Zašto države prave rezerve kriptovaluta i da li je u njima budućnost

Put koji je zlato prelazilo hiljadama godina, kriptovalute bi mogle za manje od dve decenije.

Bitkoin, najstarija i najvrednija kriptovaluta, postoji od januara 2009. godine, a u martu 2025. američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu naredbu kojom ta država formalno osniva Nacionalnu stratešku rezervu bitkoina.

Amerika se tako pridružila nekolicini država u svetu, poput Kine, Velike Britanije, El Salvadora ili Severne Koreje, a trend stvaranja ovakvih strateških rezervi počeo je krajem prethodne decenije, kaže Antonio Mele, profesor Londonske škole ekonomije (LSE), za BBC na srpskom.

Kriptovalute su valute najsličnije akcijama, a ne postoje u fizičkom, već samo u digitalnom obliku i nisu pod kontrolom banaka.

„Kriptovalute nude jedinstvene prednosti autonomije rezervi i mogućeg uvećanja vrednosti, ali im fali predvidivost i poverenje institucija, poput onog koje imaju zlato ili dolar, koji čine tracionalne strateške rezerve", objašnjava Mele.

Bitkoin, koji ekonomisti nazivaju i „digitalnim zlatom", ubedljivo najčešće se nalazi u državnim rezervama zbog „starosti, likvidnosti, decentralizacije i reputacije", dodaje stručnjak.

„Njegova otpornost na kontrolu stranih sila čini ga posebno privlačnim za zemlje koje žele veću nezavisnost", kaže Mele.

Sjedinjene Američke Države formiraće rezerve za sada isključivo od bitkoina zaplenjenih u borbi protiv kriminala.

Dejvid Saks, Trampov savetnik u ovoj sferi, procenjuje da ih u vlasništvu države ima oko 200.000, što je vrednost od oko 17 milijardi dolara po kursu sredinom aprila.

• Šta je bitkoin
• Kriptovalute u Srbiji: Šta donosi Zakon o digitalnoj imovini
• Lov na nestale milione od propale kriptovalute

Kina je na drugom mestu sa nekoliko hiljada manje, Velika Britanija ima rezerve od 61.000 bitkoina, imaju ih i Ukrajina, Butan, El Salvador, Severna Koreja i druge zemlje.

Ipak, u vlasništvu država je tek nešto više od dva odsto od ukupnog broja bitkoina na planeti.

Ima stručnjaka koji smatraju da će se „finansijski sistem budućnosti bazirati na bitkoinu kao simbolu vrednosti, kao nekad na zlatu", kaže Aleksandar Matanović, suosnivač Srpske bitkoin asocijacije, za BBC na srpskom.

Neke države shodno tome „verovatno smatraju da je pametno pripremiti se za takav scenario, ukoliko se ostvari", dodaje on.

„Trampova naredba je samo potvrdila da su kriptovalute tu da ostanu.

„Kao i da će u budućnosti imati sve bitniju ulogu, iako nije ispraćena nekom konkretnom kupovinom kriptovaluta, pa momentalni uticaj na njihovu cenu nije bio veliki", dodaje osnivač kompanije ECD, prve menjačnice za kriptovalute u Srbiji.

Zašto države uopšte imaju rezerve?

Pre svega, to čine kako bi bile spremne za neočekivane događaje i očuvale stabilnost, kaže profesor Antonio Mele.

Rezerve mogu biti razne - od robnih, koje često sadrže osnovne namirnice, deviznih, u kojima se skladište strane valute, najčešće američki dolar, zlatnih do strateških.

U strateškim se čuvaju važne sirovine poput nafte ili gasa.

Državne rezerve imaju nekoliko funkcija, napominje profesor Mele.

„One podržavaju nacionalnu bezbednost obezbeđujući pristup ključnim dobrima kao što su nafta i hrana tokom kriza kao što su ratovi, prirodne katastrofe ili trgovinske blokade.

„Ekonomski gledano, finansijske rezerve u stranim valutama ili zlatu pomažu u stabilizaciji nacionalnih valuta i upravljanju velikim tržišnim oscilacijama", objašnjava ekonomista.

Njihova uloga je važna da bi se ojačala sposobnost države da ispunjava finansijske obaveze, štite bogatstvo kroz posedovanje različitih vrsta vrednih sirovina, valuta ili plemenitih metala.

Mogu da budu i geopolitička strateška prednost, ukoliko jedna zemlja ima kontrolu nad ključnim sirovinama, dodaje.

„Na kraju, rezerve su i jedan vid pripremljenosti zemlje i čuvaju se za trenutke kada normalni sistemi zakažu", naglašava Mele.

Pogledajte video: Šta je bitkoin

Da li su strateške rezerve i kriptovalute dobar spoj?

