 3,60 odsto podrške.

Mandat je osvojila i lista „Evropski savez - Najbolje što možeš - SD, SDP, LP i građani", sa osvojenih 3,42 odsto glasova.

Politička situacija u Crnoj Gori se u poslednjih pet godina znatno promenila.

Posle 2020. i pada sa vlasti DPS i Mila Đukanovića, zemlja je bila u političkom limbu, bez stabilne vladajuće većine, pa se nekoliko puta išlo na birališta.

U međuvremenu je došlo i do raskola dvojice novih najmoćnijih ličnosti crnogorske politike - predsednika Jakova Milatovića i Milojka Spajića, dojučerašnjih saboraca.

„Politička scena je toliko zatrovana, da mislim da bi mnogim partijama mnogo pametnije bilo da su u opoziciji i da ostvare cilj koji su obećali građanima, nego da preizborna obećanja budu prazna priča", kaže Nikoleta Đukanović.

• Raskol u Evropi sad: Sledi li Crnoj Gori nova politička kriza
• Šta je u Crnoj Gori promenio uspon Pokreta Evropa sad, a gde su danas partije koje su srušile vlast DPS-a
• Rekonstruisana Vlade Crne Gore: Ušli ministri iz prosrpskih stranaka i Bošnjaci

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]