Korak bliže miru? Tramp najavio sastanak Putina i Zelenskog

Ruski i ukrajinski predsednici, Vladimir Putin i Vladimir Zelenski, rekli su načelno 'da' na predlog šefa Bele kuće Donalda Trampa da direktno razgovaraju o sudbini Ukrajine posle više od tri i po godine rata.

Usred sastanka sa Zelenskim i evropskim liderima u Vašingtonu, Tramp je pozvao je Putina i sa njim razgovarao 40 minuta o daljim koracima.

„Pozvao sam predsednika Putina i počeo sam da organizujem sastanak njega i predsednika Zelenskog na mestu koje će naknadno biti određeno.

„Posle tog susreta, imaćemo trilateralni sastanak, na kojem bi učestvovala dva predsednika, plus ja", rekao je Tramp novinarima posle razgovora sa Zelenskim i evropskih lidera u Vašingtonu.

Zelenski je rekao da nije potvrđen datum za buduće razgovore njega i Putina, ali da jeste otvoren za taj sastanak.

„Ako Rusija predloži predsedniku Sjedinjenih Država bilateralne razgovore, videćemo kakav će ishod biti, a onda može biti i trilateralnih“, rekao je Zelenski novinarima ispred Bele kuće posle sastanka u Vašingtonu.

„Ukrajina se nikada neće zaustaviti na putu ka miru", rekao je, dodajući da je spreman za „bilo koji format".

Iz Kremlja takođe stižu pozitivni signali.

Tramp i Putin su se založili za nastavak direktnih razgovora Moskve i Kijeva i razgovarali o mogućnosti podizanja njihovog nivoa, rekao je Jurij Ušakov, pomoćnik ruskog predsednika.

„Vladimir Putin i Donald Tramp su se saglasili da nastave bliski kontakt po pitanju Ukrajine i drugih aktuelnih pitanja na međunarodnoj i bilateralnoj agendi", istakao je Ušakov, prenose RIA Novosti.

Pomoćnik ruskog predsednika je rekao da je razgovor bio „iskren i veoma konstruktivan„ i da je trajao oko 40 minuta.

Sastanak u Vašingtonu organizovan je posle razgovora Trampa i Putina na Aljasci koji nije doneo dogovor o prekidu vatre ili trajnijem miru u Ukrajini.

Ali jeste doneo nekakve pomake, što su podvukli i evropski lideri.

Ipak, neki od njih, a pre svih nemački kancelar Fridrih Merc, francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer, rekli su da žele da se Rusija primora na prekid vatre.

Tramp im je uzvratio: „Zaustavimo sam nekoliko ratova bez prethodno dogovorenog prekida vatre, ljudi su seli i razgovarali. Tako sada predsednik Putin i predsednik Zelenski treba da sednu i razgovaraju".

Jedan od zahteva evropskih saveznika Zelenskog bile su bezbednosne garancije za Ukrajinu.

Tramp je rekao da je bilo reči i o tome.

Bezbednosne garancije će, kako kaže, „pružati razne evropske zemlje, u koordinaciji sa Sjedinjenim Američkim Državama“.

Amerika će osigurati mirovni sporazum Rusije i Ukrajine, rekao je Tramp.

Evropske zemlje su „prva linija odbrane", dodao je.

„I mi ćemo im pomoći. Bićemo uključeni", poručio je on iz Ovalnog kabineta.

Na pitanje novinara kakve garancije želi od Amerike, ukrajinski lider odgovorio je „sve", među kojima su i oprema i obaveštajni podaci.

Rasprave o bezbednosnim garancijama „tiču se celokupne bezbednosti evropskog kontinenta", rekao je Makron.

