Dan pobede u Moskvi: Uz Putina Si Đinping, Vučić, Dodik i Fico

Ruski predsednik Vladimir Putin, kao i prethodnih godina, bio je domaćin obeležavanja Dana pobede nad nacizmom u Drugom svetskom ratu u Moskvi, gde je održana velika vojna parada.

Pre 80 godina, sovjetska armija i zapadni saveznici pobedili su Nemačku, a Sovjetski Savez podneo je najveće žrtve, sa blizu 30 miliona stradalih.

Ovogodišnja vojna parada na Crvenom trgu održana je uz pojačano obezbeđenje posle višednevnih ukrajinskih udara na rusku prestonicu.

Obraćajući se ruskoj vojsci, veteranima i visokim zvaničnicima, Putin je rekao da se Rusija seća lekcija iz Drugog svetskog rata.

Povezao je Drugi svetski rat sa tekućom invazijom na Ukrajinu, rekavši da cela Rusija stoji iza onoga što Kremlj naziva „Specijalnom vojnom operacijom", koja je ušla u četvrtu godinu.

Među više od 20 svetskih lidera na paradi su bili i kineski predsednik Si Đingping, koji je sedeo odmah uz Putina u svečanoj loži, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine.

Prisutan je bio i slovački premijer Robert Fico, koji je stigao posle mnogo peripetija, i zabrane Estonije da njegov avion preleti vazdušni prostor te bivše SSSR republike.

Fico je jedini lider zemalja članica Evropske unije (EU) koji prisustvuje paradi u Moskvi.

Prisutni su i predsednici Venecuele i Brazila, Nikolas Maduro i Luiz Inasio Lula da Silva.

Rusija je najavila jednostrani, trodnevni prekid vatre u ratu protiv Ukrajine, koji je počeo u februaru 2022. godine.

Putinovo trodnevno primirje, Ukrajina je nazvala „pozorišnom predstavom i farsom" osmišljenom da bi se zaštitila parada.

Ukrajinska vojska saopštila je da je bila izložena hiljadama napada otkako je primirje stupilo na snagu 8. maja.

Rusija tvrdi da poštuje primirje i optužila Ukrajinu za stotine kršenja prekida vatre.

• Vučić u Moskvi uprkos upozorenjima iz Brisela: 'Biće posledica po mene lično'
• Prazne pretnje ili stvarne posledice odlaska Vučića u Moskvu na Dan pobede
• Od očekivanja EU do „razočaranja“ Rusije: Šta bi za Srbiju značilo uvođenje sankcija Moskvi

Šta je rekao Putin?

Istakao je da je Rusija bila i biće prepreka za nacizam i antisemitizam, kao i da će veliki podvig raznih naroda i nacionalnosti u Drugom svetskom ratu ostati zapamćeni u svetskoj istoriji.

„Kao naslednici pobednika obeležavamo 9. maj kao najveći praznik. Bitno je da budemo ujedinjeni i čuvamo naše nacionalne interese, tradiciju, kulturu, sve drago i sveto.

„Rusija pamti lekcije Drugog svetskog rata i nikada neće pristati na iskrivljavanje njegovih događaja.

„Dužni smo da branimo čast boraca Crvene armije", rekao je Putin.

Rekao je da je izborila slobodu i mir za celo čovečanstvo.

„Po cenu miliona života, Rusija je izborila slobodu i mir za celo čovečanstvo. Hrabrost sovjetskih boraca odlučila ishod Drugog svetskog rata.

„Rusija spušta glavu pred onima koji su dali život u pravednoj borbi za zemlju", rekao je.

Pripreme za Paradu pobede u Moskvi počele su još u aprilu, a učestvovalo je oko 11.500 vojnika.

Pre nego što su avion preleteli Crveni trg, defilovale su brojne jedinice ruske vojske, ali i pojedinih inostranih snaga.

Predstavljeno je razno naoružanje posebno tenkovi i druga oklopna vozila, sistemi S-400 , višecevni raketni sistemi tornado-s, mobilni raketni sistemi Jars, kamioni kamaz sa dronovima geran i lanset.

Moskva je danima u znaku Dana pobede, ulice su ukrašene zastavama, a prostor na kojem je održana parada prethodnih dana je bila pod posebnim merama bezbednosti.

Pristup Crvenom trgu bio je onemogućen čak i novinarima, a i prilazak pres centru je bio vrlo rigorozan, javio je RTS.