Neke stručnjake brine nestabilnost tržišta kriptovaluta, koja bi mogla da ima negativan uticaj na rezerve sačinjene od njih.

Bitkoin u jednom danu može da dobije ili izgubi pet do 10 odsto vrednosti, a bilo je dužih perioda tokom kojih je oscilirao i do 80 odsto, što nisu problemi koje donose zlato i dolar, napominje profesor Mele.

Uticaj tržišne nestabilnosti na rezerve zavisiće ponajviše od veličine rezervi.

„Naravno, što su veće, to bitnije utiču na ukupne rezerve.

„Ne verujem da za sada mogu da utiču na stabilnost javnih finansija, kao što ni varijacije u ceni zlata ne utiču na to", kaže Aleksandar Matanović.

Kao prednosti bitkoina u odnosu na zlato i dolar navodi „političku neutralnost", ali i „lakoću čuvanja i prenosa".

„Glavna mana je što je ova oblast i dalje prilično nova, pa kod mnogih postoji velika doza nepoverenja oko budućnosti kriptovaluta", objašnjava Matanović.

U odnosu na dolar, prednost bitkoina je i u tome što „ne iziskuje mrežu banaka", već može da se prebacuje direktno, bez posrednika i bez kontrole neke od država, kaže Mele.

Ujedno, ne može da bude predmet sankcija, što je pretnja kada se rezerve prave od američkih dolara.

Ali, uvođenje kriptovaluta u rezerve država širom sveta moglo bi da dovede u pitanje njihovu svrhu, smatra Ras Mold, direktor za investicije britanske kompanije AJ Bel.

„U teoriji bi strateške rezerve trebalo da imaju za svrhu skladištenje vrednosti, što bi moglo da promeni mišljenje skepticima i protivnicima kriptovaluta", navodi u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Postoji još jedan problem.

„Pre pet ili 10 godina, oni koji su zagovarali upotrebu kriptovaluta tvrdili su da one nemaju dodirnih tačaka sa vlastima i rasipnicima iz vlasti, da su one 'izvan sistema'.

„Sada se čini da oni traže ne samo odobrenje od vlasti i regulatora, već i žele da vlade kupuju kriptovalute", objašnjava Mold.

Kaže i da ne mogu da imaju „i jedno i drugo".

„Ne možeš, a da ne pomisliš da je trenutna galama oko toga da američka vlada treba da kupuje kriptovalute samo još jedan način za one koji žele da se brzo obogate, barem kada je reč o nekim zagovornicima, pre nego stvar filozofije", veruje britanski stručnjak.

• Luksuzni rehabilitacioni centri za lečenje zavisnosti od kriptovaluta
• Kako je živela ozloglašena kriptokraljica - penthaus u Londonu, luksuzna roba, slike
• „Izgubili smo životnu ušteđevinu u prevari kriptovalutama“

Iskustva u svetu: Od El Salvadora do Severne Koreje

Kriptovalute su se u državnim rezervama prvi put našle posle zaplena u borbi protiv kriminala.

Poslednjih desetak godina, stotine hiljada bitkoina zaplenjene su u Americi, Velikoj Britaniji, Bugarskoj i drugim državama kroz krivične istrage ili sankcije pojedincima i entitetima koji su posedovali digitalne tokene.

Vlade su tako počele da poseduju kriptovalute „najpre ne svojom voljom, već posredno", kaže Antonio Mele.

Bilo je i država koje su u rezervama kriptovaluta videle način da zaobiđu sankcije, gde ponajviše spadaju Venecuela, Iran i Severna Koreja.

„Venecuela je čak lansirala svoju državnu kriptovalutu Petro i razmatrala dodavanje bitkoina i Eterijuma u devizne rezerve, dok je Iran pojačao udeo u globalnom rudarenju bitcoina", dodaje Mele.

Prekretnica u odnosu vlada prema digitalnim valutama bio je potez El Salvadora iz 2021. godine, kada je ta država usvojila bitkoin kao regularno sredstvo plaćanja i napravio rezerve te valute, koje je do danas uvećao na 6.100 bitkoina.

„To je privuklo pažnju sveta, a Centralnoafrička Republika sledi taj primer od 2022. godine, legalizovala je bitkoin, iako ne drži značajne količine rezervi", kaže Mele.

Danas je ideja držanja rezervi u kriptovalutama „postala deo šire politike i ekonomskih rasprava" i „evoluirala je od slučajnih zaplena do namerne strategije", smatra predavač na Londonskoj školi ekonomije.

Kaže da se pristupi država koje su dosad koristile ovaj vid strateških rezervi razlikuju po njihovim „političkim ciljevima, zakonskom okviru i geopolitičkom položaju".