• Sastanak Trampa i Putina: Teritorija ratom razorene Ukrajine - u mapama
• Rezigniranost i izdaja: Šta bi predaja Donbasa Rusiji značila za Ukrajinu
• Zašto Zelenski ne može i ne želi da se odrekne Krima, a šta kaže Tramp

Odelo, komplimenti i pismo

Za razliku od februarskog sastanka Trampa i Zelenskog u Beloj kući koji je u najmanju ruku bio neprijatan i to pred kamerama, ovaj je protekao u mnogo povoljnijem tonu po ukrajinskog predsednika.

Možda je i dolazak Zelenskog u odelu - a ne u duksu kao prošli put - uticalo na raspoloženje američkog predsednika.

„Ne mogu da verujem", rekao je Tramp Zelenskom, videvši ga kako izlazi iz automobila pred Belom kućom u odelu.

„Sviđa mi se", dodao je Tramp.

Prema NBC-ju, britanski premijer Kir Starmer prethodno je savetovao Zeleskom da obuče sako pre nego što dođe u Belu kuću.

Tokom odvojenog sastanka Trampa i Zelenskog, ukrajinski predsednik je 16 puta rekao „hvala" šefu Bele kuće na njegovim naporima za postizanjem mira.

Američki potpredsednik Džej Di Vens, koji je na februarskom sastanku zamerio Zelenskom zbog nedostatka zahvalnosti, sve vreme je sedeo preko puta ukrajinskog lidera.

Ovog puta je Vens diplomatski ćutao.

Zelenski je predao Trampču pismo njegove supruge Olene namenjeno Melaniji Tramp, prvoj dami Amerike.

„Pismo je za vašu suprugu, ne za vas", našalio se Zelenski, što je nasmejalo prisutne u Ovalnoj sobi Bele kuće.

Jedan od novinara je rekao Zelenskom da je sada došao u odelu, za razliku od februarskog susreta.

„Ja sam se presvukao, ali vidim da se vi u istom odelu", uzvratio je Zelenski američkom novinaru.

Šta je prethodilo sastanku u Vašingtonu?

Pošto Putin i Tramp prethodno nisu postigli dogovor oko okončanja rata u Ukrajini, a novi krug razgovora bio je prilika da Evropljani istaknu dve ključne stvari pred američkim predsednikom: da Ukrajina mora direktno da učestvuje u postizanju mirovnog sporazuma i da takav sporazum mora biti potkrepljen čvrstim bezbednosnim garancijama.

Uoči sastanka u Vašingtonu, američki predsednik odbacio je mogućnost da se Krim, koji je Rusija anektirala 2014. godine vrati Ukrajini, ali i da se ova država priključi NATO savezu.

Priključivanje Ukrajine NATO-u tema je od početka ruske invazije jer bi takvo članstvo značilo da u odbrani Ukrajine učestvuju sve članice.

Upravo je jedan od zahteva ruskog predsednika Vladimira Putina da Ukrajina nikada ne postane članica NATO-a.

Sve češće se čuje predlog da bi mirovni sporazum trebalo da obezbedi čvrste bezbednosne garancije, slične onima koje su predviđene za članice NATO-a.

Posle susreta sa Putinom, Tramp je rekao da želi da preskoči dogovor o prekidu vatre i da se odmah pređe na postizanje trajnog mirovnog sporazuma.

Prema pisanju američkih medija, Putin je predložio da se Ukrajina povuče iz velikog istočnog regiona Donbasa, u zamenu za obustavljanje daljeg napredovanja ruskih trupa u Zaporožju i Hersonu.

Od početka rata februara 2022. godine, najkrvavije bitke su se vodile upravo u regionu Donbasa.

Zelenski je prošle nedelje odbacio mogućnost da se odrekne Donbasa, čiji veći deo trenutno kontroliše Rusija, dok je ranije više puta ponovio da je poluostrvo Krim deo Ukrajine.

Šta znače garancije za Ukrajinu?

Stiv Vitkof, specijalni izaslanik Donalda Trampa, rekao je da se Rusija saglasila da SAD i Evropa mogu Ukrajini da ponude „snažne" bezbednosne garancije kao deo potencijalnog mirovnog sporazuma.