U danima uoči predloženog primirja, Moskva i Kijev su razmenili niz napada.

Letovi na aerodromima širom Rusije su otkazani, a oko 60.000 putnika ostalo je zaglavljeno posle ukrajinskih napada dronovima.

Rusija je saopštila da 27 svetskih lidera prisustvuje paradi.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas ranije je upozorila da evropski lideri ne bi trebalo da učestvuju u ratu u Ukrajini.

Vučić i Fico su odbacili njena upozorenja, rekavši da su odlučili da idu u Moskvu da odaju poštu ljudima koji su poginuli u oslobađanju Evrope i sveta od nacistističke Nemačke.

Za Putina, prisustvo kineskog predsednika Sija na Dan pobede smatra se značajnim dostignućem.

Uoči parade, njih dvojica su održali dva sastanka, a imali su i neformalni razgovor o ratu u Ukrajini, javili su kineski mediji.

Kako Ukrajina gleda na sve?

Ukrajinski premijer Vladimir Zelenski ranije je upozorio da ne može da garantuje bezbednost bilo kome ko prisustvuje paradi i pozvao je šefove država da ne putuju u Moskvu.

Mihail Samus, ukrajinski vojni analitičar i direktor Mreže za istraživanje nove geopolitike, rekao je za BBC da veruje da će Ukrajina odustati od napada tokom parade, uglavnom zbog prisustva stranih lidera.

Ali ako Ukrajina odluči da to učini, to bi predstavljalo legitimni vojni cilj, rekao je Samus.

Zelenski je 8. maja uveče rekao da je Ukrajina „spremna za trenutni i potpuni prekid vatre".

„Ali to primirje mora da bude stvarno", rekao je on u video snimku objavljenom na meži Iks.

„Bez raketa ili dronova, bez stotina obračuna na frontu".

On je pozvao Rusiju da podrži prekid vatre i „dokaže da je spremna da okonča rat".

Ukrajina je optužila Rusiju da je prekršila sopstveno primirje hiljadama puta otkako je trebalo da stupi na snagu 7. maja u ponoć.

Drugog dana primirja, Ukrajina je saopštila da je bilo skoro 200 sukoba duž linije fronta, osamnaest ruskih vazdušnih udara i skoro 4.000 slučajeva ruskog granatiranja.

U Primorskom, selu u regionu Zaporožja, žena je navodno poginula nakon što je ruski dron udario u njen automobil.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su sve grupe ruskih snaga u Ukrajini „potpuno prekinule borbena dejstva i ostale na ranije zauzetim linijama i položajima".

Međutim, oni su reagovali na prekršaje ukrajinskih snaga.

Zelenski je više puta odbacio Putinov predlog kao „predstavu" i pozvao na duže primirje od najmanje 30 dana, što podržavaju zapadni saveznici Ukrajine.

Saopštio je da je razgovarao sa američkim predsednikom Donaldom Trampom kako bi ponovio spremnost za „dugotrajan mir" i razgovore „u bilo kom formatu".

Rekao je da je Trampu preneo da je 30-dnevni prekid vatre „pravi pokazatelj" kretanja ka miru.

Tramp je na njegovoj društvenoj mreži Istina (Truth Social) ponovio poziv na bezuslovni prekid vatre i upozorio na dalje sankcije za bilo koju stranu koja ne potpiše sporazum.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Dan pobede: Zašto je 9. maj tako važan Rusiji
• Dan pobede u Rusiji: „Učinićemo sve da sprečimo globalni rat", kaže Putin
• Šta bi se desilo da Hitler nije poražen
• Mračna strana istorije: Kako su ukrajinski nacisti našli utočište u Kanadi posle Drugog svetskog rata
• Šta kaže istorija - kako je nastala Ukrajina i koje su veze sa Rusijom
• Gladomor u Ukrajini: Deset činjenica o tragediji velike gladi koja je ubila milione ljudi
• Crno sunce na uniformi - simbol ekstremista u ukrajinskoj vojsci
• „Slava Ukrajini": Kako je nastao slogan i ko ga je koristio kroz istoriju
• Dug put u smrt: Masakr nad jugoslovenskim internircima u norveškom logoru Beisfjord
• Efraim Zurof i lov na naciste: Kako smo našli Dinka Šakića i zašto nam je izmakao Šandor Kepiro