Finska je posle zaplene oko 2.000 bitkoina u krivičnim slučajevima odlučila da ih proda 2022. i novac prosledi Ukrajini u vidu pomoći tokom rata sa Rusijom.

El Salvador je želeo „povećanje finansijske nezavisnosti" i stimulaciju investicija, ali se korišćenje bitkoina kao sredstva plaćanja pokazalo „neuspešnim zbog visoke nestabilnosti tržišta", objašnjava Mele.

Butan, mala azijska zemlja u Himalajima, spada u pet država sa najvećim rezervama u kojima ima više od 12.000 bitkoina vrednih više od 1,1 milijardu dolara.

Prodajom u trenucima visokih cena, vlada te zemlje pokušava da pomogne privredi, što je prethodni put učinila u novembru, prodajući 367 bitkoina.

Brojnim akcijama zaplena, Amerika je pridobila veliku količinu bitkoina i drugih valuta, koje prethodno prodavala na aukcijama.

Ali Trampovom naredbom valute sada će biti uvrštene u strateške rezerve, „što ukazuje na moguću promenu pristupa", kaže profesor.

Severna Koreja, Iran i Rusija neretko koriste kriptovalute za transakcije kojima će zaobići sankcije zapadnih država.

Pjongjang „tajno akumulira milijarde dolara kroz hakerske napade kako bi zaobišao sankcije i finansirao vojni program, ali nema javnih podataka o rezervama" u Severnoj Koreji, kaže Mele.

„Rusija istražuje mogućnosti za kriptotrgovinu pod sankcijama, ali nema formalne rezerve.

„Ukrajina je tokom rata primila značajne donacije u kriptovalutama, ali ih koristi za hitne potrebe, ne kao rezerve", dodaje.

Ipak, većina zemalja se još nije odvažila da krene tim putem.

„Moguće je da će pojedine zemlje praviti rezerve od kriptovaluta, posebno one pod sankcijama, ali za sada to ostaje tek eksperiment koji svi pažljivo posmatraju", zaključuje Mele.

• Zašto je Argentina prigrlila kriptovalute
• Da li će bitkoin postati legalno sredstvo plaćanja u svetu
• Rudarenje Bitkoina troši više struje nego cela Argentina

Gde je tu Balkan?

Balkanske države dosad nisu stvarale javne rezerve od kriptovaluta.

„U Srbiji to ne očekujem u bliskoj budućnosti, a ne vidim da se bilo gde u regionu uopšte priča o tome za sada", kaže Aleksandar Matanović.

Najbliža formiranju kripto rezervi (bila) je Bugarska, koja je 2017. godine zaplenila više od 200.000 bitkoina kada je razotkrivena kriminalna grupa čiji su članovi bili iz Bugarske, Srbije, Severne Makedonije, Rumunije i Grčke, saopštili su tada iz Centra za sprovođenje zakona u jugoistočnoj Evropi (SELEC).

Vrednost jednog bitkoina tada je bila nešto viša od 2.300 dolara, dok je u trenutno gotovo 83.000 dolara, što znači da bi ukupna cena zaplenjenih bitkoina bila veća od 16 milijardi dolara.

To je više od 15 odsto bruto domaćeg proizvoda i gotovo trećina vrednosti spoljnog duga te zemlje.

Usled zaplene velike količine, počele su spekulacije o tome da je Bugarska možda postala jedna od zemalja sa najvećim kripto rezervama na svetu.

Iz Sofije to dosad nisu javno potvrdili jer je suđenje kriminalnoj grupi još u toku.

Crna Gora je balkanska zemlja koja se najviše pominjala u istoj rečenici sa kriptovalutama, ponajviše zbog toga što je u Podgorici uhapšen južnokorejski biznismen Do Kvon zbog prevara sa digitalnim tokenima.

Zbog čega je krajem 2024. izručen Americi.

Milojko Spajić, aktuelni crnogorski premijer, 2022. je kao ministar finansija javno govorio o nameri da ova država postane „kripto raj" i da bi trećina privrede mogla da se zasniva na tome do 2025.

Crnogorska vlada je osnovala i Direkciju za kriptovalute i blokčejn, koja je potom ugašena, a 2022. je dodeljeno crnogorsko državljanstvu Vitaliku Buterinu, suosnivaču Eterijum blokčejna.

„Što se tiče Balkana, ako bih morao da pogađam ko će prvi, verovatno bih izabrao Crnu Goru", kaže Matanović.

• Kriptoprevare sve češće na Balkanu: Posle Ruže i Kvona, hapšenja i u Beogradu
• Crna Gora izručila Americi korejskog „kriptokralja" Do Kvona
• Kriptokraljica: Kako je ova žena izradila ceo svet, a onda nestala

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]