Te garancije bi, po njegovim rečima, podrazumevale „formulaciju sličnu članu 5“ NATO sporazuma.

Po ovom članu, napad na jednu od trenutno 32 članice vojnog saveza smatra se napadom sa sve članice, što znači da cela alijansa staje u odbranu napadnute zemlje.

Predsednik Ukrajine nazvao je američku ponudu bezbednosnih garancija „istorijskom".

Garancije „moraju zaista da budu veoma praktične, da obezbeđuju zaštitu na kopnu, vazduhu i moru i da se moraju razviti uz učešće Evrope", kaže Zelenski.

U međuvremenu, takozvana „koalicija voljnih“, u kojoj su između ostalih Velika Britanija, Francuska i Nemačka, obavezala se da će štititi mir u Ukrajini kada se jednom postigne.

Ova grupa je predložila raspoređivanje onoga što je britanska vlada nazvala „snagama za pružanje sigurnosti" posle završetka rata, a Dauning strit je saopštio da bi te snage „pomogle da se obezbede ukrajinsko nebo i more, kao i da se obnove oružane snage Ukrajine“.

Šta je rekao Tramp uoči sastanka u Vašingtonu?

„Predsednik Zelenski može da okonča rat skoro momentalno, ako to želi, ili može da nastavi da se bori“, napisao je predsednik Donald Tramp na njegovoj društvenoj mreži Istina (Truth Social).

Ukrajina neće vratiti Krim, „koji je dao Barak Obama (bivši predsednik SAD)", i neće se priključiti NATO-u, poručuje Tramp.

Rusija je anektirala Krim 2014. godine, a preuzimanje je prošlo skoro bez ikakvih borbi.

Posle aneksije, Rusija je organizovala referendum u martu 2014. godine, na kome je navodno većina stanovnika glasala za priključivanje Rusiji, što je na Zapadu ocenjeno kao 'lažno'.

Ukrajina i dalje posmatra Krim kao deo sopstvene teritorije, dok je Zelenski više puta ponovio da on nema ovlašćenje da preda poluostrvo u Crnom moru.

„Nemamo o čemu da pričamo. To je protivno našem Ustavu“, rekao je u aprilu ove godine.

• Da li se Zelenski sastaje sa Trampom u senci jačeg Putina
• Trampovo odustajanje od primirja kao cilja sigurno je obeshrabrilo Kijev i Evropu
• Sporazum Amerike i Ukrajine o mineralima - o čemu je tu zapravo reč

Zelenski: 'Rusija ne sme da bude nagrađena za rat'

Uoči dolaska u Vašington, ruska vojska gađala je više ukrajinskih oblasti, a Zelenski kaže da je poginulo najmanje 10 ljudi.

Ruske snage napale su Harkov, zaporošku, sumsku i odesku oblast.

Gradonačelnik Harkova rekao je da su tela pronađena ispod ruševina stambene zgrade.

„Ruska ratna mašinerija nastavlja da uništava živote.

„Putin će vršiti demonstrativna ubistva kako bi održao pritisak na Ukrajinu i Evropu, kao i da bi ponizio diplomatske napore“, piše on.

„Upravo zato tražimo pomoć da se okončaju ubistva. Zato su potrebne pouzdane garancije bezbednosti i zato Rusija ne bi trebalo da bude nagrađena za ovaj rat", napisao je Zelenski na mreži Iks.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Koji su Putinovi zahtevi za mir i šta od njega očekuje Tramp
• 'Sledeći put u Moskvi?': Pet zaključaka sa susreta Trampa i Putina na Aljasci
• Sastanak Trampa i Putina: Zašto na Aljasci i hoće li biti 'razmene teritorije'
• 'Gde noga ruskog vojnika kroči, to je naše'
• Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
• Ukrajinske granice se ne smeju nasilno menjati, kažu evropski lideri